U okviru manifestacije „Banatska bajka“ koja se tokom ovog leta održava u Gradskoj bašti, bogatom trpezom i raznovrsnim kulturno-umetničkim programom, mnogobrojnim posetiocima predstavili su se meštani naseljenog mesta Mužlja.
Poreklo naziva naselja ni danas nije tačno definisano. Nastavnik istorije Mikloš Karl je, u svojoj monografiji „Marljivi žitelji rita“ izdatom povodom sto godina od naseljavanja ovog mesta, naveo tri mogućnosti nastanka naziva . Prva – da je selo dobilo ime po prezimenu Mužljai, koje se može naći kod porodica u Bačkoj, čiji su se preci doselili iz grada Miškolca (Mađarska) gde postoji planina „Mužlja“. Druga mogućnost se ogleda u prezimenu zemljoradnika Mužaj iz Temišvarske županije, dok je treće (možda najverodostojnije) objašnjenje vezano za stočarstvo, jer su stočari na ovom području imali svoja muzilišta, na koja su odlazili u mužu krava i tako su (najverovatnije) nastali nazivi Muzila, Musla, Mušla, Gornja Mužla, a od 1955. godine Mužlja.
.jpg)
Naselje, koje vekovima unazad važi za mesto sa najviše stanovnika mađarske nacionalnosti u Banatu, i čiji status je tokom istorije više puta menjan – prvo je bilo selo, zatim samostalno naselje i deo grada, da bi na kraju postala Mesna zajednica u sastavu Zrenjanina. Nadaleko je poznato po više od 20 civilnih organizacija i udruženja, čiji članovi decenijama unazad čuvaju i neguju tradiciju i običaje ovdašnjih meštana.
Članovi organizacija, zajedno sa Savetom Mesne zajednice aktivno učestvuju u proslavi Dana sela, tradicionalnog i veoma posećenog trodnevnog Mužljanskog Buča, koji će ove godine biti održan od 8. do 10. septembra.
KLUB ŽENA – JEDNA OD NAJSTARIJIH ORGANIZACIJA U SELU
Klub Žena aktivno deluje više od 40 godina sa ciljem da se vrednosti i radovi naših predaka neguju i sa ponosom prikažu mlađim generacijama. Pored izrade ručnih radova, od zaborava čuvaju ona domaća jela koja su poznata i veoma vrednovana na ovim prostorima.
Mužljanci su više puta bili domaćini i redovni učesnici Međunarodne izložbe rukotvorina i kolekcionarstva – MIRK, a zahvaljujući predanom radu, članice su svojim ručnim radovima i rukotvorinama do sada osvojile više stotina zlatnih pehara i medalja, kao i mnoštvo zahvalnica i priznanja. Jedna od do sada neostvarenih želja kluba jeste izgradnja etno kuće u selu, u kojoj bi članice, zajedno sa ostalim organizacijama i udruženjima koja se bave negovanjem starih običaja, uredile sobe i prikazale vreme u kom su naši preci živeli.
U sklopu manifestacije „Banatska bajka”, članice su izložile rukotvorine koje su stare i više od pola veka, a prisutne su, pored tradicionalnog doručka u vidu masti, paprike i hleba, poslužili i omiljenim slatkim kolačima Mužljanaca: štrudlama od maka i oraha, slatkom pletenicom, kolačima od sira i jabuka. Najveću pažnju je izazvalo jedno od najstarijih i dan-danas veoma omiljenih slatkih specijaliteta koje su naše bake nakon nedeljnog ručka pripremale svojoj porodici i gostima – csőrege ili csöröge (čerege), koje se može poslužiti sa pekmezom ili šećerom u prahu.
NAJBROJNIJI U MUŽLJI – KLUB SLIKARA AMATERA BROJI VIŠE OD 400 LJUBITELJA UMETNOSTI
Klub slikara amatera, koji okuplja oko 400 članova, ove godine obeležava sedamnaest godina od osnivanja. Na teritoriji ove mesne zajednice ovaj klub predstavlja jednu od brojnijih organizacija.
Cilj kluba je briga o mladim i talentovanim slikarima. Izuzetno su ponosni na to da među njihovim članovima ima onih, koji su posle osnovne škole upisali srednje umetničke škole, a ima i onih, koji su se uspešno upisali i diplomirali na Akademiji umetnosti. Aktivni su članovi društvenog života Mužlje, pomažu ostalim udruženjima i njihovim delatnostima i jednom godišnje organizuju tradicionalni slikarski kamp pod nazivom “MAKKolorit”.
Redovno izlažu svoje radove na raznim manifestacijama, a najveću pažnju posvejuću upravo najmlađim meštanima, kojima svake nedelje od 10h do 12h u prostorijama kluba održavaju časove likovne umetnosti, gde ih upoznaju sa čarima crtanja i slikanja. Članovi Kluba su poznati i po oslikanim prelepim muralima u naselju.
