Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Usekovanije glave Svetog Jovana Krstitelja, uspomenu na dan pogubljenja poslednjeg proroka Starog i prvog proroka Novog zaveta.
Sveti Jovan, savremenik Isusa Hrista, prvi je najavio dolazak Spasitelja i krstio ga na reci Jordan zbog čega je u pravoslavnom hrišćanstvu poznat kao preteča i Krstitelj. Prema jevanđelskim zapisima, Sveti Jovan je javno osuđivao razvrat rimskog društva i, braneći javni moral, nije štedeo ni judejskog cara Iroda koji je svom bratu preoteo ženu Irodijadu i s njom se provodio u bludu i razvratu. Sveti Jovan je pogubljen na nagovor Irodijadine kćeri Salome koja je, kako kaže predanje, svojom zavodljivom igrom sa „sedam velova“ uspela da izmami carsko obećanje. Po Irodovom nalogu, Sveti Jovan je posečen, a njegovu glavu je Saloma na tanjiru donela carici Irodijadi. Na ikonama posvećenim Usekovanju, Sveti Jovan se slika sa odsečenom glavom u desnoj ruci, kao simbolom njegove mučeničke smrti.
Usekovanje glave uvek se obeležava na dan kada je osvećena crkva koju su na njegovom grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena. Crkva propisuje strogi post i uzdržavanje, narodni običajni kalendar zabranjuje i svu crvenu hranu, jer podseća na boju prolivene Krstiteljeve krvi. U narodu se kaže i da je danas dobar dan za branje lekovitog bilja. U mnogim mestima održavaju se vašari.