Sarma od raštana privukla pažnju posetilaca sarmijade u Tobi (Foto i VIDEO)

Mleveno meso, začini i kupus standardni su sastojci sarme. U većini slučajeva ovo jelo priprema se od kiselog kupusa. Mada, oni dovitljivi, znaju da skuvaju vrhunsku sarmu i od svežeg kupusa. Na petoj sarmijadi u Tobi učestvovalo je 20 ekipa. Najveću pažnju posetilaca privukli su vatrogasci iz Vojvode Stepe. Njihov specijalitet sa kojim su se takmičili bila je sarma od raštana.

Od ranog subotnjeg jutra, nad Tobom se nadvio miris sarme. Peti put je u ovom selu organizovana sarmijda.

„Ovogodišnja sarmijada nije jubilarna, ali je manifestacija postala tradicija. Svake godine ima sve više i više ekipa. Ove godine takmičilo se 20 ekipa. Trebalo je da ih bude 25, ali neki zbog vremena ipak nisu došli. Imali smo i ekipu iz Rumunije. Oni su bili i prošle godine. Ono što nas raduje jeste to što se i mladi uključuju u takmičenje. Mislim da je ove godine bilo pet ekipa koje su činili mladi, što iz sela, što iz okolnih mesta. U našem kraju nema druge sarmijade. Ima u Bačkoj, ali ovde ne. U ovom kraju se održavaju pitijade, štrudlijade, kiflijade, kolačijade… Volela bih da jednom odemo i u Bačku na sarmijadu, da se družimo sa tamošnjim udruženjima… Nagrade za najbolje su zahvalnice, diplome, medalje, pehari“, kaže Natalija Baba, predsednica Udruženja žena Toba.

„Sarma je najukusnija kada se kuva u kotliću“

Većina ekipa sarmu je krčkala u kotlićima. Međutim, bilo je i onih koji su ovo jelo spremali na mini šporetu.

„Na sarmijadi smo peti put. Od kada je počela da se održava ova manifestacija, nijednu nismo propustili. Pre dve godine ovde smo osvojili prvo mesto. Za sada smo sarmu kuvale na šporetu, u loncu, jer još uvek nemamo kotlić. Za sledeći put ćemo i kotlić nabaviti, jer je sarma ipak ukusnija kada se kuva u kotliću“, kaže Zlatinka iz Udruženja žena iz Srpske Crnje.

Takmičarski duh jeste bio prisutan na manifestaciji, ali je čini se, druženje ipak bilo važnije.

Ekipe su to pokazale na delu. Dok su se sarmice krčkale, učesnici su iskoristili vreme da zapevaju i zaigraju kolo uz muziku.

Ocenjivali su se i izgled i ukus sarme

Za to vreme, članovi žirija koji je ocenjivao ukus i izgled sarmi pripremali su se za ne baš lak posao.

„Zadatak da ocenimo najbolju sarmu bio je težak. Bilo je puno ekipa i svi su se stvarno trudili i dali su sve od sebe da skuvaju što bolju sarmu. Nijanse su odlučivale. Sarmu smo ocenjivali po izgledu i ukusu. Sarma ne sme da se raskuva, ali kada se preseče i proba mora da se topi u ustima. Kupus ne sme da ostane čvrst i tvrd. Mi meso ne dinstamo. Samo ga kuvamo zajedno sa kupusom. Mada, ima i onih koji meso prvo dinstaju, pa onda kuvaju sarmu. Od začina u sarmu idu beli i crni luk, crvena paprika, biber, malo vegete… Sarma ne treba da bude ni jako mala, ni jako velika. Najbolja je kada je srednje veličine. Što se tiče pirinča, ni njega ne treba stavljati puno. Na kilogram mesa treba da se stavi 200 grama pirinča“, objašnjava Otilija Senci, član žirija.

Da su sarme bile odlične dokazuje i odluka žirija da dodeli čak 6 nagrada.

„Spremili smo tridesetak sarmi od svinjskog mesa. Sarma se krčkala polako, mislim jedno četiri sata“, kaže Tima Herfrih, čija je ekipa osvojila šesto mesto.

Sarma od raštana privukla najviše pažnje prisutnih

Iako nisu bili prvonagrađeni, sarma koju su spremili vatrogasci iz Vojvode Stepe privukla je pažnju svih prisutnih na sarmijadi. Dok je sarma drugih učesnika bila stndardne žućkaste boje, njihova je bila izrazito zelena.

„Mi smo spremali sarmu od raštana. To je zeleni kupus. Hteli smo da budemo drugačiji i jedinstveni. Prvi put smo učestvovali na manifestaciji. Znamo da svi kuvaju klasičnu sarmu, od kiselog kupusa, a mi smo hteli da spremimo nešto drugačije od ostalih. Mi smo iz Dobrovoljnog vatrogasnog društva. Muška je ekipa. Sami smo kuvali sarmu. Istina, žene su ih zavijale, ali mi smo kuvali. Do sada smo kuvali pasulj, gulaš, paprikaš, ali sarmu smo prvi put kuvali. Mi, vatrogasci, znamo da gasimo požar, a pokazalo se da znamo i sarmu da skuvamo. Tako smo kompletni. Važno je učestvovati. Ja mislim da su svi koji su ovde danas došli, pobednici“, kaže Dragomir Đurić, predsednik Vatrogasnog saveza Nova Crnja.