ČUVARI MAĐARSKIH FOLKLORNIH PESAMA I IGARA – MKUD „PETEFI ŠANDOR”
Mađarsko Kulturno-umetničko društvo „Petefi Šandor“ osnovano je 1947. godine, sa ciljem da očuva i neguje mađarski jezik, tradicije ovdašnje zajednice, tradicionalne mađarske folklorne pesme i igre i da ih sa posebnom pažnjom prenese na mlađe generacije. Unutar društva aktivno deluju između ostalih folklorne, pesničke, recitatorske, glumačke i umetničke sekcije, mešoviti hor, mlade i odrasle citeraške grupe i mnogi drugi.
Pored mnogo domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja, Vlada Republike Srbije je prošle godine povodom Dana državnosti, KUD „Petefi Šandor“odlikovala zlatnom medaljom za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima.
Jedno od najvećih i najposećenijih događaja Kulturno-umetničkog društva jeste tradicionalni Dan Silašija, koji se svake godine krajem februara održava u čast Mihalja Silašija, začetnika citeraške muzike u Mužlji. Cilj višesatne manifestacije jeste da se citra kao instrument i sviranje na citri sačuva, i da se sa posebnom pažnjom prenese na mlađu generaciju.
Dugogodišnji su domaćini i učesnici smotre “Durindo” i “Đenđešbokreta”, koje okupljaju omladinske i seniorske grupe, soliste, folklorne ansamble i druge negovatelje tradicije mađarskog narodnog stvaralaštva.
IN VINO VERITAS – U VINU JE ISTINA
Udruženje ljubitelja vina „Sveti Martin“ aktivno deluje već nekoliko godina. Jedna od osnovnih ciljeva njihovog delovanja jeste težnja da svi članovi iskuse tajne vinarija i da u potpunosti ovladaju kako tradicionalnim tako i novim tehnologijama proizvodnje vina. Nadaju se da će u budućnosti privući više mladih kojima bi predali svoja znanja i iskustva. Međunarodne pohvale iskusnih vinograda svedoče, da su proizvodi vinara iz Mužlje jedna od najboljih vina na ovim prostorima i šire.
Povodom obeležavanja dana Svetog Martina – zaštitnika vinara, udruženje svake godine organizuje degustaciju novog vina proizvedenog od najsvežijeg roda. Na manifestaciji učestvuje više samostalnih i udruženih vinara iz okolnih naselja, a žiri tokom večeri ocenjuje bela, crna i roze vina i daje stručne sugestije o kvalitetu i ukusu ovog veoma popularnog pića. Mužljanski vinari su poznati i po humanim delatnostima.
NEGOVATELJI STARIH MUŽLJANSKIH OBIČAJA – UDRUŽENJE „RÉMUSZ”
Udruženje kuvara amatera i negovatelja starih običaja, a od prošle godine Udruženje negovatelja starih običaja „RÉMUSZ” osnovano je pre deset godina. Unutar udruženja aktivno i uspešno deluje više sekcija: kulinari-kuvari, kolačarke, bičevaoci, žeteoci, buklijaši i deveruše, orkestar narodne muzike i sekcija za izradu rukotvorina.
Članovi ovog udruženja su nadaleko poznati po ukusnim ovčijim, svinjskim i kokošijim paprikašima, dok su slatki i slani kolači, kao i popularne mekike, tj. langoši domaćica, veoma vrednovani na raznim domaćim i međunarodnim takmičenjima.
Najposećenije manifestacije udruženja jesu Mužljanski svatovi u aprilu i Pastriski dani, koji se organizuju početkom novembra meseca. Cilj ovih događaja jeste da se pokažu i sačuvaju od zaborava viševekovni svadbeni običaji Mađara na ovim prostorima i da se mladi upoznaju sa načinom svakodnevnog života pastira – jednog od najstarijeg zanimanja, čuvara ovaca i ostalih životinja.
Vrsni kulinari svake treće subote u mesecu pripremaju Mužljanski ovčiji paprikaš, koji se pored langoša, može kupiti po vrlo povoljnoj ceni.
Pored pomenutih civilnih organizacija, u Mužlji aktivno deluju još Dobrovoljno-vatrogasno društvo, Fudbalski i Rukometni Klub „Lehel“, Udruženje pčelara „Akac”, Klub Mužljanaca (koji je izdavač Mužljanskih Novina), Osnovna organizacija Crvenog krsta, Udruženje muzičara i pevača, Omladinski Forum, Moto Klubovi „Road Flyers” i „Mužlja”, Umetnička scena „Janoš Siveri”, Udruženje lovaca „Krasnica”, Klub radio amatera, i mnogi drugi.
U okviru večeri predstavili su se i kompanija „Carska bašta”, porodica Kanas, koja se bavi proizvodnjom više vrsta sira, Udruženje penzionera i Janoš Miler ispred Pony-farme, u ulozi predstavnika za procvat salašarskog turizma.
Piše: Tivadar Borbelj
.png)
.gif)
.gif)
