Uštipci, paprikaš sa knedlama i gomboce na 13. “Banatskoj testijadi”

Gotovo da nema sela u Vojvodini koje nema bar jedno udruženje žena. Sva ta udruženja organizuju manifestacije na kojima se okupljaju oni koji teže da sačuvaju običaje i tradiciju od zaborava. Jedna od dugotrajnijih manifestacija jeste i “Banatska testijada” koja je ovog septembra održana 13. put u Srpskom Itebeju. Tokom trajanja manifestacije, učesnici i gosti su mogli da uživaju u specijalitetima od testa. Tu su bile kifle, pogačice, pogače, pite, štrudle, palačinke, različite vrste keksa, gomboce, ali i paprikaš sa knedlama… Svoja umeća u mešenju testa pokazala su i deca iz seoskog vrtića.

Klub žena “Vredne ruke” iz Srpskog Itebeja prvi put je organizovao manifestaciju “Banatska testijada” pre 13. godina. Tada ovakvih manifestacija nije bilo mnogo, ne samo u okruženju, već u celoj Vojvodini, pa i Srbiji.

„Kada smo osnovali naš klub žena, odlučili smo da imamo jedno veće okupljanje. Razmišljali smo šta bismo mogli da predstavimo na toj našoj manifestaciji. S obzirom na to da je ovo bogat poljoprivredni kraj, to nešto je moralo da bude vezano za poljoprivredu. U selu smo odavno imali, kao što i sad imamo, pekru. Tako smo došli na ideju da se na manifestaciji predstavlja nešto od testa. Okupljanje smo zato nazvali „Banatska testijada“, počinje priču Kata Ninković, predsednica Kluba žena “Vredne ruke” iz Srpskog Itebeja.

Za pripremu specijaliteta – belo, crno i kukuruzno brašno

„Na testijadi se predstavljaju testa od različitih vrsta i tipova brašna. Tu su i belo i crno i kukuruzno brašno. Sva ona su se koristila i u davna vremena, kao i danas. Kada smo počinjali da organizujemo manifestaciju bili smo jako uspešni. Danas ima puno udruženja i puno manifestacija, pa je i odziv udruženja na Banatsku testijadu manji nego nekada. Udruženja jednostavno ne mogu da stignu svuda da idu. Najveći problem je što za odlazak bilo gde, treba obezbediti novac, a to nije lako. Osim proizvoda od testa koji se ovde predstavljaju, u takmičarski deo smo uvrstili i kuvanje. Ekipe se takmiče u priremanju pilećeg paprikaša. I to sa knedlama, jer su one od brašna“, dodaje naša sagovornica.

Udruženje iz Srpskog Itebeja ima 20 aktivnih članica.

„Naše udruženje je dosta putovalo. Poznati smo od Jošaničke banje do Frankfurta. U Frankfurtu smo predstavili banatsku kuhinju. Mi smo i počeli da idemo po manifestacijama kako bismo predstavili kuhinju našeg kraja. Imamo više od 80 pehara. Spremali smo i posnu i mrsnu trpezu. Moramo da se pohvalimo da smo od prošle godine počeli i pekmez da kuvamo. Na taj način pokušavamo da obezbedimo nešto novca za funkcionisanje udruženja, jer se uglavnom finansiramo iz članarine i kroz projekte. Itebej je poznat po šljivi turgonjači, a oko naše zgrade imamo mali šljivik. Prošle godine smo skuvali preko 100 tegli pekmeza. Deo smo prodali, a deo smo poklonili. Ove godine nas zovu i traže naš pekmez. Ko god ga je tada probao, želi sada da uzme još“, objašnjava Ninković.

„Banatska testijada“ traje dva dana. Prvog dana učesnici se takmiče u tri kategorije. Bira se najmaštovitiji štand koji mora da sadrži proizvode od testa. Nagrađuju se i najukusnije knedle sa šljivama i najbolje pripremljen pileći paprikaš. Drugog dana održavanja manifestacije, žene se nadmeću u pravljenju krofni.

Testo su mesila i deca iz vrtića

Posebnu čar testijadi u Srpskom Itebeju daju deca. I to ona iz vrtića, koja tu pokazuju svoja umeća u mešenju testa.

