Poslednjih nekoliko godina sve je više onih koji se opredeljuju za pčelarstvo. Jednima je to hobi, dok drugi planiraju da se ozbiljno posvete proizvodnji meda i pčelinjih proizvoda. Jedan od razloga što interesovanje za ovu granu poljoprivrede raste, jeste i taj što je država pčelarenje prepoznala kao perspektivnu delatnost. Tako iz godine u godinu pčelari mogu da računaju na značajne podsticaje. Među mladim pčelarima je i Bojan Trajković iz Farkaždina, koji je pčele počeo da drži pre dva meseca. O tome šta mu je bilo najteže na samom početku i sa kakvim problemima se susretao kao pčelar početnik, govori za portal I love Zrenjanin.
Bojan Trajković ima 20 godina i nedavno je počeo da se bavi pčelarstvom.
“Ideja da počnem da pčelarim potekla je od toga što moj brat ima pčele. Prvo sam gledao kako on radi, a onda sam upoznao Milutina Zajevića iz Kačareva koji isto ima pčele i koji mi je ovaj poziv približio. Pored njega sam zavoleo pčelarstvo. On mi je izašao u susret na početku. Pošto sam pčele počeo da držim u aprilu ove godine, on i sad dolazi da mi pomogne kad god mi je to potrebno, i da mi objašnjava šta treba da radim. Recimo, sa njim sam se posavetovao šta da radim da mi se pčele ne razroje, jer ove godine to ne želim da radim. Od njega sam i kupio pčele. Za kupovinu pčela sam sakupljao novac, nisam koristio nikakve podsticaje. Radio sam na građevini i štedeo sam za to. Da bih uopšte ušao u pčelarstvo bilo mi je potrebno oko 600 evra“, počinje priču Bojan Trajković.
Pomoć iskusnih kolega mnogo znači pčelarima početnicima
„Na samom početku mi je najteže bilo da razumem pčele. Kao pčelar moraš da znaš da li je sa pčelom sve u redu. Po njenom radu i zujanju u košnici, iskusni pčelari to mogu da prepoznaju. sve to zaista nisam znao dok mi Milutin nije objasnio. Pčela, kada ima dovoljno unosa u košnicu, nije nervozna. U selu ima još pčelara koji su mi izašli u susret i koji su pomagali. Recimo, kada se kod mene pojavio jedan roj pčela, oni su mi pomogli da ga pokupim. Takođe, pomogli su mi i sa jednom košnicom, pošto tada nisam imao košnicu. Sa njima razmenjujem iskustva“, dodaje ovaj pčelar početnik iz Farkaždina.
Po savetu iskusnih kolega, Bojan je krenuo u posao sa malim brojem košnica.
„Za sada imam četiri društva i jedan roj. Pre nego što sam počeo da se bavim pčelarstvom, o pčelama sam znao samo ono što sam čuo iz priča drugih ljudi. Oko pčela ima dosta posla i morate dugo da se bavite njima da biste uopšte mogli da kažete da ste pčelar. Ja sam pčelar početnik. Učim, i to intenzivno. Mnoge stvari, kao što je recimo uzimljavanje, još nisam prošao, jer se ovim bavim tek nekoliko meseci“, objašnjava Trajković.
“Planiram da za sledeću godinu proširim pčelinjak na 20 društava”
„Za sledeću godinu planiram da nabavim još društava. Ideja mi je da ih tada imam 20. To ću uraditi i zbog ostvarivanja prava na subvencije, jer država malo obraća pažnju na pčelare koji imaju manje od 20 košnica. Neki dugoročni plan jeste da imam 200 košnica i da se bavim samo pčelarstvom i prodajom meda. S obzirom na to da sam mlad pčelar i da sam tek na početku posla, još nisam stigao da se učlanim ni u jedno udruženje pčelara. Svakako imam ideju da to uradim, jer mislim da će mi članstvo doneti samo benefite“, dodaje naš sagovornik.
U planovima ovog pčelara početnika jeste i nabavka potrebne opreme.
