 (1).gif)
Iako stručnjaci već godinama proizvođačima preporučuju osiguranje, poljoprivrednici u Srbiji nemaju naviku da osiguravaju useve. Podaci pokazuju da je svega 16 odsto poljoprivredne proizvodnje kod nas osigurano. Do nedavno, taj procenat je bio dvostruko manji. Za razliku od domaćih proizvođača, njihove kolege u Evropi imaju potpuno drugačiju praksu.
Da je osiguranje proizvodnje važno prošle godine uverili su se poljopivrednici iz Zrenjanina i okoline. Grad koji je padao u nekoliko navrata požnjeo je pšenicu, uništio suncokret i deo voćarske i povrtarske proizvodnje na ukupno 10 hiljada hektara.
Tada su na parcele proizvođača koji su osigurali svoju proizvodnju procenitelji veoma brzo izašli. Poljoprivrednici kažu da su zadovoljni naknadom koju su dobili od osiguravajućih kuća.
Manji proizvođači, međutim, ne osiguravaju svoje useve, jer im je, kako kažu, osiguranje skupo i neisplativo. Problem je i što se većina njih nije raspitivala o subvencijama koje u ovoj oblasti nudi država, a koje se upravo odnose na površine do 20 hektara.
Osiguranje nije trošak
Zemljoradničke zadruge očekuju od poljoprivrednika da, kada ugovaraju posao, svoju proizvodnju i osiguraju.
„Svedoci smo da se klima menja. To prouzrokuje različite elementarne nepogode. Polise osiguranja više nisu skupe i na to ne treba gledati kao na trošak. Osim toga, država subvencioniše 40 odsto premije osiguranja. Mi iz Zadružnog saveza Vojvodine nastojimo da našim zadrugama i zadrugarima pomognemo da se što lakše osiguraju, tako što im pružamo adekvatne informacije. Kada dođe do nepogoda, svi su u problemu. Počev od zadruge koja je finansirala proizvodnju do proizvođača koji je koristio ta sredstva i ne može da se razduži“, kaže Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.
Za ZZ „Polet“ osiguranje je obavezno
Zemljoradnička zadruga „Polet“ iz Aleksandrova je pozitivan primer iz prakse. Polise su plaćene kod čak dve osiguravajuće kuće. Osiguranje obuhvata sve – imovinu, mehanizaciju, mašine, radnike i useve. Direktor ove zadruge Bojan Stepanović tvrdi da osiguranje useva nije luksuz, već potreba.
„Troškovi osiguranja po hektaru nisu toliko visoki da bismo razmišljali da li će se nešto dogoditi ili ne. Obrađujemo velike parcele, pa nam se ne isplati da rizikujemo. Za osiguranje pšenice i suncokreta izdvajamo između 500 i 600 hiljada dinara. Meni se ne isplati da prinose, čija je vrednost veća od pola miliona evra, rizikujem. Usevi na površini od 600 hektara su osigurani od poplave, požara i grada. Dakle, od osnovnih rizika. Od oluje nismo osiguravali useve jer je na osnovu analize našeg područja utvrđeno da ova pojava nije toliko zastupljena. A da smo se i za to opredelili, troškovi osiguranja bi bili veći. Oluja spada u dopunske rizike i teže je dokazati štetu“, kaže Bojan Stepanović, direktor ZZ „Polet“.
„Osiguranje mi omogućava da mirno spavam“
Za razliku od seoske zadruge, individualni proizvođači iz Aleksandrova i dalje ne izdvajaju novac za osiguranje useva, kaže naš sagovornik.
„Poljoprivrednici još nemaju dovoljno razvijenu svest o tome šta im osiguranje donosi. U većini slučajeva se rukovode pravilom: dok ide – ide, a kad ne ide, svi se hvatamo za glavu. Mislim da ljudi iz osiguravajućih kuća traba da organizuju seminare, sastanke, prezentacije, tribine na kojima bi ljude edukovali. Isplativost je dokazana ukoliko se svake pete ili šeste godine javi problem. Konkretno, mi imamo popuste na višegodišnje ugovore, kao i popust na plaćanje u gotovini. Uz to, ukoliko nema štete po osnovnom osiguranju imamo povraćaj od 25 do 30 procenata. Zajedno sa popustima, to je 50 odsto jeftinije osiguranje useva. To meni kao direktoru jedne zemljoradničke zadruge omogućava da mirno spavam jer smo osigurani na veće iznose, veće prinose i na veću cenu. Premija je malo skuplja, ali neću da rizikujem. Ukoliko rodi – imaćemo, ukoliko ne rodi – opet ćemo imati“, objašnjava Bojan.
Najvažnije je edukovati proizvođače o osiguranju
Osnovni zadatak osiguravajućih kuća je podizanje nivoa svesti poljoprivrednih proizvođača o potrebi osiguranja, pre svega, zbog klimatskih promena.
„Sve je više elementarnih nepogoda čak i u nekim novim oblicima koje do sada nismo imali. Primera radi, prošle godine se na teritoriji Pančeva javio tornadao koji je prouzrokovao značajne štete. Svedoci smo da i država sa svoje strane čini ozbiljne napore. Pre svega, da svest poljoprivrednika o neophodnosti osiguranja bude na višem nivou. Uz to, pomaže i subvencijama opredeljenim za ove namene“, kaže Goran Ivanović, regionalni direktor DDOR-a.
Iz osiguravajućih kuća kažu i da lokalne samouprave u Vojvodini razmišljaju da iz budžeta izdvoje određena sredstva kako bi podstakle poljoprivrednike na osiguranje. Dodaju da proizvođači ne bi trebalo da sumnjaju u osiguravajuće kuće. Primer za to su isplate za nastale štete prošle godine u Zrenjaninu i okolini. Ali i one koje su 2013. nastale na teritoriji Bačke Palanke i Despotova, čija je visina bila oko 400 miliona dinara. Sve su, objašnjavaju, tada korektno sagledane i isplaćene.
.gif)
.gif)