„Mališani ulepšavaju ovaj događaj. Njihovo prisustvo znači i veću posećenost manifestacije „Banatska testijada“, jer sa njima dolaze i njihovi roditelji, bake, deke, rodbina, komšije… Svi žele da vide te naše male „leptiriće“, tu našu mladost. Oni i igraju i mese testo. Deca iz vrtića ustvari prisustvuju radionici koja se zove „Mesim i ja“. Ko šta želi i ume, tu može da umesi. Mi smo im dali testo, tako da oni od njega mogu da prave šta god žele“, kaže naša sagovornica.

Ispečeno i podeljeno uštipaka od 60 kilograma testa

Članice kluba žena „Vredne ruke“ postarale su se da goste i posetioce dočekaju domaćinski. Obezbedile su osveženje i hranu za sve prisutne. Osim paprikaša i roštilja, tokom čitavog dana pripremale su i sveže uštipke.

„Za uštipke se pravi testo u koje idu samo brašno, voda i kvasac. Ispekli smo jako puno uštipaka. Koliko tačno komada ne znamo, znamo samo da je bilo 60 kilograma testa. Sve se pojelo, ništa nije ostalo“, objašnjava Zorica Marinkov, članica Kluba žena „Vredne ruke“ iz Srpskog Itebeja.

Izbor za najkreativniji štand na manifestaciji „Banatska testijada“

Žiri koji su činile Slavojka Josić iz Zrenjanina i Mileva Makanjić iz Beograda, ocenjivao je izgled štandova. Odluku o najmaštovitijima donele su jednoglasno.

„Štandovi su bili vrlo lepi i fino ukrašeni. Tu su bile i lutke i predmeti rađeni dekupaž tehnikom, a na nekima je bilo i dosta testa što je i zahtev manifestacije „Banatska testijada“. I upravo smo to gledale – ko se najviše potrudio da pripremi jela od testa. A ocenjivalie smo i kako su postavili to što su doneli. Bilo je štandova koji su vrlo dekorativni, imali su puno predmeta, ručnih radova, ali sa malo jela od testa. Za njih smo odmah znali da ne mogu da budu nagrađeni“, objašnjava Slavojka Josić, presednik žirija za izbor najmaštovitijeg štanda.

Treće mesto zauzelo je Udruženje žena „Mladost“ iz Česterega.

„I ovoga puta smo osvojili jednu od nagrada, mada se, iskreno, danas tome nismo nadali. Trudili smo se, ne mogu da kažem. Pošto je ovde reč o manifestaciji „Banatska testijada“, mi smo se predstavili različitim pitama. Tu su bile pite sa krompirom, kupusom, ludajom… Imali smo i lenju pitu sa makom. Sve žene su se angažovale da pripreme nešto, jer mi smo mlado udruženje, pa se baš trudimo. Inače, osim u nadmetanju za najmaštovitiji štand, mi smo se takmičile i u kuvanju pilećeg paprikaša“, objašnjava Snežana Marković iz Udruženja žena „Mladost“ iz Česterega.

Drugoplasirane su bile žene iz Novog Itebeja.

„Na našem štandu su bili tradicionalni svatovski kolač, rezanci za supu koji se prave za svatove, različite vrste kolača… Nas nekoliko žena je to pripremalo. Nešto smo spremile dan ranije, a nešto rano jutros. Ovo nam je prvi put da smo dobili nagradu za izgled štanda. Sledeće godine ćemo se truditi da budemo još bolje“, kaže Rozalija Saka iz Aktiva penzionerki iz Novog Itebeja.

Banatsko Karađorđevo imalo najlepšu postavku

Najlepši štand po mišljenju žirija, ali i svih posetilaca manifestacije „Banatska testijada“, imale su žene iz Banatskog Karađorđeva.

„Trebalo nam je dosta vremena da se pripremimo za manifestaciju „Banatska testijada“. Moram da kažem da su sve članice našeg udruženja učestovale u tome, tako da je posao bio podeljen podjednako. Naša članica Olivera Dokić nam je pomogla tako što nam je napravila seosko dvorište i kolibu od testa. Ta naša koleginica nam uvek nešto novo napravi. Ona ima mnogo stpljenja i u stanju je i da po čitavu noć pravi neki predmet od testa. Mi, ostale žene, smo pravile kiflice, različite kekse, šapice… Gde god da idemo, pripremamo raznovrsnu i bogatu trpezu. I obavezno osvajamo neku nagradu. Sad nam je već prešlo u naviku da se kući vraćamo sa nekom nagradom“, objašnjava Gospava Čubrilo iz Udruženja žena „Vidovdan“ iz Banatskog Karađorđeva.

