Slike od slame - poseban vid umetnosti koji neguje naša sugrađanka Smiljka Hornjak

Ukoliko je čovek kreativan, on od svega što ga okružuje može da napravi umetničko delo. Dokaz za to je i naša sugrađanka Smiljka Hornjak. Ona već 20 godina neguje nesvakidašnju tehniku u umetnosti izrađujući slike od slame.

Smiljka Hornjak je rođena u Boboti kod Vukovara. Splet životnih okolnosti doveo ju je u Srbiju. A tu je naučila i zavolela svoj hobi. Izradu slika od slame.

“Ja sam jedno vreme, nekih 13 godina, živela u Subotici, i tamo sam upoznala ovu tehniku. Učila sam od mog mentora Jelene Balzam. Tamo je postojao nekakav otvoreni klub gde su se držale obuke i predavanja na temu pravljenja slika od slame. To sam tamo prvi put videla, ali sam tu tehniku baš zavolela i baš sam joj se predala. Inače, ja sam završila arhitektonsku školu i nekako su mi se građevinarstvo i izgradnja uklopili u taj vid umetnosti. Volim da crtam i dobijala sam i nagrade za moje radove kada sam bila mlađa”, počinje priču Smiljka Hornjak.

“Slike od slame radim već 20 godina. Kada sam napravila prvu takvu sliku, mislila sam da je to najveće bogatstvo i da mi je to najveći uspeh. Međutim, ja sam posle toga napravila oko 200 slika od slame. Nakon 13 godina života u Subotici preselila sam se u Zrenjanin i nekako ovde imam bolje uslove za rad na ovim slikama. Ovde mi je nekako lepše podneblje za slamu. Tu ima više slame. Ja ovde sednem na bicikl i odem u poljanu da nakupim slamu. U Zrenjaninu sam držala i predavanja. Baš je dosta ljudi bilo zainteresovano za ovu tehniku. Bilo je tu i muškaraca i žena, a i sada imam nekoliko učenica koje se bave izradom slika od slame. Istina, sada se povremeno samo srećemo”, dodaje ova nesvakidašnja umetnica.

Materijal za slike od slame najčešće nalazi na poljanama prema Aradcu

Smiljka izrađuje trodimenzionalne slike od slame.

„U Subotici, gde sam učila, te dimenzije nisu toliko izražene. Ja se baš trudim da to dobije taj 3D efekat. I lepo to ide. Od materijala za slike od slame su potrebni slama, selotejp, lepak, makaze, karton i dobra volja. Nema tu puno ulaganja u materijal. Ne mogu da lažem. Slama je bitna. Slamu koristim od raži, zobi, ječma. Idem po poljanama, najčešće ka Aradcu, sakupljam slamu, sušim je i pripremam za izradu slika. Reč je o posebnoj tehnici peglanjem. Nije to peglanje peglom, već se slama nožem izravna kao slamčica, pa se raspoluti i dobije se lice i naličje. Onda se to lepi. Kad lepite slamku po slamku jednu do druge, tek onda vidite koliko je tu nijansi prisutno na jednoj toj vlati. Ja i ne znam šta me sve očekuje dok ne krenem sa čišćenjem slame i seckanjem“, objašnjava Hornjak.

Bez 5-6 sati dnevno ne treba ni počinjati izradu slike od slame

Da bi se izradila jedna slika od slame, potrebno je dosta vremena.

„Za veće slike potrebno je oko mesec dana da bi se završile. Ako nemaš u toku dana 5-6 sati vremena da se time baviš, ne treba ni da počinješ da radiš slike od slame. Tu ima puno nijansi slame. Ja to sve poređam oko sebe, onda seckam, pa slažem… Brzo vreme prolazi. Ne smeš da kuvaš ručak tada, jer će sigurno da zagori“, kroz smeh objašnjava naša sagovornica.

„Meni svi kažu da imam strpljenja. Da bih uradila neku sliku, meni je bitno da sam lepo raspoložena. I mislim da je raspoloženje zaista najbitnje. Da imaš vremena, da ostaviš sve brige po strani, da te „ne boli glava“… Strpljivost je ključna. Ko je strpljiviji taj ima bolje slike. Jer tu se slama lepi, pa ti se to zalepi za prst, pa onda seckaš, bole te prsti… Treba vremena da se to sve složi, zalepi, osuši… Kada gledam svoje slike, ja vidim da svaka od njih zrači. Sve su svetle, vesele… Ali, to je zato što sam i ja sama imala pozitivnu energiju dok sam ih radila. Za svaku sliku znam o čemu sam mislila dok sam je radila. Nikada ni o čemu lošem u tim trenutcima nisam razmišljala, samo o lepim stvarima“, kaže Hornjak.

„Sve što me okružuje, motiviše za rad“

Motive za svoje slike od slame ova umetnica pronalazi u svom okruženju.

