Godina za nama bila je vrlo nepovoljna za poljoprivrednu proizvodnju. Suša je uzela danak i umanjila prinose nekih kultura i do 50 posto. Ali, ako je za utehu, visoke temperature i nedostatak padavina nisu prijali bolestima, tako da su poljoprivrednici imali manje potreba za zaštitnim tretmanima. Stručnjaci upozoravaju da je u narednoj godini potreban dodatni oprez, jer se pojedine bolesti prenose na nove useve preko semena.
Dominantan uticaj na intenzitet bolesti i ciklus razvoja štetočina u 2017. imala su temperaturna kolebanja i nedostatak padavina.
“Nepovoljni meteorološki parametri uticali su na prinose useva. Najniže prinose u odnosu na petogodišnji prosek ostvario je kukuruz, međutim i ostali ratarski usevi. Šećerna repa je, recimo, imala za polovinu niže prinose od prošlogodišnjih, dok je digestija bila veća. Međutim, imali smo velikih problema sa truleži. Istovremeno, uslovi za pojavu pegavosti lista repe nisu bili povoljni. Zbog toga su proizvođači u ovoj godini mogli da završe proizvodnju sa svega dva do tri tretmana protiv prouzrokovača pegavosti”, kaže Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe.
Sočivasta pegavost ume da pravi probleme u proizvodnji ječma
Usevi strnih žita su ostvarili različite prinose. Osnovni uticaj na kvalitet i rod bio je datum setve.
“Pšenice sa kasnijim rokovima setve – kraj oktobra i prva polovina novembra, podbacile su u rodu. Biljne bolesti lista i stabla su bile manje zastupljene. Inkubaciju su presecale veoma niske temperature tokom januara 2017. Kasnije, zbog nedostatka padavina i veoma niske relativne vlažnosti vazduha, uslovi su bili nepovoljni za razvoj ovih patogena. U usevima ječma od 2016. godine registrovana je intenzivnija pojava sočivaste pegavosti koja može da pravi probleme u proizvodnji ječma. Ona se prenosi semenom i narušava u zrnu odnos skoba i proteina. Tretman protiv fuzarioze klasa je u svakoj godini neophodan. To proizvođači već smatraju redovnom merom nege useva”, objašnjava naša sagovornica.
Pojedine bolesti biljaka prenose se semenom
Na suncokretu se tokom 2017. godine dominantno izdvojila plamenjača suncokreta koja se prenosi semenom. Treba naglasiti da bitan uticaja na ispoljavanje simptoma ove bolesti ima plodored.
“Intenzitet bolesti tipa truleži je kod suncokret u direktnoj korelaciji sa razmakom u vraćanju suncokreta na istu parcelu. Takođe, i vremenski uslovi su doprineli ispoljavanju simptoma. Naime, neposredno posle setve i tokom nicanja, u trajanju od dvadeset dana vladalo je hladno i vlažno vreme”, kaže Parađenović.
“Štete od kukuruznog plamenca nisu toliko bile izražene jer su usevi zbog pada u kondiciji gubili atraktivnost za štetočinu. Ukupna količina registrovanog ulova sa svetlosnih lovnih lampi u srednjem Banatu je za oko trećinu bila manja u odnosu na 2016. Oštećenja na klipu su bila naseljena parazitskim i saprofitskim gljivama, ali nižeg intenziteta. To je posledica brzog sušenja zrna pod uticajem visokih temperatura”, objašnjava naša sagovornica.
Voće je podbacilo, a povrće je dobro rodilo jer se navodnjava
U proizvodnji voća su prinosi, takođe, bili niži. Ali na to nije uticala samo suša. Između ostalog, razlog je i to što su prethodne godine voćke dobro rodile.
“Bolesti tipa pegavosti -čađava krastavost lista i ploda jabuke, je završavana do isteka primarnih infekcija. Veći problem bila je pepelnica. Na mladim zasadima kruške imali smo ispoljavanje simptoma bakterioza. Minilozne truleži na plodovima koštičavih voćaka su bile manje prisutne u 2017. Što se tiče štetočina – moljci u voćarskoj proizvodnji, pre svega, jabukov i šljivin, imali su razvučen let i nedovoljno definisane generacije. Zbog toga su predstavljali problem u ovogodišnjoj proizvodnji. Takođe, pojava grinja je vrlo prisutna. I to, pre svega, koprivno grinje koje ugrožava veći broj biljnih vrsta”, navodi Parađenović.
“Proizvodnja povrća je zabeležila dobre i visoke prinose, jer se mahom odvija u uslovima navodnjavanja. Kvalitet roda je direktno zavisio od pravilne detekcije patogena i preduzimanih mera zaštite u pravom tetnutku. A sve po principima integralne proizvodnje. Veliki broj generacija kupusovog moljca je pretio da značajnije ugrozi proizvodnju kupusnjača. Takođe, imali smo intenzivan pritisak pamukove sovice kako u proizvodnji kupusa, tako i u proizvodnji paprika. U plasteničkoj proizvodnji tripsi su bili prisutni tokom čitave sezone”, precizira naša sagovornica.
Kako se pojedine bolesti prenose putem semena proizvođačima se savetuje da budu oprezni i da vode računa o plodoredu. Saradnja poljoprivrednika i Poljoprivredne stručne službe je iz godine u godinu sve bolja. Proizvođači su stekli poverenje u rad ove institucije, koji se zasniva na kontinuiranim pregledima, tačnoj detekciji i jasnim preporukama. To znači da u svakom trenutku mogu da se obrate savetodavcima i da dobiju odgovarajuće objašnjenje i preporuku.
.gif)
.gif)
