Povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, Humanitarni centar „Duga“ iz Zrenjanina podigao je plastenik u sklopu Dnevnog centra „ Naša priča“.
Plastenik je deo projekta „Rajska bašta“, i namenjen je radu osoba sa mentalnim smetnjama, koje imaju malo mogućnosti da se zaposle u firmama.
-U saradnji sa Osnovnom i srednjom školom „9. maj“, firmom „Carska bašta“, i donatorom – Humanitarnom organizacijom „Caritas“, danas otvaramo plastenik u kojem će se proizvoditi isključivo organski proizvodi. „Carska bašta“, firma koja se bavi proizvodnjom povrća, otkupiće proizvode koji ovde budu uzgajani, i na taj način će naši sugrađani koji su zbog svojih smetnji često na marginama društva, dobijati platu. Počećemo sa sadnjom luka, a na proleće ćemo uvesti još neke vrste. Konsultujemo se sa Poljoprivrednom školom, čiji su nas predstavnici i sada uputili u potrebnu pripremu zemlje, i tehniku sadnje, izjavila je menadžerka Humanitarnog centra „Duga“, i koordinatorka projekta „Rajska bašta“, Svetlana Živković.
.jpg)
Mentalni poremećaji se nalaze na drugom mestu na listi najvećih zdravstvenih problema. Prema jednim od procena, više od 75 posto bolesti je prouzrokovano stresom, a zbog stigme i diskriminacije prema psihijatrijskim pacijentima i njihovim porodicama, osobe koje imaju mentalni poremećaj ne traže stručnu pomoć. Veliki procenat dece i adolescenata, njih oko 20 odsto, ima neki mentalni poremećaj ili problem. Oko polovine mentalnih poremećaja nastaje pre 14. godine.
-Cilj projekta je da radno angažuje ljude sa mentalnim poteškoćama, kako bi se oni kroz rad lečili i rehabilitovali. Radna terapija, kao vrsta socioterapije, može mnogo doprineti poboljšanju njihovog stanja. Teži poremećaji se ne tolerišu u drugim organizacijama, i ovi ljudi često bivaju odbačeni, a zapravo se i oni mogu radno angažovati. Kontakt sa zemljom je veoma važan i lekovit, jer je zemlja materija koja daje snagu, i svako od njih može obaviti bar po neku radnju, istakla je stručna saradnica Humanitarnog centra „Duga“, neuropsihijatar u penziji, Ružica Knežević.
Stigma, kao oznaka stida i neprihvatanja, dovodi do toga da osoba sa mentalnim poremećajem biva diskrimisana ili isključena iz različitih oblasti društva. Takođe čini da se mentalni poremećaji smatraju neizlečivim stanjima, a mentalno obolele osobe se ne doživljavaju kao punopravni članovi društva. Iz tog razloga, ovakvi projekti se realizuju da bi im bila pružena mogućnost radnog angažovanja, i osećanja društvene pripadnosti.
.gif)
.gif)
