Zbog prošlogodišnje suše mnogi proizvođači su odlučili da u ovoj poljoprivrednoj godini povećaju površine pod pšenicom. Procene su da je jesenas pšenica posejana na skoro 100.000 hektara više nego prošle godine. Kako se u Srbiji hlebno zrno još ne razvrstava po kvalitetu, proizvođači seju one sorte koje daju veće prinose, često na uštrb kvaliteta. Genetičari se trude da stvore sorte koje će biti sve otopornije na bolesti i promenu klimatskih uslova, a koje će dati sve veći prinos i bolji kvalitet. Međutim, kažu da rad na tome nije nimalo lak, jer je pšenica jedna od najkomplikovanijih vrsta. Njen genom je komplikovaniji čak i od čovekovog.
Za proučavanje sveta koji nas okružuje danas više nije dovoljno proučavati samo njegovu evoluciju, upozoravaju stručnjaci. U obzir moraju da se uzmu rezultati različitih istraživanja. Od arheologije, genetike, molekularne biologije, fitogeografije, geologije…
“Kada vaši rezultati istraživanja neke biljne ili životinjske vrste prođu kroz ove nauke, onda dobijete drugačiju sliku od one prvobitne. Zato slobodno mogu da kažem da nije sve baš onako kako piše u udžbenicima. Poznato je da je poljoprivreda nastala u neolitu. Da li je neolićanin “skočio u ferguson”, zakačio sejalicu i sejao “tri četvorke”… Pa nije to baš tako bilo. Mnogo je drugačije istorija tekla”, počinje priču Srbislav Denčić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, genetičar pšenice.
Da li su dinosaurusi jeli pšenicu?
Prilikom stvaranja novih sorti pšenice, hibrida kukurza ili bilo koje druge biljke, potrebno je znati što više podataka o razvoju i poreklu tih biljaka. A neki pokazatelji idu daleko u istoriju, što nas dovodi do pitanja na koje je profesor Denčić pokušao da da odgovor – da li su dinosaurusi jeli pšenicu?
“Pšenica, pirinač, kukuruz su najznačajnije tri biljne vrste za čoveka. Ove biljne vrste pripadaju porodici trava. To su vrlo kosmopolitske trave. Žive svuda i pokrivaju 26 posto zemljine površine. U svetu se gaje na oko 590 miliona hektara, a godišnje se proizvede 1.500 miliona tona. Uspevaju na visinama od 120 metara ispod nivoa mora, što je negde u blizini mrtvog mora pa sve do 4.000 metara nadmorske visine na Andima. Koriste se za ishranu ljudi i stoke, kao i u industriji”, objašnjava naš sagovornik.
“Nekada je svet bio jedan kontinent. Vremenom je došlo do razdvajanja na danas poznate kontinente. Na indijskom kontinentu su se pojavili prvi preci trava. Do pre desetak godina u radovima se često navodilo da su trave nastale u Argentini. Međutim, u poslednje vreme imamo drugačije dokaze. Otkriveno je da su trave nastale na teritoriji današnje Indije. To dokazuju molekuli gena tj. ćelija trava koji su tamo pronađeni i to u fosilima izmeta dinosaurusa. To su ostaci ćelija koje se nalaze samo u ostacima listova i polena trave. Podaci pokazuju da su se prvi preci trava pojavili 128 miliona godina ranije. To znači da su dinosaurusi pasli travu, odnosno, jeli pšenicu”, precizira Denčić.
Od svih dinosaurusa opstali su samo krokodili
Dinosaurusi su se pojavili 235 miliona godina pre sadašnjosti i živeli su do 65 miliona godina pre nas.
“Dinosaurusi su vladali zemljom 170 miliona godina. Ako uzmemo podatke kada su oni nastali, kada su izumrli i kada su se pojavili prvi preci pšenice i kukuruza, vidimo da su dinosaurusi jeli tadašnju pšenicu i kukuruz 70-ak miliona godina. Kao i trave i ove životinje su bile rasprostranjene na svim kontinentima. Za razliku od trava oni su brzo su nestali sa lica zemlje. Do danas je opstala samo jedna grana dinosaurusa, a to su krokodili”, kaže naš sagovornik.
