Pitali smo: Klasični kućni ljubimci ili tarantule i škorpije?

Simpatični štenci, mačići, hrčci ili papagaji, izbor su većine ljudi koji sebi ili deci žele da priušte kućnog ljubimca. Sve popularniji postaju zečevi i minijaturni prasići, ali, za neke je sve to isuviše „obično”, zbog čega se opredeljuju za egzotičnije životinje.

Ljubitelji nesvakidašnjih, egzotičnih ljubimaca najčešće se opredeljuju za tarantule, škorpije, iguane ili zmije. Dok određene vrste reptila mogu da dostignu visoku cenu, tarantule i škorpije se mogu kupiti za dve do pet hiljada dinara, te se relativno lako mogu priuštiti. S obzirom na to da neke od ovih životinja mogu biti veoma otrovne, potrebno je pažljivo baratati njima, ali s druge strane, zahtevaju manje pažnje od pasa ili mačaka.

Zrenjaninac Ervin Roža je svoju prvu tarantulu nabavio dok je išao u srednju školu. Danas, nekoliko godina kasnije, ima ih tri, ali i jednu škorpiju.

– Kao mali, imao sam razne vrste životinja poput hrčka, ribica i uvek je bilo puno posla sa njima. Oduvek su mi se dopadale tarantule i krajem srednje škole sam kupio jednu iz Mađarske, jer u to vreme nisu mogle da se nabave u Srbiji. Tada sam shvatio i da je vrlo jednostavna za održavanje. Što se tiče tarantula, njima čak nije potrebno ni menjati zemlju. Ubaci im se jedna buba nedeljno i to je to.

Kaže da je za većinu ljudi njegova naklonost prema ovim zanimljivim vrstama i dalje čudna, te da se često susreće sa pitanjem – zašto gaji te životinje. Ženama su uglavnom gadni i plaše ih se, a muškarcima je zanimljivo i zainteresovani su da ih vide.

– Moji roditelji su se u početku malo bunili, bili su u strahu da tarantula ne pobegne i stalno su mi skretali pažnju na to. Već sam sa prvom tarantulom, posle nekog vremena, dokazao da umem da se staram o njoj, tako da kasnije nije bilo problema. Ljudi koji imaju fobije od paukova, kada ih vide prvi put uživo, bude im malo strašno, ali se posle toga daleko manje plaše paukova, priča Roža.

Prijatelje i poznanike redovno upozorava da tarantula nije poput drugih kućnih ljubimaca i da se sa njima ne može igrati.

– To je životinja pre svega za gledanje, a mnogi zaborave na to. Ona ne može da se navikne na čoveka koji je hrani – živi svoj život u terarijumu i ne treba je dirati i uznemiravati.

Postoji mnogo različitih vrsta tarantula, imaju drugačije šare, boje, i to je ono što je Ervinu veoma zanimljivo. Neke mogu da žive dugo, posebno ženke koje su bile njegov izbor.

– Kada sam je uzeo, moja najstarija tarantula je imala sedam godina, a od onda je prošlo još osam. I dalje je živa i zdrava, a verovatno će doživeti i dvadesetu. Druge dve su jako mlade, ali i jedna i druga bi trebalo da žive preko deset godina. S druge strane, škorpija živi negde oko osam godina, ne tako dugo koliko tarantula.

Tarantule se uglavnom dele u dve grupe – na one iz „starog“ i one iz „novog“ sveta.

– Američke tarantule (novi svet), one su mnogo pitomije, spore su, nisu agresivne i nju recimo, smem da izvadim iz terarijuma, ali to svakako ne praktikujem. Ostale dve su iz starog sveta, odnosno iz Indije i one su dosta agresivne, imaju jak otrov. Njih ne bih smeo da izvadim, samo pincetom i to sa velikom opreznošću. Takođe, sve moraju da budu odvojene zato što je reč o teritorijalnim životinjama.

Postoje tarantule koje se, onda kada porastu, hrane bebama miševa, ali svim Ervinovim ljubimcima za sada je dovoljna svega jedna buba nedeljno.

– Mogu bube da se hvataju, ali nije preporučljivo zato što se dosta toga prska, pa je moguće da buba pojede neki otrov i da tako naškodi tarantuli. Uglavnom se nabavljaju u pet-šopovima, samo je važno da su žive. Za škorpiju je sve isto kao i za tarantulu – hrani se jednom nedeljno, daje joj se živa buba, i uvek treba gledati da ima dovoljno vode za svoje potrebe.