U Zrenjaninu i dalje nedovoljno smeštajnih kapaciteta

Manifestacija „Dani piva“ svake godine krajem avgusta privuče veliki broj posetilaca sa strane. Dok se jedan procenat turista i posetilaca opredeljuje za hotelski smeštaj, značajan je i broj onih koji se odlučuju za privatni smeštaj, odnosno za apartmane i sobe u gradu i okolini.

Kada je reč o ukupnim smeštajnim kapacitetima, u Turističkom informativnom centru (TIC) na Trgu slobode koji radi u sklopu Turističke organizacije grada Zrenjanina, kažu da je trenutno raspoloživo od 800 do 1.000 registrovanih ležajeva, od čega je gotovo polovina van grada, u okolnim naseljenim mestima.

Tako Hotel „Vojvodina“ raspolaže sa 184 ležaja, „Sibila“ sa 36, Kaštel – Ečka sa 89, a Rusanda u Melencima sa 129 ležaja.

– U privatnom smeštaju koji je kategorisan, imamo 25 domaćinstava od kojih je 15 domaćinstava u gradu, a 10 na selu, i oni raspolažu ukupnim brojem od oko 200 ležajeva. Ostali kategorisani objekti koji su registrovani i posluju kao prenoćišta u Zrenjaninu i okolini, broje približno 300 ležajeva, kaže Marica Kosanović iz Turističko informativnog centra dodajući da se po broju ležajeva na selu ističu banja Rusanda i Belo Blato.

Domaćini se trude da sve koji imaju potrebe za takvim smeštajem, ugoste na pravi način. Turistička organizacija grada Zrenjanina učestvuje u kategorizaciji smeštaja u domaćinstvima. Sobe u privatnom smeštaju kategorisane su od jedne do tri zvezdice, a najviše ih je sa dve zvezdice. Oni koji nisu registrovani za izdavanje soba za turiste, bilo da je to svega nekoliko dana u godini ili duže, nemaju pravo da se time bave.

Cena noćenja u privatnom smeštaju, zavisi od broja noćenja, lokacije i od kategorije objekta, i kreće se od 600 do 2.000 dinara. U ovom centru dodaju i da Zrenjanin još uvek nema registrovan kamp kakav, recimo imaju Novosađani na Štrandu u vreme Exita, te je ova opcija za sada isključena. Poznato je da postoji interesovanje turista iz bivših jugoslovenskih republika koji bi rado došli na Dane piva, međutim zbog ograničenog broja smeštajnih kapaciteta, to još uvek nije moguće. Takvi turisti dolaze organizovano i zahtevaju da budu smešteni na jednom mestu i što bliže dešavanjima.

Da bi se smeštajni kapaciteti uvećali, mora da postoji i realan razlog odnosno zamajac u razvoju manifestacionog turizma, seminara, sportskih i sličnih događaja, koji bi svake godine u grad u ustaljenim terminima dovodili veliki broj posetilaca i organizovane grupe turista.