Početkom godine javnost je prvi put upoznata sa slučajem ispisivanja troje dece iz istog razreda Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Zrenjaninu, i njihovog prebacivanja u drugu školu. Roditelji su još tada tvrdili da su njihova deca prošla kroz slične probleme, nerazumevanje i izostanak sluha škole za njihove vapaje, i da je promena škole bila najbolje rešenje.
Slučaj je dobio na težini kada je javnosti pažnju skrenula Dragana Janković, majka Alekse Jankovića koji je 2011. godine, kao žrtva vršnjačke torture i nasilja, oduzeo sebi život.
– Početkom januara, obratila mi se mama jednog deteta, tražeći pomoć. Pre toga, ona se obraćala mnogim institucijama prijavljujući nasilje nad detetom. Osim policije koja je reagovala odmah, izostao je odgovor prosvetne inspekcije, iako je u tom momentu bilo navršeno punih osam meseci od dana prijave, počinje priču Dragana Janković za portal I love Zrenjanin. – Samo saznanje da su roditelji tog deteta svima pisali i da niko nije odgovorio, uprkos našem stalnom apelu kao porodice koja je prošla kroz sve to, da se na nasilje reaguje odmah – otvorilo je jednu više nego tužnu priču. Pročitala sam dokumentaciju i uvidela da škola nije učinila ni jedan korak dobre volje za saradnjom i iznalaženjem rešenja za nastali problem. Pored fizičkih okršaja, ovde je bilo i digitalnog nasilja putem mreže Viber. Na kraju imamo to da su roditelji deteta-žrtve prijavljeni Centru za socijalni rad da zlostavljaju dete. To je jedan vid odmazde i revanšizma. Kako su mi roditelji, porodica Živanović, ispričali, škola se trudila sve vreme da ih osudi i pokaže ih problematičnim i nezadovoljnim. Pri tom je majka deteta gotovo savršeno upućena u sve zakone, postupke intervencije na nasilje jer je prosvetni radnik, što je minus više kolegijalnosti onih prosvetara škole „Vuk Karadžić“ koji su osuđivali roditelje.
.jpg)
Dragana Janković pominje i da su roditelji svo troje dece koja danas idu u isti razred druge škole u Zrenjaninu, istakli nezadovoljstvo razrednim starešinom u školi „Vuk Karadžić“, direktorkom škole i pedagogom.
– Škola nije postupala i primenjivala sva raspoloživa sredstva da reši konfliktne situacije. Prekršila je „Konvenciju o pravim deteta“. Na pokušaj roditelja da ukažu na problem, učiteljica nije umela da proceni situaciju. Izlagala je svoje subjektivno viđenje čime se gubilo dragoceno vreme. Bilo je mnogo propusta, uporno se izbegavala odgovornost. Tužno je da su žrtve nasilja sada u drugoj školi, sve tri zajedno. Žrtve su poražene zajedno sa svojim roditeljima, i na neki način iznova kažnjene, a to nije dobro. To je loša poruka da nasilje ima put stalnog, intezivnog poricanja, izbegavanja odgovornosti, čime se stvara bes, nezadovoljstvo kod svih roditelja čija su deca doživela nasilje. Nasilje će stati kada svaki deo „dete-roditelj-prosvetni radnik“ za prekršaj bude adekvatno kažnjen. Kao i u svim životnim događajima gde pogrešite i prekršite zakon, počinite krivično delo. Logično je da vas kazne i da platite kaznu. U ovom slučaju, kao i u mnogim ranijim, žrtve se povlače i beže, roditelji gube snagu da se izbore sa prosvetnim lavirintom, deca ostaju sa trajnim posledicama po život i zdravlje, krivci bez kazni. Nakon svih priča o vršnjačkom nasilju, nikada nismo dobili jasnu povratnu informaciju: kako je i koliko kažnjen direktor škole koji nije dobro obavljao svoju dužnost?, pita se majka tragično stradalog dečaka.
Ceo slučaj koji se desio u OŠ „Vuk Karadžić“ u Zrenjaninu, porodica jedne od devojčica, ispričaće javnosti večeras u 22h na kanalu TV Prva, u emisiji „Život priča“.
.gif)
.gif)