I mladi bajkeri su pokazali da osim što znaju i vole da voze motore, umeju da pripreme i te kako ukusnu sarmu.

„Prvi put smo učestvovali na sarmijadi. Zadovoljni smo četvrtim mestom. Bitno je učestvovati, a nagrada je manje važna. Sarmu smo pravili mi iz kluba. To je muška ekipa. Mada imali smo i jednu ženu. Ona je motala sarmu, ali smo i mi to isto radili. Tajna je u krčkanju, mora što duže da traje“, otkriva Dejan Đurđević iz Moto kluba Kumovi iz Srpske Crnje.

„Kupus bi trebao da bude domaći, a ne kupovni“

Treću nagradu odneli su članovi Udruženja žena Livađanke iz Aleksandrova.

„Ovo nam je četvrti put da učestvujemo na sarmijadi. Drugi put osvajamo nagradu. Ove godine to je treće mesto. Spremam sarmu tako što izdinstam luk, a koristim i praziluk. Najlepša sarma je kada je meso mešano – svinjsko i juneće, a može i samo svinjsko meso da se koristi. Izmešaju se luk, meso, pirinač. Na kilogram mesa ide 100 grama pirinča. To se začini po ukusu, i onda se sve to uvija u kupus. Da bi sarma bila ona prava, ukusna moja preporuka jeste da se koristi domaći kiseli kupus. Ne kupovni. To nije to, kada se kupuje“, objašnjava Ljupka Miškov iz Udruženja žena Livađanke.

Odluka da učestvuju na takmičenju u kuvanju sarme ispostavila se dobrom za mlade iz sela.

„Mi smo omladinci iz sela. Prijavio nas je čovek koji je glavni za vatrogasce. Sarme smo sami pravile i to po bakinom receptu. Meso je bilo mešano, stavile smo pirinač, dimljeno meso. Sarmu smo zavijale dan ranije, i to pre škole. Malo je odstojala, a kasnije smo je malo prokuvale. Danas smo je još krčkale na tihoj vatri. Baka je savetovala da sarma mora dugo da se kuva. Od jutra do sutra… Da bi kupus bio mekan i da bi sarma bila ukusna. Tek onda može da se zaprži. Nakon zaprške se ostavi još malo da krčka i to je kraj“, objašnjavaju Milica Jovin i Jelena Brbarić, čija je ekipa osvojila drugo mesto.

Pobedila je sarma sa mlevenim suvim mesom

Pehar za najbolju sarmu otišao je u Mužlju.

„Kuvali smo dve vrste sarme. Jedna je od mlevenog svinjskog i junećeg mesa i tu smo stavili dosta dimljenog mesa koje smo isekli na komade. U drugoj vrsti sarme smo to dimljeno meso mleli i izmešali sa svinjskim i junećim, pa smo tu smesu zavijali u kupus. Ubacili smo, normalno, i malo slaninice. Tu su i začini, malo crvene ljute paprike. Prvi put smo sada učestvovali ovde, ali imamo dosta nagrada sa drugih takmičenja. Osvajali smo prva mesta za kuvanje pilećeg, ovčijeg paprikaša, za kolače… U Zrenjaninu smo bili prvi u pravljenju ajvara. U Soko Banji smo osvojili smederevac. Sarma mora otprilike tri sata lagano da se krčka, a zaprška mora da bude blaga“, kaže Rozalija Koso iz organizacije kulinara Remus iz Mužlje.

„Nije da svuda uzimamo nagrade za naša jela, ali na većini manifestacija dobijamo neku od nagrada. Nagradu smo dobili za sarmu u kojoj je osim svinjskog i junećeg mesa bilo i mleveno suvo meso. Verovatno je taj ukus dimljenog mesa presudio da pobedimo. Jer ostali obično ubace suvo meso u komadima u sarmu, a mi smo to samleli. I naravno, stavili smo i suve kosti. Kupus je bio domaći i to onaj koji je ove godine kiseljen. Nije ni iz zamrzivača, niti iz prodavnice. To je jako važno“, dodaje Rozalijin kolega iz ekipe, Mihalj Bačo.

Postoje tvrdnje koje govore da je sarma sve bolja i lepša što se više podgreva. Međutim, čini se da većina ekipa koje su učestvovale na sarmijadi u Tobi, to ovoga puta neće moći da proveri jer su kotlići ostali prazni. To je pravi dokaz da su sve pripremljene sarme bile i te kako ukusne. Čak i one koje su ovoga puta ostale bez odličja.