Kako se Vukica Popović borila za očuvanje Bečkerečke ćuprije

Ova izložba nema za cilj da samo podstakne sećanje na Vukicu Popović, već i da bude jedna vrsta opomene za budućnost našeg pokretnog i nepokretnog kulturnog dobra, kaže kustos Narodnog muzeja Zrenjanin i jedan od autora izložbe.

„Naša Vukica: 1919 – 1969 – 2019” naziv je izložbe koju su zajednički osmislili i ostvarili Filip Krčmar i Dejan Vorgić.

Čini se da ovo nije prvi put da Narodni muzej Zrenjanin sarađuje sa sručnjacima iz drugih ustavnova kulture u našem gradu?

Dejan Vorgić: Narodni muzej se trudi da intenzivira saradnju sa svim kulturnim institucijama u gradu, pa u skladu sa tim i sa Istorijskim arhivom. Ako posmatram iz svog ličnog ugla, u toku prošle godine sarađivao sam sa zaposlenima iz Biblioteke na tri radionice iz projekta Storiteling, sa Bojanom Kojičićem iz Zavoda za zaštitu spomenika radio sam na jednom stručnom tekstu, dok su krajem godine počele pripreme i za ovu izložbu sa dr Filipom Krčmarom. I tokom prethodnih godina imao sam čast da sarađujem sa Krčmarom tako da se nisam mnogo dvoumio oko izbora.

Vi kao istoričar umetnosti i kustos Odeljenja primenjene umetnosti, Krčmar kao istoričar, bavili ste se radom Vukice Popović sa dva aspekta?

Dejan Vorgić: Prilikom priprema za izložbu, kao i tokom rada na katalogu, u startu smo imali podeljene poslove, ali su se oni prožimali u svakom mogućem smislu. Razmena ideja i informacije bila je na visokom nivou. Ako bismo nekako morali da podvučemo crtu, moj aspekt je bio više baziran na Vukičinoj muzejskoj delatnosti, dok je Filipov više bio baziran na njenom radu na zaštiti graditeljske baštine.

Sjajna je ideja odati počast nekadašnjem kustosu kuće u kojoj radite, ali sigurna sam da nije jedini motiv za izložbu. Zašto je Vukica Popović važna za Muzej?

Dejan Vorgić: Vukica Popović je ugradila sebe u temelje ove ustanove. Njeni rezultati u muzeološkom, stručnom i istraživačkom smislu, su bili impresivni. Broj inventarisanih predmeta Umetničkog odeljenja je gotovo udvostručen u odnosu na period pre nje. Organizovala je više od stotinu izložbi i napisala više od sto članaka, kataloga i knjiga. Kao kustos razvijala je saradnju sa profesorima univerziteta, đacima, studentima i svim relevantnim nacionalnim, regionalnim i lokalnim kulturnim ustanovama. Držala je predavanje pri Istorijskom institutu SANU pred akademicima i profesorima. Vukica je praktično širila uticaje Narodnog muzeja Zrenjanin van njegovih prirodnih okvira delovanja u Srednjobanatskom okrugu.

O važnosti Vukice za Muzej bilo bi nam potrebno daleko više prostora za elaboriranje. A zašto je važna za naš grad?

Dejan Vorgić: Ona je pre svega poznata po tome što se borila za zaštitu starog graditeljskog i kulturnog nasleđa grada kome je pretila opasnost od nestajanja i rušenja nakon usvajanja Direktivnog urbanističkog plana 1958. godine. Pružajući otpor gradskim vlastima i  urbanistima ona je postavila sebe u središte jedne od najvećih afera u posleratnom Zrenjaninu. Treba biti iskren i reći da su se uz Vukicu našli i drugi zrenjaninski intelektualci i građani. Nažalost sve do usvajanja novog Generalnog urbanističkog plana iz 1973. godine Zrenjanin je nepovratno izgubio brojne značajne građevine, kao i čuvenu Bečkerečku ćupriju. Zbog toga ova izložba nema za cilj samo da podstakne sećanje na Vukicu Popović, već i da bude jedna vrsta opomena za budućnost našeg pokretnog i nepokretnog kulturnog dobra.

Kako je osmišljena sama postavka izložbe?

Dejan Vorgić:Postavka je osmišljena tako da oslikava život i rad Vukice Popović, ali sa akcentom na 1969. godinu. Ta godine je u Vukičinom radu posebno akcentovana zbog borbe za očuvanje Bečkerečke ćuprije, kao i zbog organizacije jedne od najznačajnijih umetničkih izložbi našeg Muzeja pod nazivom „Velikobečkerečki slikarski ateljei“. Iako je u pitanju dokumentarna postavka, ona je obogaćena Vukičinim portretima u vidu crteža i akvarela, plakatima njenih izložbi (za neke od njih dala je i idejna rešenja), predmetima koje je spasavala, kao što su nadgrobni spomenik živopisca Teodora Popovića iz 1837, dekorativna plastika za fasadu, i drugo. U pitanju je jedna složena i nadam se prijemčiva izložba za široku publiku.

Izložba je postavljena u Malom salonu NMZ, i publika je može pogledati do 20. aprila.