Povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, Humanitarni centar „Duga“ iz Zrenjanina podigao je plastenik u sklopu Dnevnog centra „ Naša priča“.
Plastenik je deo projekta „Rajska bašta“, i namenjen je radu osoba sa mentalnim smetnjama, koje imaju malo mogućnosti da se zaposle u firmama.
-U saradnji sa Osnovnom i srednjom školom „9. maj“, firmom „Carska bašta“, i donatorom – Humanitarnom organizacijom „Caritas“, danas otvaramo plastenik u kojem će se proizvoditi isključivo organski proizvodi. „Carska bašta“, firma koja se bavi proizvodnjom povrća, otkupiće proizvode koji ovde budu uzgajani, i na taj način će naši sugrađani koji su zbog svojih smetnji često na marginama društva, dobijati platu. Počećemo sa sadnjom luka, a na proleće ćemo uvesti još neke vrste. Konsultujemo se sa Poljoprivrednom školom, čiji su nas predstavnici i sada uputili u potrebnu pripremu zemlje, i tehniku sadnje, izjavila je menadžerka Humanitarnog centra „Duga“, i koordinatorka projekta „Rajska bašta“, Svetlana Živković.
Mentalni poremećaji se nalaze na drugom mestu na listi najvećih zdravstvenih problema. Prema jednim od procena, više od 75 posto bolesti je prouzrokovano stresom, a zbog stigme i diskriminacije prema psihijatrijskim pacijentima i njihovim porodicama, osobe koje imaju mentalni poremećaj ne traže stručnu pomoć. Veliki procenat dece i adolescenata, njih oko 20 odsto, ima neki mentalni poremećaj ili problem. Oko polovine mentalnih poremećaja nastaje pre 14. godine.
-Cilj projekta je da radno angažuje ljude sa mentalnim poteškoćama, kako bi se oni kroz rad lečili i rehabilitovali. Radna terapija, kao vrsta socioterapije, može mnogo doprineti poboljšanju njihovog stanja. Teži poremećaji se ne tolerišu u drugim organizacijama, i ovi ljudi često bivaju odbačeni, a zapravo se i oni mogu radno angažovati. Kontakt sa zemljom je veoma važan i lekovit, jer je zemlja materija koja daje snagu, i svako od njih može obaviti bar po neku radnju, istakla je stručna saradnica Humanitarnog centra „Duga“, neuropsihijatar u penziji, Ružica Knežević.
Stigma, kao oznaka stida i neprihvatanja, dovodi do toga da osoba sa mentalnim poremećajem biva diskrimisana ili isključena iz različitih oblasti društva. Takođe čini da se mentalni poremećaji smatraju neizlečivim stanjima, a mentalno obolele osobe se ne doživljavaju kao punopravni članovi društva. Iz tog razloga, ovakvi projekti se realizuju da bi im bila pružena mogućnost radnog angažovanja, i osećanja društvene pripadnosti.