„Seosko domaćinstvo i koliba se ne jedu. To čuvamo da bismo mogli da ih pokažemo i na drugim manifestacijama. Sad nam se jedan ćošak polomio, ali to ćemo popraviti. Moram da kažem da na svakoj našoj postavci imamo neki novi predmet od testa. Kada smo išli na manifestaciju u Beograd imali smo bunar đeram koji je bio od testa. Figure od testa čuvamo nekoliko godina. Đeram nam je, recimo, stajao dve-tri godine. Skoro smo morale da ga bacimo jer je počeo da se raspada. Priznajem da se ljudi, gde god da odemo, dive našem štandu. Ranije smo pravile korpice od testa, ali sada dosta njih to radi, pa smo mi smislili da pravimo nešto drugačije. Sada smo im dali novi zadatak“, dodaje naša sagovornica.

Gomboce za ocenjivanje pravile samo tri žene iz sela

Žiri koji je ocenjivao knedle sa šljivama nije imao mnogo posla. Jer je bilo samo tri uzorka. Tako da su svi koji su učestvovali bili i nagrađeni.

„Kod kneli smo gledali najpre kakvo je testo. Ono ne sme da bude ni žilavo, ni tvrdo, ni previše gnjecavo. Mora da se topi u ustima kada se knedla zagrize. Ne sme da se lepi za zube ili nepce. Nije lepo ni kada je knedla preslatka, ni kada nije dovoljno slatka. I o tome se mora voditi računa. Takođe, mrvice moraju da budu lepo upržene. Ne smeju da budu prepržene“, kaže Anica Vojnović, predsednik žirija za izbor najboljih knedli sa šljivama.

„Za pripremu gomboca ne treba mnogo vremena. Krompir mora da se dobro skuva. To je najvažnije. Onda se on izgnječi i u to se dodaju jedno jaje, vrlo malo masti, jer je bolje da se stavi mast nego ulje, vrlo malo soli i brašno. Preporuka je da se koristi brašno tip 400. Za knedle sa šljivama najbolje je koristiti itebejske šljve. Jer kad se knedla preseče ona mora da se crveni unutra. A tu boju joj daje baš itebejska turgonjača. U poslednje vreme imamo različite knedle. Za njih se koriste i kajsije i čokolada i eurokrem i višnje, ali prave knedle su samo knedle sa šljivama“, dodaje naša sagovornica.

Nagrade za najukusnije knedle sa šljivama

U kategoriji najukusnijih gomboca takmičile su se samo žene iz sela.

„U knedle sam osim krompira, brašna, jaja stavila i malo masti. Za punjenje sam koristila plavu šljivu. Ovo je prvi put da sam učestvovala na nekom takmičenju i prvi put sam dobila nagradu. Sledeće godine moram da budem još bolja“, kaže Gordana Jovanović iz Srpskog Itebeja, dobitnica treće nagrade.

„Knedle se vrlo lako prave. Nije to neki složen i komplikovan proces. Za njih su potrebni krompir, brašno, jaja i naravno šljive. Naša turgonjača je baš dobra za knedle. Ona je kiselkasta i daje poseban ukus. Ne treba gomboce nešto posebno sladiti. Ja sam probala da pravim knedle i sa drugim vrstama šljiva, koje su slađe, ali to nije to. Moji kod kuće vole gomboce, tako da ih često pravim. Učestvujem na različitim takmičenjima i uvek osvojim neku nagradu. Testo jako mnogo zavisi od krompira koji se koristi. Krompir ne sme da bude ni vodenast ni tvrd. Mora da se lako i brzo skuva, kako bi se lepo ispasirao i kako ne bi ostajale grudvice“, objašnjva drugoplasirana Ana Radlovački iz Srpskog Itebeja.

„Najlepše knedle se prave tako što se krompir skuva, pa se ispasira kao pire. Onda se u to dodaju brašno i jedno jaje pa se zamesi testo. Testo mora da bude fino, glatko. Za pripremu testa potrebo je desetak minuta. Isto toliko se knedle i kuvaju. Sve ukupno je za njihovu pripremu potrebno pola sata. Naša itebejska šljva je najbolja za knedle“, kaže Suzana Marinkov iz Srpskog Itebeja koja je napravila najukusnije gomboce.

