Krajišnik – selo koje čuva duh Bosne u srcu Banata

Selo Krajišnik nalazi se u opštini Sečanj. Naseljeno je pretežno bosanskim stanovništvm, koje je u ovo banatsko mesto došlo 1945. godine. Od tada pa sve do dana današnjeg meštani uporno čuvaju tradiciju i običaje koji postoje u Bosni. I to, pre svega, kroz pesmu i igru, ali i kroz stare zanate, ručne radove i gastronomsku ponudu. Krajišnik je nekada bilo jedno od najnaprednijih naseljenih mesta u ovom kraju. Danas, međutim, deli sudbinu mnogih sela u Srbiji. Iz godine u godinu ima sve manje stanovnika, a sve više napuštenih kuća. Ipak, oni koji su ostali da žive u Krajišniku žele da ulepšaju sliku o selu. To su pokazali i u gradskoj bašti u okviru manifestacije Banatska bajka.

Manifestacija Banatska bajka održava se od početka juna i za cilj ima da Zrenjanincima i njihovim gostima prikaže šta nude i čime su bogata naseljena mesta iz ove opštine. Osim što je lepo prihvaćena od publike, manifestacija je prikupila simpatije i stanovnika iz drugih opština Srednjeg Banata. Tako je Udruženje žena iz Krajišnika uputilo molbu organizatorima da i Krajišnici prikažu deo ponude i tradicije svog sela u gradskoj bašti, iako njihovo mesto pripada opštini Sečanj, a ne Zrenjanin.

„Krajišnik je selo u koje se nakon odlaska Nemaca 1945. godine doselilo 4000 kolonista iz Bosanske Krajine. Tačnije iz okoline Drvara, Bihaća, Bosanske krupe i manji broj porodica iz Velike Kladuše. Naše selo je do nedavno bilo jedno od najuređenijih i najnaprednijih u Vojvodini, pa i šire. O tome svedoči i zvanična povelja. Tada smo imali uspešan poljoprivredni kombinat Grmeč, koji je zapošljavao 250 radnika i imao potpuno zaokružen ciklus poljoprivredne proizvodnje. Od njive do trpeze“, počinje priču Mirjana Umićević, predsednik Udruženja žena Krajišnik.

„Želimo da ulepšamo život u selu i sačuvamo naše običaje od zaborava“

„Međutim, nakon privatizacije selo počinje da stagnira. Mladi odlaze u gradove, selo ostaje sa sve više praznih kuća. Da slika o našem selu ne bi bila tako sumorna, neko je morao to malo da ulepša. A ko drugi nego lepša polovina Krajišnika – mi žene. Okupile smo se 27. januara ove godine i osnovale udruženje sa ciljem da se ne zaboravi naša tradicija, da se očuvaju stari zanati, običaji i ručni radovi. Da pomognemo ugroženom stanovništvu i aktiviramo žene u društvenom životu. Putujemo i dočekujemo. Družimo se i razmenjujemo iskustva. Prikazujemo svojih ruku dela. Pravimo proizvode od drenjine – likere, džemove i slatko. Koliko-toliko činimo ovaj život lepšim nego što on objektivno jeste“, dodaje naša sagovornica.

Udruženje žena ima 25 članova.

„Imamo jako puno simpatizera. To su mlade majke koje ne mogu puno da se aktiviraju van sela. One su aktivne u selu i nadaju se da će, kada deca porastu, i one moći da idu sa nama na različite manifestacije. Inače, uvek se rado odazivaju i uvek su tu sa nama. Imamo i starije žene koje su, uprkos godinama, izuzetno aktivne u udruženju“, objašnjava Umićević.

Nema druženja bez bosanske pogače i pite

Najstarija i ujedno i počasni član Udruženja žena Krajišnik jeste Zora Škorić.

„Za danas sam pripremila nekoliko bosanskih specijaliteta koje smo ovde doneli. Ja sam bila zadužena za pogaču. Bez nje nema ni jednog druženja. Obavezno je nosimo kada negde idemo, a moramo da je imamo i kada nama dođu gosti. Pravljena je po receptu koji je star decenijama. Pošto ja imam preko 80 godina. I verujte mi da mi ni dan danas nije teško da zamesim pogaču. Što se tiče recepta, nema tu neke tajne. Zna se šta u pogaču ide – brašno, voda, so, mleko, puter, jaja… Važno je da testo dobro odstoji i da se odmori. Jedino tako može da se dobije ukusna pogača. A evo tu su i bakini kolači koje sam pekla…“, objašnjava Zora Škorić iz Krajišnika.

Žene iz Krajišnika potrudile su se da gosti gradske bašte probaju najrazličitije bosanske specijalitete. Tu su bili uštipci, šapice, vanilice, sir, kvašenice, kiflice, slatko i džem od drenjina… Ali, kakav bi to bosanski obrok bio bez prave bosanske pite. Tako se i ovaj specijalitet našao u gradskoj bašti u Zrenjaninu.

„Pita je prava bosanska. Kore se prave samo do vode, soli i brašna. Onda se razvlače i pune nadevima. To mogu da budu sir, krompir, meso, zelje… I skoro uvek sam ja zadužena da pravim pite. Tako sam nedavno na takmičenju u Banatskom Despotovcu osvojila prvo mesto za bosansku pitu sa krompirom. I evo tu pitu sam i danas pripremila. Verujte da i ne znam koliko sam do sada u životu pita razvukla. Ponekad mi je i dosta da to radim. Pogotovo kada je leto, ali skoro nikada ne odbijam da je pravim. Pita se lakše pravi kada je toplo, nego kada je hladno, jer se testo lepše i lakše razvlači“, kaže Mandić Mirjana iz Krajišnika.