„Preda mnom je sad jedan plan, a to je da sakupim novac da kupim vrcaljku. Da ne bih, kada dođe suncokretov med, opet morao da je pozajmljujem, nego da imam svoju. Osim vrcaljke potrebne su mi matične rešetke, pošto ja pčelarim sa njima. Trebaće mi još 10-15 košnica za sledeću godinu. Ramovi, satne osnove. Raspitujem se za plastične satne osnove, jer čujem da su ljudi njima zadovoljni. I naravno, potreban mi je i bušač ramova. Za sledeću godinu planiram da kupim još šest malih rojeva, a svaki košta oko 50 evra. Prazne košnice sa tri nastavka su oko 40 evra po komadu. Za ramove treba izdvojiti 450 dinara za 10 komada. Mislim da će mi za to trebati oko 700 evra sigurno. Taj novac ću pokušati da nabavim kroz prodaju meda, kroz subvencije, a ako zafali još malo, onda ću dodati od sopstvenih sredstava”, objašnjava Trajković.
Falsifikovani med zadaje muke pčelarima
Budući da je pčele počeo da drži tek nedavno, naš sagovornik za sada ima samo livadski med.
“Pčele sam nosio na bagrem u Čentu. Pokazalo se da to nije bila dobra odluka, jer je bagremova paša bila bolja u Farkaždinu. Ali, na greškama se uči. Zato sam rešio da pčelarim stacionarno, dok ne ojačam. Onda ću moći da kalkulišem. Da recimo deo pčela selim, a da deo ostavim u selu, pa da vidimo gde će biti bolja paša. U ovoj prvoj paši mojih pčela dobio sam oko 35 kilograma meda. Problem je što prodaja meda ide loše. Bar je moje iskustvo takvo. Najveći problem je što ima raznih ljudi koji prodaju lažni med. Tako da kod njih taj takozvani med košta oko 300-350 dinara za kilogram. Samim tim nas pčelare početnike pobijaju sa cenom. Kažem početnike, jer verujem da pčelari koji se dugo bave ovim poslom imaju svoje mušterije. A mi tek treba da pridobijemo poverenje kupaca”, kaže Trajković.
“Lakše je razumeti pčele, nego prodati med”
Čini se da više posla ima oko plasmana proizvoda, nego oko proizvodnje meda.
“Do sada sam uspeo jako malo meda da prodam. Za tri nedelje svega 5 kilograma meda i to po ceni od 600 dinara. Med prodajem na pijaci po selima, preko društvenih mreža… Ljudi su sumnjičavi, jer sam mlad. I još se nije pročulo kakav je moj med. Planiram da u narednom periodu pokušam da uđem i u neke prodavnice. Garantujem da je med koji sam proizveo čist 100 posto. Ne dodajem šećer, niti se vodim time da prodajem škart, jer ni sam ne volim da dajem novac za nešto, pa da posle shvatim da sam prevaren. Moja filozofija je „uzmi jednom, probaj. Ako ti se svidi dođi po još, a ako ti se ne svidi, nemoj više da kupuješ od mene“, objašnjava naš sagovornik.
“Zbog toga, kad god idem negde da prodajem med, nosim i jednu teglu kao uzorak. Da ljudi mogu na licu mesta da probaju proizvod za koji daju pare. Ljudi koji su kupili med kažu da su zadovoljni kvalitetom i da im se med sviđa. Da li su iskreni ja to sad ne mogu da vam kažem. Ali, videćemo da li će se vratiti po još kad potroše to što su uzeli”, dodaje Trajković.
Pčelari očekuju dobru pašu na suncokretu
Bojan se, uprkos svemu, nada da će poteškoće na koje sada nailazi uskoro proći. I da će pčelarenje biti njegovo zanimanje. Ipak, u ovom trenutku usmeren je na pašu koja je pred pčelama, a to je suncokret.
“Pčelari se nadaju da će na suncokretu ostvariti oko 20 kilograma meda po košnici. Ja bih bio zadovoljan kada bi za prvu godinu ostvario i malo manje prinose. Možda nekih 17 kilograma po košnici. To bi mi omogućilo da ostvarim prihode za proširenje za sledeću godinu”, zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik.
Podsetimo, kako bi podstakla pčelarenje, država izdvaja subvencije po košnici, kao i novac za nabavku pčelinjih društava i opreme za pčelarstvo. Slične programe ima i pokrajina. Uz to i lokalna samouprava u Zrenjaninu je odvojila 3 miliona dinara za podršku, pre svega, mladim pčelarima.
.gif)
.gif)
