Ovo je najpoznatiji zrenjaninski trgovac

Gotovo da ne postoji osoba u Zrenjaninu koja bar jednom na ulicama našeg grada nije srela simpatičnog mladića Kenana Arifi i bila ponuđena da kupi sunđer ili čarape.

Ovaj mladić već dugo godina osim što našim sugrađanima nudi mogućnost da sunđere, trulekse ili čarape kupe po super ceni ne odlazeći u prodavnicu, on svojim humorom i pozitivnošću često i uveseljava naše sugrađane.

19 GODINA BAVI SE PRODAJOM NA ULICI

Kenan je još sa 11 godina počeo da radi, majka mu je umrla i nije hteo da se oslanja isključivo na oca, već je sam počeo da zarađuje.

Prvo što sam prodao pre 18 godina bile su čarape, radio sam i fizičke poslove , a budući da sam od oca nasledio i muzički dar svirao sam i u različitim prilikama i na različitim mestima

Kasnije sam nastavio da se bavim samo prodajom, prvo su to bile čarape, a osluškujući želje i potrebe Zrenjaninaca počeo sam da prodajem sunđere, trulekse, ponekad i majice.

U početku sam tu robu donosio bratu koji ima tezgu na pijaci, a nakon toga sam počeo da je da je nudim po sistemu „od vrata do vrata“ ili jednostavno na ulici, kaže Kenan.

200 DINARA JE POTREBNO ZA POČETAK

Meni je potrebno 200 dinara da započnem posao, naravno potrebno je dosta truda i volje kao i znanje gde i kada treba ponuditi to što prodajete.

Ja sa 200 dinara mogu kupiti početnu robu, kada je prodam kupim više pa više prodam i tako dođem do neke ok cifre kada mogu kupiti više robe i dobiti po boljoj ceni.

Moj radni dan počinje oko 7 ujutro nakon ispijanja kafe u centru i traje do 9 uveče. Nikada ne znam gde će me put navesti.

Recimo da počnem od centra i onda zavisno od toga kako ide prodaja krećem se po raznim delovima grada.

U kom delu najbolje ide prodaja? Teško je reći, zavisi od dana, a zavisi i od godišnjeg doba. Recimo da na „Lesnini“ nikad nije loše i naravno u danima kad su penzije, prodaja ide bolje. Ipak poslednjih godina prodaja ide teže i zarada koja je ionako mala, sada je još manja.

Da li zaradiš dovoljno da bi se izdržavao? Pa za neke svoje potrebe i neki koliko toliko pristojan život uspevam da zaradim. Kada bih sad rešio da zasnujem porodicu onda to ne bi bilo dovoljno, ali ja bi tada radio i još neki posao i mislim da bi bilo dobro.

Kako ljudi reaguju kad te sretnu, ipak te poznaje veliki broj ljudi?

Veliki broj ljudi valjda zbog sve lošije situacije prilično tmuran ili neraspoložen i za priču i za kupovinu. Ja baš tada nastojim da budem vedar i da ih nekom dosetkom oraspoložim, da im izvučem osmeh. Desi se i da nekom mladom paru i poklonim par sunđera kao „za devojku“ pa i ako ne plate nema veze, bar sam im izmamio osmeh na lice. Najbitnija je upornost i ne klonuti duhom.

VOLIM DA RAZGOVARAM SA NAŠIM SUGRAĐANIMA

Pored toga što želim da zaradim ono što me ispunjava je razgovor sa ljudima, kada vidim da je neko tužan ili zabrinut priđem i kroz šalu krenem razgovor.

Često čujem gde traže radnike sezonske ili za neke druge poslove i tu informaciju širim dalje i govorim ljudima kojima treba posao.

Posla ima, samo treba hteti raditi.

Šta bi savetovao mladim ljudima?

Neka probaju neke stvari sami da reše, sami da zarade i stvore, a ne da sede i čekaju da im padne s neba ili od roditelja. Ja na primer sada ne plačem što ne mogu da imam Iphone 7 ali sretan sam što ću uskoro moći svojim parama da kupim „četvorku“ – smejući se kaže naš sagovornik.

Srećan sam što imam dobre prijatelje koji će mi pomoći uvek i to je ono što mi je najbitnije.

Postoji li neka neostvarena želja ili drugi posao kojim bi voleo da se baviš? Naravno, nekoliko godina sam igrao fudbal u Borcu i mogu reći da sam zbog brzine i što sam levonog bio jako dobar. Eto, to je neka neostvarena želja ali život mora da ide dalje.