Šetnja podrške za osobe sa Daunovim sindromom (FOTO)

Tradicionalnom šetnjom kroz centar Zrenjanina, učenici i nastavnici Osnovne i srednje škole „9. Maj“ prvog dana proleća obeležili su Dan osoba sa Daunovim sindromom.

Šetnja u šarenim ili rasparenim čarapama, koje su prepoznatljiv znak podrške, počela je na Trgu slobode, nakon čega su mnogobrojna deca, njihovi roditelji, učenici osnovnih i srednjih škola uživali u muzičkom programu u izvođenju hora Muzičke škole „Josif Marinković“.

Prema rečima Snežane Vukić, direktorke OSŠ „9. Maj“, prvobitni cilj obeležavanja Svetskog dana osoba sa Daunovim sindrom jeste pružanje podrške osobama koje imaju taj sindrom, kao i njihovim roditeljima.

– Daunov sindrom nije bolest i ove osobe ne traže lek, nego ljubav, pažnju, razumevanje i podršku. Želimo da probudimo svest naših sugrađana sa ciljem, da se što više poštuju prava osoba sa Daunovim sindromom, jer se na taj način poboljšava njihov kvalitet života. Današnjom šetnjom smo poslali jasnu poruku – treba da prestanemo da imamo predrasude prema njima, jer su osobe sa Daunovim sindromom veoma prijatne i vole nežne i vesele ljude – rekla je Vukić.

Na kraju manifestacije, učesnici su u nebo pustili šarene balone.

ZAŠTO JE BAŠ 21.03. SVETSKI DAN OSOBA SA DAUNOVIM SINDROMOM?

Svaka telesna ćelija čoveka sadrži 46 hromozoma. Osobe sa Daunovim sindromom (DS) imaju po jedan hromozom više, odnosno 47 njih. Kod ovih osoba se 21. hromozom umesto u dva, kako je uobičajeno, nalazi u tri primerka. Upravo zbog toga se simbolično za Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom i uzima datum 21.mart, koji za cilj ima da senzibiliše i podigne svest populacije o problemima koje ove osobe imaju prilikom integracije u društvo.

Činjenice o Daunovom sindromu:

• Daunov sindrom je najčešći identifikovani uzročnik intelektualne ometenosti u svetu i nije povezan sa rasom, nacionalnošću, religijom ili socio-ekonomskim statusom.
• Daunov sindrom je hromozomski poremećaj koji uzrokuje kašnjenje u fizičkom, intelektualnom i jezičkom razvoju.
• Uzrokuje različite fizičke karakteristike i medicinske komplikacije. Ove karakteristike variraju u tipu i težini kod individua. Pored karakterističnog izgleda, DS odlikuje i često prisustvo različitih zdravstvenih problema, najčešće srčanih i gastrointestinalnih, leukemije, oštećenja vida i sluha, a skloni su i gojaznosti.
• Rizik od rađanja deteta sa Daunovim sindromom se značajno povećava ukoliko je majka starija od 35, a otac stariji od 40 godina
• Postoji velika varijabilnost u mentalnim sposobnostima, ponašanju i fizičkom razvoju kod individua sa Daunovim sindromom. Svaka osoba sa Daunovim sindromom ima svoju jedinstvenu ličnost, sposbnosti i talente.

Koje su potrebe osoba sa Daunovim sindromom?

Deci i odraslima sa DS je tokom čitavog života neophodna podrška okoline kako bi u najvećoj meri ostvarili svoje potencijale. Oni mogu biti talentovani za razne stvari, ples, glumu, crtanje, ali potrebna im je podrška kako bi svoj talenat prepoznali… Pre svega, najveća podrška je porodica, a pored nje prijatelji, komšije, nastavnici, lekari, terapeuti, budući poslodavci.

Piše: Tivadar Borbelj