Evolucija pšenice, kukuruza, pirinča, trajala je milionima godina
I pored brojnih istraživanja još nije utvrđeno ko je prvi predak porodice trava. Prirodni procesi kroz duge vremenske periode i te kako su uticali na evoluciju pšenice, kukuruza, pirinča… Danas se sa velikom sigurnošću može govoriti jedino o evoluciji genoma trava.
“Bića imaju hromozome i to je osnova za nasleđivanje. Devedeset miliona godina pre sadašnjosti postojao je jedan predak trava koji je posedovao samo 5 hromozoma. Od ovog pretka se dešava evolucija genoma. Prvi događaj je bio deoba hromozoma, jer su se svi hromozomi duplirali. Pojavili su se organizmi sa 10 hromozoma. Drugi događaj je bio pucanje hromozoma i sjedinjavanje delova hromozoma. I tada smo dobili biljke sa 12 hromozoma. Pirinač je najkonzervativnija biljna vrsta. Zbog toga se uvek uzima za primer i za poređenje sa drugim biljkama u istraživanjima. Pšenica i pirinač su se razdvojili pre 46 miliona godina. Kod pirinča je ostalo 12 hromozoma, kao kod praroditelja. Kod pšenice je došlo do spajanja delova hromozoma. Pšenica ima puno različitih vrsta i podvrsta, ali sve u osnovi imaju 7 hromozoma, mada se danas na drugačiji način došlo i do drugačijeg broja hromozoma u ovoj biljnoj vrsti”, objašnjava Denčić.
„Kada je reč o kukuruzu, prosu, sirku, pre 29 miliona godina doazi do dve fuzije i nastaje organizam sa 10 hromozoma. Kukuruz i sirak su se razdvojili u posebne vrste pre oko 12 miliona godina. Sirak je ostao na 10 hromozoma, ali se kod kukuruza svašta nešto dogodilo. Pre 5 miliona godina ponovo se duplirao ceo genom, pa smo dobili kukuruz sa 20 hromozoma. Onda opet dolazi do sjedinjavanja delova i nastaje kukuruz sa 16 hromozoma. Važno je istaći da su danas svi hromozomi kukuruza hibridni. Nijedan nije ostao od predaka“, kaže naš sagovornik.
Pšenica ima tri puta komplikovaniji genom od čoveka
Na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo već decenijama rade na stvaranju što boljih semena, kako bi biljke koje se gaje na poljoprivrednim imanjima dale što bolje rezultate. Profesor Denčić ističe da je najkomplikovanija za istraživanje i za rad upravo pšenica.
„Kada uzmete da radite pšenicu, vidite da danas ima 21 hromozom. Kako se sada stvorilo tri puta po sedam hromozoma? Pšenica je ustvari prirodni hibrid. Došlo je do spontanog ukrštanja između jedne trave koja se zove kozija trava i tritikuma pretka pšenice i stvorena je nova sorta. I tako je nastao divlji dvozrnac. Sledeća stepenica je bilo ponovno spontano spajanje. Ovaj dvozrnac se spajao sa novom travom i tako je nastala današnja pšenica. Genom pšenice je 5 puta veći od čovečijeg genoma i tri puta je komplikovaniji od ljudskog. I to komplikuje istaživanja i stvaranje novih sorti“, objašnjava Denčić.
„Gajenje pšenice je počelo oko 11.500 godina pre nove ere. I to u Trskoj, na jednoj zaravni. Kao i u dolinama reka Tigar i Eufrat, Iranu, Iraku, Siriji, Libanu, Izraelu, … Tu je počela i prva poljoprivreda… Na Institutu imamo u kolekciji tu prvu pšenicu i mi je i danas sejemo na našim njivama“, dodaje naš sagovornik.
Uprkos tome što je rad na proučavanju i unapređenju sorata i hibrida komplikovan, zaposleni na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo ni u narednom periodu neće odustati od istraživanja i stvaranja novih vrsta semena. Tokom osam decenija duge tradicije postojanja, u ovoj ustanovi stvoreno je više od 1.000 sorti i hibrida. Od njih je gotovo 500 registrovano i gaji se u zemlji i inostranstvu. U otvorenoj konkurenciji na svetskom tržištu, institutske sorte i hibridi su prisutni u 26 država. I to od Argentine, preko zemalja Evropske unije, Ukrajine, Rusije, do Kine i Indije.