Za kuvanje pilećeg paprikaša prijavljeno preko 20 ekipa

Branislav Zarin i Goran Reljić su imali teži zadatak, jer je za ocenjivanje predato 23 porcije pilećeg paprikaša.

„Kod paprikaša smo ocenjivali boju, skuvanost mesa, homogenost paprikaša i ukus koji je presudan. Ekipe su dobile pileće meso i u 14 sati smo im dali znak da mogu da počnu sa kuvanjem. Ideja ovog takmičenja jeste da svi imaju isto vremena za pripremu paprikaša, a to je maksimalno tri sata. Takmičari su spremali pileći paprikaš od celog pileta, a u uzorku koji su predali na ocenjivanje morali su da daju batak, kako bismo videli da li je i kako skuvano meso. Paprikaš je mogao da bude i sa krompirom i sa knedlama, a mi smo ocenjivali skuvanost onoga što je bilo u tanjiru koji je donet“, objašnjava Branislav Zarin, predsednik žirija za izbor najboljeg pilećeg paprikaša.

Treće mesto u kuvanju pilećeg paprikaša zauzeli su omladinci iz Srpskog Itebeja – dvadesetsedmogodišnji Svetislav Nikolin i dvadesettrogodišnji Imi Čileg.

„Paprikaš smo kuvali tako što smo meso, luk, začine stavili sve odjednom i pustili da se krčkaju. Kada je meso bilo skoro gotovo onda smo ubacili krompir. Do sada smo osvajali nagrade za gulaš, a ovo je prvi put da smo dobili za pileći paprikaš. Mi smo iz KUD-a „Zora“ i kad god se skupi društvo mi se takmičimo na nekoj manifestaciji. Inače, paprikaš koji smo spremali je sav pojeden. Ostale su samo kosti“, kažu kroz smeh Svetislav Nikolin i Imi Čileg.

Ista ekipa osvojila dve nagrade za paprikaš

Interesantno je da je drugo i prvo mesto osvojila ista ekipa koja je kuvala dva paprikaša. Nju su činili kumovi Tomislav Subotički – Baca iz Novog Miloševa i Dušan Sivčev iz Iđoša.

„Kad god smo slobodni nas dvojica idemo na manifestacije da kuvamo. Najčešće spremamo jela od ribe, ali volimo da sebe iznenadimo i sa ovim pilećim programom. Dobar paprikaš mora da bude jak. Da ima meso, krompir, knedlice i da se „stakleni“, jer Lale vole masno jelo. (smeh) U pripremi paprikaša ne treba ništa izmišljati. Samo treba raditi ono što su naše bake i majke radile. Nema potrebe da se meša mediteranska kuhinja sa našom banatskom. Zato se od začina koriste samo luk, so, biber, crvena paprika. I važno je da se oceni količina voda koja se stavlja u odnosu na meso. Vatra mora da daje najmanje 80 stepeni da bi se to lepo skuvalo“, objašnjava Tomislav Subotički – Baca iz Novog Miloševa.

„Kada se predaju uzorci, to neki takmičari ne znaju, meso mora da se izvadi malo ranije kako bi ostalo u komadu, da se ne bi raspalo. Šteta je uložiti puno truda u spemanje jela, pa da uzorak ne bude dobar. Inače, ovog leta sam puno puta bio u žiriju po čitavoj Srbiji. Ja sam prevoznik i u sezoni mi je malo teže da izdvojim vreme za žiriranje. Jedan sam od retkih u Srbiji koji ima sertifikat za ocenjivanje jela. Član sam Kraljevskih vitezova u amaterskom kuvanju iz Bačke Topole i prestižne kulinarske federacije Srbije. To je jako udruženje, jer posle toga su samo šefovi. Moram da pohvalim žene iz Srpskog Itebeja kako su organizovale manifestaciju. Nije to lak posao. Zahteva puno angažovanja i truda i to treba ceniti“, dodaje naš sagovornik.

Posetioci i učesnici „Banatske testijade“ igrali sa folklorašima KUD-a „Zora“

Manifestaciju „Banatska testijada“ ulepšali su i članovi KUD-a „Zora“ iz Srpskog Itebeja, koji su gotovo celoga dana neumorno igrali razne folklorne igre iz Srbije.

Osim što su uživali u njihovim koreografijama, posetioci su mogli i da im se pridruže u igri.