Već deceniju i po u Zrenjaninu postoji i radi baletski studio “Stage”. Kroz ovu školu baleta prošlo je jako mnogo dece, a o uspehu Aleksandre Tot u prenošenju znanja na polaznike svedoče brojne medalje, pehari i nagrade sa različitih takmičenja kako u zemlji, tako i van granica Srbije. Polaznici ovog studija proteklog vikenda učestvovali su na međunarodnom festivalu igre u Poreču. U izuzetno jakoj konkurenciji sa takmičenja su se vratili sa tri zlatne, po jednom srebrnom i broznanom medaljom i jednim četvrtim i petim mestom. O tome kako je bilo najpre na državnom prvenstvu u Novom Sadu, a zatim i na festivalu u Hrvatskoj, kao i o humanitarnom radu razgovarali smo sa Aleksandrom Tot, diplomiranim baletskim igračem i polaznicima baletskog studija “Stage”.
Tokom 15 godina postojanja baletskog studija “Stage” veliki broj dece je upravo tu učio prve baletske korake, kao i šta znači biti human.
“U baletskom studiju “Stage” imamo šest grupa polaznika, plus grupu za odrasle. Radimo klasičan balet, džez balet i malo primenjene gimnastike. Grupe su podeljene po godištu dece. Najmlađi uzrast je od 3 godine, a najstariji od 16. U grupi – balet za odrasle nema ograničenja u godinama. Tu mogu da dođu svi koji misle da mogu da izdrže trening”, počinje priču Aleksandra Tot, diplomirani baletski igrač i nastavnik baleta u baletskom sudiju “Stage”.
Polaznici klasičnog baleta polažu ispite u osnovnoj školi “Lujo Davičo” u Beogradu
“Interesovanje dece za balet je veliko. Bar je takvo moje iskustvo. Uvek se traži mesto više. Ponekad moram interesente i da odbijem, jer uglavnom sve sama radim. Imam jednu pomoćnicu, to je Sonja Krpučin. Ona je moja bivša učenica i pomaže mi, ali, većinu stvari ipak sama radim sa decom. Najveći posao i rad je sa “klasičarima” koji su vanredni đaci beogradske baletske škole “Lujo Davičo”. Oni tamo polažu ispite, to nije šala. Mora ozbiljno da se radi. Mi radimo po programu Ministarstva prosvete. Takođe, pripremam balerine i za srednju baletsku školu”, dodaje naša sagovornica.
Klasičan balet je najteže savladati i on je osnova za sve ostale vidove igara koje se uče u ovom studiju.
“Iako može i ranije da se krene sa baletom, najbolje je da to bude sa 11 godina. Tada su deca dovoljno razvijena da mogu da izdrže sve psiho-fizičke napore. Osnovna baletska škola traje četiri godine i postoji plan i program za svaki razred. Uglavnom su to vežbe koje se rade na štapu, na sredini, zatim skokovi i rad u špic patikama. Oni koji prođu sva četiri razreda osnovne škole, ukoliko žele, polažu prijemni za srednju baletsku školu u Novom Sadu, Beogradu ili Pančevu. To su tri srednje baletske škole u našoj državi. I srednja škola za balet traje četiri godine. Oni koji završe srednju baletsku školu posle toga igraju gde se ko snađe. U klasičnom baletu imamo treninge svakodnevno. Oni traju sat i po. Osim toga polaznici moraju da imaju solfeđo, primenjenu gimnastiku i istorijske igre. To je jako ozbiljan rad”, ističe Aleksandra.
U baletskom studiju “Stage” rekreativno baletom mogu da se bave i deca i odrasli
Za razliku od klasičnog baleta koji zahteva mnogo truda i rada igrača, treninzi džez baleta i baleta za odrasle nisu toliko strogi.
“Kada je reč o ostalim grupama to je više rekreativno. Tu mogu da dođu svi koji žele da igraju. Nije toliko strogo. Treninzi se održavaju dva puta nedeljno. Kada idemo na takmičenje ili kada pripremamo humanitarne predstave onda su treninzi svakodnevni. Roditelji to prihvataju. Znaju gde su im deca i šta ovde rade. Kod mene se jako puno radi na disciplini. Mora da se zna šta je dozvoljeno, a šta nije. Jer se i ovde na neki način deca vaspitaju. Deca su u dobrom društvu, uz dobru i kvalitetnu muziku”, kaže naša sagovornica.
“Na časove za odrasle su uglavnom u početku dolazili roditelji dece koja su kod nas trenirala. Možda su hteli da vide kako je njihovoj deci. Sada dolaze i žene koje nemaju decu u studiju. Ukupno njih 15-ak. Sviđa im se šta i kako ovde radimo. Nekada se žale da je teško, nekada i žele da im bude teško. Ja se trudim da one poprave držanje i da dobiju snagu i mišiće u celom telu. Najstarija polaznica ovih časova ima 56 godina. Ona ne uspeva da izvede sve vežbe, ali se dosta trudi”, objašnjava Aleksandra.