„Slike od slame radim po motivima iz prirode. Reč je o poljanama, raznim događajima, susretima, a radila sam i strašila, petla, devojčicu na ljuljašci. Tu su i slike zabavljanja, udvaranja, poljskih radova… Znači ono što vidim dok šetam, čitam novine i što zamislim da bi moglo lepo da izgleda na slici, ja to i radim. Da bi se napravila slika od slame moraš da imaš neku viziju kako će ta slika da izgleda. Kada to imaš onda možeš da počneš da radiš. I kada to počneš, onda te sam taj materijal vuče dalje i nikada do kraja ne znaš kako će slika ustvari izgledati tačno. Moraju da se slože sve nijanse. Može to da se zamisli, ali u toku rada često zbog boje slame i slaganja dobijam nove ideje kako da završim sliku“, objašnjava naša sagovornica.

Slika „Petao“ se izdvaja među svim dosadašnjim radovima

Radova Smiljke Hornjak ima i u najudaljenijim zemljama sveta.

“Ja sam bila član umetnika Železničara. Moji radovi su se uvek isticali. Gde god smo išli, oni su privlačili znatiželju gostiju. Niko nije poznao da i od slame mogu da se prave ovakve slike i da je i to deo umetnosti. Reč je o prirodnom materijalu koji je sad popularan. Kada sam ja počinjala da radim slike od slame to je bilo “prosto” ili starinsko. Više se cenilo ulje na platnu, jer je to bilo moderno. Sada se to sve okrenulo. A možda sam i ja sazrela. Moj prvi rad je bio „Od izvora dva putića“. Čudan naziv neke narodne pesme. I mogu reći da sam tu sliku prodala. Nju su moji Železničari odneli u Sloveniju tada“, priča Smiljka Hornjak.

„Moje slike od slame su osim u Sloveniju, stigle i u London, Ameriku, Japan… U neke zemlje to ne sme da se nosi, jer je u pitanju slama, pa smo zavijali u kartone i papir i da kažem skrivali i švercovali ih. Slika ima i svuda po Srbiji. Pošto sam, kažem, železničar, svaki čvor železnički u zemlji ima svoju neku izložbu, pa sam tamo izlagala i promovisala ovu tehniku. Od oko 200 slika koje sam do sada radila najlepša mi je „Petao“. Ja najviše volim tu sliku i baš mogu da je izdvojim kao poseban rad“, dodaje naša sagovornica.

Sve moje slike od slame su „atestirane“

Kada zavši sliku ova umatnica ima posebnu tehniku kojom proverava njenu trajnost i izdržljivost.

„Kada napravim sliku ja je ostavim da još gledam šta se sa čim slaže i da li još treba nešto da se doda ili skine. Na kraju obavezno svaku sliku atestiram na poseban način. Stavim je u torbu i onda krenem biciklom da se vozim da sve što je višak otpadne i da vidim da li još negde nešto treba da se ojača lepkom. Slike od slame ne mogu da stoje na suncu ili kiši, ali to ne može ni bilo koja slika koja je rađena nekom drugom tehnikom. Inače, ove slike su dugotrajne. Ljudi misle da se to nešto odlepljuje i brzo propada, ali to je pogrešno. Ja imam slike koje imaju po 20 godina i ništa im ne nedostaje“, kaže Hornjak.

Ljudi gledaju velike, a kupuju male slike

Svoje radove naša sagovornica najčešće izlaže na tradicionalnim etno manifestacijama kao što su Banatske vredne ruke, Banatska priča, Dani piva…

„Ljudi se često iznenade kada vide slike od slame, pa kažu „jao kako je to lepo“. Svi misle da je to bojeno, lakirano. A to je tako prirodno, samo deluje kao da je veštačko, jer slama ima sjaj. Ne, ja ni sa čim to ne bojim. Jednostavno, slamu samo ispeglam nožem. Slike koje radim su uglavnom 40 puta 30 ili dimenzija sveske A4 formata. Radim i minijature. Moram da kažem da ljudi uglavnom gledaju velike slike, a kupuju male. Velike koštaju oko 200 evra, a male su do 2.000 dinara. Te male su većinom cvetni aranžmani ili minijature sela, salaši“, objašnjava naša sagovornica.

„Kada je reč o prodaji, ja nešto i nisam sada zainteresovana posebno za to. Slike su mi lepe i držim ih kod kuće. Ali, ako neko želi može da poruči. Još ranije sam slike okačila na fejsbuk profil, međutim, niko se tu nešto nije javio. Možda ja tu promociju i prodaju i ne znam da radim dobro. Nisam u tim modernim vodama, nemam ni neku prodajnu stranicu, ni mejl… Ali, moraću malo na tome da poradim. Mislila sam da je fejsbuk dovoljan, ali u mom slučaju izgleda da nije tako“, zaključuje na kraju razgovora Smiljka Hornjak.