Udruženje žena Krajišnik organizuje manifestaciju Bosanski lonac

Ovoga puta ga nije bilo na manifestaciji Banatska bajka, ali bosanski lonac je, zasigurno, najspecifičnije bosansko jelo. Udruženje žena Krajišnik je zbog toga i izabralo da njihova manifestacija nosi naziv Bosanski lonac.

„Naša prva manifestacija u Krajišniku će se održati 23. septembra pri seoskoj manifestaciji Dani sela. I zove se Bosanski lonac. Nadamo se da će ona biti povod da se svake naredne godine tradicionalno okupljamo. Mi, kao domaćini, se ne takmičimo, ali ćemo spremati bosanski lonac koji ćemo poslužiti svima koji budu došli na manifestaciju. U pravi bosanski lonac idu komadi kupusa i puno, puno mesa. Kao i puno, puno drugog povrća. Bukvalno sve što imate u kući. To se sve krčka u velikom kotliću. Uz to obavezno ide proja i još nešto što je za sada tajna, a što ćemo poslužiti onima koji dođu na manifestaciju“, kaže Mirjana Umićević.

Tradicionalne bosanske nošnje danas nije lako pronaći

Posetioci gradske bašte su mogli da vide i tradicionalne bosanske nošnje.

„Ovo što ja danas nosim je tradicionalna, stara nošnja za đevojke. Zna se kako su nekada devojke morale da izgledaju i da se oblače. Tu su jelek, vezena košulja i suknja. Verujte da je danas jako teško da se pronađe ovako nešto. Mi smo specijalno za ovu priliku tražili da nabavimo ovu nošnju. Jedva smo u tome uspeli“, kaže Marica Kljajić, članica Udruženja žena Krajišnik.

„Danas sam obukla nošnju za staramajku. Ovo je nošnja koju sam sačuvala još od moje svekrve. Ja to redovno perem, peglam, održavam kako bih je što duže sačuvala. Jer ovo danas ne može da se nađe. Evo imamo i jednu torbu koja je stara decenijama. Ponela sam i svoju preslicu. Ja bez nje nikud ne idem. Stalno radim nešto sa vunom. Ili je ona na preslici ili štikam. Evo pravila sam i džempere, pape, torbe… Trudim se da sačuvam koliko god mogu našu tradiciju i stare zanate… Onako kako se nekada radilo. A verujte mi da je tada bilo mnogo bolje i mnogo zdravije. Nosili su se prirodni materijali, jela se zdrava hrana, kuće su se čistile samo vodom, a ne s kojekakvom hemijom, kao što je to danas… Volela bih kada bi se ta vremena vratila, da svi vidimo da je nekada bolje bilo“, kaže Perka Knežević iz Krajišnika.

KUD „Jandrija Tomić – Ćić“ postoji već 40 godina

Nisu Bosanci poznati samo po dobrom zalogaju. Prepoznatljivi su i po njihovim specifičnim pesmama i igri. A to već decenijama neguje i čuva KUD „Jandrija Tomić – Ćić“ iz Krajišnika.

“Potreba za druženjem, dobrom pesmom i igrom karakteriše ljude iz Krajišnika. Mi to nosimo u genima. To je ono što smo doneli iz Bosne i što prenosimo s kolena na koleno generacijama. Našoj omladini nikad nije trebao povod za dobru pesmu i igru. Za to je uvek bilo vremena i mesta. Stariji i preduzimljiviji pojedinci su shvatili da se tim vedrim duhom i talentom mogu odužiti selu i odlučili su 1976. da osnuju KUD. Članove je bilo lako skupiti. Svi su bili orni i radi da se pridruže folklornoj grupi. Osim volje nisu imali skoro ništa – ni nošnju, ni instrumente, ni koreografe. Jedan od „problema“ je bio i sam naziv ovog društva. Ime je trebalo da bude zvučno, prepoznatljivo, da održava suštinu Krajišnika i onih koji ga predstavljaju. Na osnivačkoj skupštini KUD dobija ime po narodnom heroju čija porodica živi u Krajišniku – Jandriji Tomiću „Ćiću“”, objašnjavaju u ovom KUD-u.

Muška pevačka grupa najpoznatija po izvođenju ojkača

U okviru Kulturno – umetničkog društva oformljene su tri grupe. Ansambl i dve pevačke grupe – muška i ženska. Pevačke grupe su u glavnom u svojim redovima okupljali starije ljude iz sela i okoline. Njihove pesme govore o zavičaju, Bosni, radovima, o ljudima, ljubavi, običajima. Često su praćene glumom. Veliki broj tekstova pisali su sami članovi pevačkih društava družeći se i sakupljajući se jedni kod drugih van proba.

“Večeras je na manifestaciju došlo nas petoro iz muške pevačke grupe. Mi se redovno odazivamo na sve manifestacije. Učestvujemo gde god nas pozovu. Pevamo naše krajiške pesme. To su najčešće ojkače. Trudimo se da sačuvamo našu tradiciju i da prenesemo to i na mlađe. Problem je, međutim, što mlade ovo i ne zanima toliko. Zato smo u grupi samo mi stariji. Večeras smo prikazali mali deo repertoara naših pasama. KUD postoji više od 40 godina i to dovoljno pokazuje koliko smo u selu rešeni da sačuvamo sve ono što nas veže za kraj iz kojeg dolazimo tj. za Bosnu”, kaže Drago Vuković, član KUD-a “Jandrija Tomić – Ćić”.

Zbog dobrog prijema kod publike, Turistička organizacija Zrenjanina, planira da naredne godine manifestaciju Banatska bajka proširi. I da u program uključi ne samo naseljena mesta iz opštine Zrenjanin, već i iz celog Srednjeg Banata.

Raspored predstavljanja sela u gradskoj bašti do 20. avgusta pogledajte ovde.