Uspesi baletskog studija “Stage” na državnom prvenstvu u Novom Sadu
Balerine i baletani koji su učili i koji i danas vežbaju u ovom studiju redovno osvajaju nagrade na različitim takmičenjima. Pre mesec dana to je potvrđeno i na državnom takmičenju u Novom Sadu.
“Na državnom takmičenju u Novom Sadu smo odlično prošli. Naša grupa pilića, to je treća grupa, koja broji 16 devojčica je bila prva. Mala Janja koja ima 8 godina je osvojila prvo mesto solo. Sara Radlovački je bila prva u juniorima, a Ljilja je bila trećeplasirana. Njihova zajednička koreografija u klasičnom baletu je, takođe, bila najbolje ocenjena. Osvojili smo i prvo mesto u džez baletu za devojke juniore, kao i treće mesto u džezu za decu… Tu smo bili i drugi i u džezu solo, džezu za juniore… Baš smo dosta nagrada poneli sa tog takmičenja”, nabraja Aleksandra pokušavajući da neko odličje ne izostavi.
Nagrade sa festivala igre u Poreču
Uspeh na državnom takmičenju obezbedio je put u Hrvatsku na međunarodni festival igre u Poreču koji je održan od 5-7. aprila.
“Na festival u Poreču smo otišli sa 11 koreografija. Osvojili smo tri prva mesta, po jedno drugo, treće, četvrto i peto mesto. Konkurencija je bila žestoka, a mi smo se pokazali u najboljem svetlu. Prva tri mesta smo osvojili upravo za klasičan balet. U Poreču su bili učesnici iz Makedonije, Slovačke, čitave Hrvatske, Srbije, Austrije. Naš studio je bio jedini iz Zrenjanina i ekipu je činilo dvadeset dvoje dece. To je jedno od jačih takmičenja. Mi rado učestvujemo na njima baš zato da bismo i sami napredovali, da bismo videli gde smo u odnosu na ostale takmičare, a ne samo da bismo pokazali šta znamo. Tu možemo da vidimo šta se radi po svetu”, objašnjava naša sagovornica.
Kada se samo sa jednog takmičenja ekipa baletskog studija “Stage” vrati sa nekoliko odličja, nije ni čudo što se medalje i pehari ovde više i ne broje.
“Ne znam koliko smo medalja, pehara i nagrada osvojili za ovih 15 godina postojanja. U početku smo u klubu zadržavali i pehare za solo igranje. Sada oni ostaju kod igrača, jer nemamo mesta više gde da ih držimo. U klubu su samo pehari koji se osvoje ekipno da se takmičari ne bi svađali kod koga će da stoje”, kaže Aleksandra.
Marko Bašić je jedini baletan u studiju “Stage”
Naša sagovornica s ponosom ističe da u baletskom studiju “Stage” imaju i jednog baletana. Žal je, međutim, što nema više dečaka koje ova igra zanima.
“Dečaci u baletu su jako retki. Čak i na festivalu u Poreču je bio tek po koji dečak. Tamo su održavani i seminari i na jednom od njih naš Marko je bio jedan od dvojice polaznika. Mi Marka baš volimo, zato što je jedini kod nas, stalno ga mazimo i možda i preterujemo. On je drugi razred osnovne baletske škole, a ide i rekreativno kod nas na balet. Polaznici koji idu na klasičan balet imaju mogućnost da idu i na druge treninge. Oni koji vežbaju samo, recimo, džez balet ne mogu da dolaze na treninge klasičnog baleta”, objašnjava naša sagovornica.
Marko Bašić ima 12 godina, a baletom se bavi od svoje šeste godine.
“Još kao mali sam voleo da gledam baletske nastupe na televiziji. To mi se svidelo i rešio sam da se oprobam u tome. I evo već sedmu godinu igram balet. Odlazak u Hrvatsku je za mene jedno veliko i lepo iskustvo. U džez kidsu smo osvojili treće mesto. Mislm da treba ići na takmičenja, putovati i videti šta drugi rade. Kad kažem da treniram balet deci u početku to bude čudno, ali im se posle svidi i traže da im pokažem neke pokrete”, objašnjava Marko Bašić.
Na festivalima mogu da se vide novi pokreti i koreografije
Gordana Lazić je trinaestogodišnjakinja koja balet igra unazad osam godina.
“Za balet sam se odlučila, jer volim muziku, pa sam želela da se bavim nečim što ima veze sa muzikom. Trenutno sam u drugom razredu osnovne baletske škole. Želim da postanem profesionalni igrač i planiram da upišem srednju baletsku školu u Novom Sadu. Iz Hrvatske nosim sjajne utiske. Upoznali smo nove igrače i videli smo različite koreografije. Išli smo na seminar modernog i klasičnog baleta. Tamo smo videli nove skokove i nove pokrete. U Poreču sam osvojila četvrto mesto u džezu i 12. mesto u solo igranju. Moj zadatak je da na narednim takmičenjma budem još bolja”, objašnjava Gordana Lazić.
