U izložbenom salonu Istorijskog arhiva u Zrenjaninu danas će prvi put javnosti biti predstavljena restaurisana slika Đure Jakšića „Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja“, nastala 1855. godine. Ova slika biće izložena simbolično na današnji dan, kada se obeležava veliki pravoslavni praznik Usekovanje, kada će biti i osveštana.
Ovo zaboravljeno delo Đure Jakšića je posle 157 godina vraćeno iz Rumunije u Srbiju. Samo sluteći da je reč o izuzetnom delu, kolekcionar Đuro Popović je sliku kupio u Temišvaru.
– „Kada je počela restauracija zapuštenog platna na kojem su boje bile gotovo neprepoznatljive, a linija crteža sasvim zatupela, samo smo slutili da je, možda, ipak reč o slici našeg najvećeg slikara. A onda je veličanstveni prizor počeo sam da se otvara i rekao nam da to jeste Đura Jakšić (1832-1878) koji u našem slikarstvu znači isto ono što i Rembrant u holandskom“. Ovako višednevnu strepnju, neizvesnost i iščekivanje koje je pratilo restauraciju Jakšićeve slike „Usekovanje glave Svetog Jovana“, opisuje Novosađanin Đuro Popović, najveći srpski kolekcionar danas. U njegovoj zbirci je, kako su „Novosti“ svojevremeno pisale, više od 1.000 dela vrednih više miliona evra. Slika koja je poslednja postala njen deo je i – najvrednija.
– Ta vrednost je, razume se, materijalno neprocenjiva, jer je ova slika, kao i celokupno Đurino delo, jedan od temeljaca našeg kulturnog, a time i nacionalnog identiteta – kaže ozareno Popović kraj impresivnog platna dimenzija 138,5 x 105,3 cm. – Sliku sam otkrio u Temišvaru pre otprilike godinu dana i presrećan sam što me osećaj da je reč o velikom delu, ni ovoga puta nije prevario.
.jpg)
Popović je platno otkupio od unuke jednog rumunskog veleposednika, kojoj je vraćen dedin zamak nadomak Temišvara, sa velikom kolekcijom slika. Kako je tu dospela, ne zna se, ali je izvesno da je po nastanku, kako je u svojoj prepisci zapisao i sam slikar, „bila u posedu nemačkog vladike Čajaga“. A da je zaista o njoj reč, kaže novosadski kolekcionar, videlo se već posle prvog „pranja“, kada su se jasno ukazale linije crteža, karakterističan kolorit i, najzad, signatura u donjem desnom uglu: G. J. 855.
– Godina koja je označena, sigurnost crteža i očigledno samopouzdanje slikarevog poteza, govore da je ona nastala neposredno po Jakšićevom povratku iz Akademije lepih umetnosti u Minhenu. To potvrđuju i inicijali G. J. On se, naime, tada još potpisivao sa Georgije, a ne Đura Jakšić, kako će to činiti docnije – kaže Popović. Da je, mada su mu bile tek 23 godine, u vreme nastanka „Usekovanja“ Jakšić potpuno ovladao slikarskom tehnikom, potvrđuje i Mario Vuknić, novosadski slikar-konzervator, koji je i restaurirao to ulje na platnu.
– O tome govore pouzdane i kvalitetne boje i takozvani tamar-lak koji se tada koristio i kojim je Jakšić presvukao sliku – precizira Vuknić. – Bilo je, međutim, očigledno da slika nikada nije čišćena, a lak koji sam rastopio i, delimično, morao potpuno da uklonim, požuteo je i sakrio boje i oštrinu crteža. Zanimljivo je da je Jakšić podlogu za slikanje naneo i na poleđinu platna i na njoj takođe započeo neki rad, ali ga nije i završio.
Izvor, foto : Večernje novosti ( Đ.Vukmirović), Tanjug, portal I love Zrenjanin
.gif)
.gif)
