Raste cena oranica, opada vrednost nekretnina

Svetska ekonomska kriza i nepovoljna dešavanja u domaćoj ekonomiji, snizili su za četiri godine cenu kvadratnog metra (m2) u novim gradskim naseljima sa oko 800 evra na prosečno 600 evra, pa i na niže, u zavisnosti od spratnosti, veličine i opremljenosti stana. Bojan Mihajlov iz agencije „Pragma“ u izjavi Tanjugu kao ilustraciju je naveo dvosoban stan od 52 m2, sa dve terase, u naselju „Bagljaš“ koji je pre četiri godine prodat po ceni od 40.000 evra, dok kupac takav stan danas može kupiti za 30.000 evra. Dvosobni stanovi, kojih je najviše, u ponudi su po ceni od 26.000 evra do 30.000 evra. Za garsonjere prodavci traže nešto više po m2, pa se garsonjera od 28 kvadrata u novoj stambenoj zoni nudi za 16,000 evra, a trosoban stan od 70 m2 , na prvom spratu za 53.000 evra. Ponuda kuća je velika, posebno u proređenim i ostarelim pograničnim banatskim selima, gde je svaka treća prazna i sa oglasom „na prodaju“.

Lanac za 6 do sedam hiljada evra

Dok cene kuća stalno padaju u tim selima, zemlja je u poslednje četiri godine udvostručila vrednost. Mera banatskih ratara za zemljište je jutro (ili lanac) od 57 ari koje nalazi kupca čim se oglasi prodaja, tim pre ukoliko je veća, a zemljište plodnije. Cena zemlje, zavisi, pre svega, od klase. Prema podacima iz agencija, obradivo zemljište je najskuplje u Botošu, gde se ove jeseni prodaje za 6.500-7000 evra po jutru. Najjeftinija je oranica četvrte i pete klase u Jankov Mostu, oko od 800-1.200 evra po jutru, dok je u zrenjaninskom ataru 5.000-6.000 evra. Poznavaoci prometa zemljišta navode da su najveći kupci novi veleposednici, sa imovinom od više stotina hektara koji se i dalje šire, za šta su računicu našli i u subvencijama države od 130 evra po hektaru. Neretko, vlasnici banatskih oranica su iz Beograda i Novog Sada jer su izračunali da obradivo zemljište bolje oplođuje uloženi novac od bankarskih kamata.

Izvor: Tanjug