Jedanaestogodišnja Nevena Kesić već ima 12 medalja i jedan pehar sa različitih baletskih takmičenja.
“Baletom se bavim 7 godina. Na takmičenju u Novom Sadu smo osvojili prvo mesto kao džez juniori, a u Poreču smo osvojili četvrto mesto. U Hrvatskoj mi je bilo jako lepo. Gledali smo kako su drugi igrali, družili smo se, išli smo na časove. Meni je najteži klasičan balet, ali ga najviše volim. U budućnosti bih želela da budem profesionalna balerina. Trenutno sam prva godina osnovne baletske škole”, kaže Nevena Kesić.
“Jaka konkurencija motiviše da budete što bolji”
Iako ima tek 14 godna Sara Radlovački balet igra već jedanaest.
“Planiram da upišem srednju baletsku školu u Novom Sadu, a posle da se zaposlim gde uspem. Festival u Poreču je bio baš lep. Svidela mi se organizacija. Jeste da je bilo dosta naporno, ali za to smo se spremali. Konkurenija je bila dosta jaka. Upoznala sam nove igrače i dosta toga smo tamo videli. Ponosna sam na sve što sam tamo pokazala i što smo tamo odigrali. U kategoriji solo juniori sam bila prva. Kao trio u klasičnom baletu juniori smo, takođe, osvojili prvo mesto, dok smo sa grupnim džezom bili četvrti. Dok gledamo sa tribina kako drugi nastupaju ima vremena i za sklapanje novih poznanstava. U vreme modernih tehnologija nije nam teško da održavamo kontakte sa ljudima koje upoznajemo po festivalima”, objašnjva Sara Radlovački.
Ljiljana Graor se baletom bavi deceniju unazad.
“Kada završim osnovnu baletsku školu pokušaću da upišem srednju baletsku školu u Novom Sadu. Želja mi je da budem profesiona balerina i da igram u pozorištu. Festval u Poreču mi je se jako svideo. Koreografije su bile jako dobre. Trudili smo se da vidimo što više. Naravno, kada smo stigli na red da igramo dali smo sve od sebe kako bi to izgledalo što bolje. U kategoriji trio klasičan juniori smo bili prvi, a grupa džez juniori je osvojila četvrto mesto. Do sada imam 14 medalja i dva pehara”, kaže četrnaestogodišnja Ljiljana Graor.
Humanitarni rad i donacija odeljenju pedijatrije Opšte bolnice “Đorđe Joanović”
Osim pravilnom držanju i izvođenju baletskih pokreta, polaznici baletskog studija “Stage” uče i šta znači biti human. Tako su od novca koji je sakupljen na humanitarnoj predstavi u februaru nabavljeni sto – pult za povijanje beba sa policom, paravan i profesionalni inhalator. Ova donacija je danas uručena odeljenju pedijatrije. Osim studija “Stage” nabavku neophodne opreme pomogli su Udruženje građana “Budimo ljudi, Predškolska ustanova i Kulturni centar.
“Već sedam godina radimo humanitarne predstave. Na ideju za to sam došla mnogo ranije. Kada je moja ćerka imala godinu dana, zbog virusa smo morale da ostanemo u bolnici u Zrenjaninu. Tada sam bila zaprepašćena uslovima koji su bili na odeljenju pedijatrije. I još tada sam pomislila da ću možda nekada moći na neki način da pomognem da se tu uslovi poboljšaju. I tako je i krenulo sve sa humanitarnim radom. Ideja je bila da u saradnji sa Kulturnim centrom ponudimo školama i vrtićima da dođu na naše predstave, ne na koncerte”, kaže Aleksandra.
“Još prve godine odziv je bio odličan. Deci se to sviđa. Odlučili mo da svake godine priređujemo predstave i nastavićemo sa tim i u buduće. Poslednju predstavu koju smo radili je bila Lepotica i zver. Mnogi kažu da je ona najbolja do sada. Cilj ove godine je bio da pomognemo bolnici i vrtiću Zvezdica kojem smo uručili ormarić sa policama. Ja sam zadužena za kreativni i umetnički deo, a Kulturni centar je taj koji nabavlja neophodnu opremu u dogovoru sa ustanovama kojima su donacije namenjene”, dodaje naša sagovornica.
Kako bi roditeljima, rodbini i prijateljima pokazali šta su tokom godine naučili, kao i čime su se predstavljali na raznim takmičenjima polaznici studija “Stage” svake godine u junu imaju završni koncert. Ovaj koncert je ustvari mozaik različitih koreografija, spojenih u jedinstvenu celinu.
Deo fotografija – Bojan Stanulov
.gif)
.gif)
