Stočari će imati pravo na dugoročan zakup državnog zemljišta

Ministarstvo poljoprivrede je pre nekoliko dana objavilo javni poziv za zakup državnog zemljišta na period od 30 godina, koji je otvoren 30 dana. Na konkurs se mogu javiti sva pravna lica koja imaju ozbiljan investicioni plan. Propisano je da investicije u prve tri godine moraju da budu najmanje 500 hiljada evra, od kojih trećina mora biti uložena već tokom prve godine zakupa. Većina stočara ne može da ispuni ove uslove, ali se nada da će državnu zemlju po pravu prečeg zakupa, ipak dobiti na duži rok. Veruju da će to biti bar na 10 godina, kako je predloženo pravilnikom čije se usvajanje očekuje.

I ratari i stočari u Srbiji su državnu zemlju do sada mogli da zakupljuju samo na godinu dana. To je, objašnjavaju stočari i stručnjaci za ovu vrstu proizvodnje, više nego kratak period.

„Do sada nismo bili zadovoljni, jer nam je bio omogućen zakup državnog zemljišta samo na godinu dana. Nikako nismo mogli da napravimo dugoročni plan šta da radimo. Da li da povećavamo broj grla ili ne, ni kako da ulažemo sredstva. Nismo bili sigurni šta će biti. Svake godine smo dobijali druge parcele, zbog čega niko nije želeo da ulaže mnogo u tu zemlju. Zato ne čudi što se na mnogim površinama umanjio kvalitet zemljišta. Sada najavljuju da bismo mi stočari uskoro mogli da dobijemo zemlju na duži period. Ispod pet godina nije dugoročno iznajmljivanje. Trebalo bi da nam daju zemlju u zakup bar na 10 godina“, kaže Mikloš Balša iz Čantavira koji na farmi ima 450 grla stoke. Od toga 80 su krave muzare, koje dnevno daju između 5000 i 6000 litara mleka.

“Za sada se samo priča o poboljšanjima za stočare, ali se konkretno još ništa ne dešava. Najvažnija mera za sve nas stočare je pravo prečeg zakupa za državno zemljište na duži period. Do sada je bilo i nedovoljnog davanja zemljišta po grlu stoke, pa smo dobijali manje zemlje nego što nam pripada i to samo na godinu dana. Tako ne može da se planira ozbiljna proizvodnja“, dodaje Josif Dulić, stočar iz Đurđina kod Subotice.

Za stočare zakup državnog zemljišta na 10 godina

Da će se stočarima izaći u susret i omogućiti zakup državnog zemljišta na duži rok, obećavaju iz resornog ministarstva. Pravilnici su pripremljeni i čeka se njihovo usvajanje.

„Želja je stvarno da pomognemo i da donošenjem Pravilnika o državnom zemljištu prekinemo lošu praksu iz prošlosti. Procenili smo da nije dobro izdavati zemljište na kraći rok od 10 godina. Još uvek je reč o predlogu da se ono izdaje na duži period, posebno stočarima koji imaju preživare. Nadamo se da će ovaj predlog, kada prođe proceduru, ugledati svetlost dana. Vodili smo računa i o tome da kod prava prečeg zakupa ravnomerno bude zastupljene kulture, kako se ne bi desilo da neko dobije samo oranice, a neko samo livade. Pažnju smo obratili i na to da zakupljeno zemljište ne bude suviše udaljeno od objekta u kojem se nalazi stoka jer su se zakupci u prethodnom periodu upravo na to najviše i žalili“, objašnjava Dragana Gođevac Obradović, v.d. direktora Uprave za poljoprivredno zemljište.

Restitucija nije prepreka davanju državnog zemljšta u zakup

Čak i ako se izdaje zemljište koje je u postupku restitucije, poljoprivednici ne treba da strahuju.

„Zakonom je propisano da će umesto države novi vlasnik stupiti na njeno mesto kao zakupodavac. Na taj način će se i dalje ostvarivati zakup, jer će novi vlasnik dobijati novac od poljoprivrednika. To znači da ugovor o zakupu neće biti nevažeći, tako da poljoprivrednici neće imati problema ako su investirali u svoju proizvodnju, kakva god ona bila“, objašnjava naša sagovornica.

Takođe, dodaje i da nisu opravdane primedbe domaćih poljoprivrednika da su oni ugroženi davanjem državne zemlje na duži rok investitorima.

„Ne bi trebalo da bude ugrožen niko ovim davnjem zemljišta u zakup investitorima. Svaka lokalna samouprava ima pravo da odredi da li želi nekog investitora koji će koristiti državno zemljište. Njihova je odluka da li će dovesti investitora ili imaju dovoljno stočara i ratara koji su zainteresovani za licitacije i zakup zemljišta“, kaže Gođevac Obradović.

Zakup državnog zemljišta na duži rok – stabilna proizvodnja

Da zakup državnog zemljišta po pravu prečeg ne treba da bude kraći od 10 godina, jer stočari jedino na taj način mogu da planiraju svoju proizvodnju, istakao je i Dragan Glamočić, savetnik predsednika Vlade Srbije.

„Ovo je posebno važno za govedarsku proizvodnju jer je kod nje proizvođački ciklus dugačak i ne može da se planira od godine do godine. Drugačiji je i odnos prema zemljištu kada neko 10 godina iznosi stajnjak od tih grla na zemlju. To odmah znači i bolji kvalitet i stabilnu proizvodnju. Posebno ako se uzme u obzir činjenica da je govedarski sektor kod nas desetkovan, imamo izuzetno mali broj grla po jedinici površine, čak pet puta manje od bioloških potreba zemljišta“, objasnio je Glamočić.

Sve je manje stoke u Srbiji

Glamočić veruje da će predložene mere u mnogome pomoći stočarima da ostanu u proizvodnji, uprkos tome što je situacija za sada i te kako teška.

„Ne treba zaboraviti loše cene mleka i dešavanja na evropskom tržištu mleka. Tu je i konstantno smanjenje broja goveda kod nas, uprkos tome što se za tu granu poljoprivrede izdvaja najviše novca. I pored davanja po grlu i premije za mleko, broj grla je sve manji. Ovo je jedna od mera koju je država uradila. Zahvaljujući novom zakonu omogućeno je da svi stočari imaju jednak status na celoj teritoriji Srbije. Neće se desiti da neko u nekoj opštini plaća zakup državnog zemljišta 600 evra, a u drugoj 60. Svi će plaćati maksimalnu prosečnu cenu. Imaće dugoročniji zakup, imaju subvencije koje su stabilne, a dobijaće i pristup bespovratnim sredstvima od 50-60 procenata, u zavisnosti od mesta stanovanja za nabavku nove opreme i novih grla. Pogotovo će biti podsticaja za mlade na selu“, objašnjava naš sagovornik.

Savetnik premijera kaže da će glavne mere koje preduzima ministarstvo, biti usresređene na mala i srednja gazdinstva, dok će velikim gazdinstvima biti omugućeno da pristupe sredstvima IPARD-a.

Lucerka ne može da se seje na zemljištu uzetom u zakup na godinu dana

Stočari se nadaju da će pravilnik biti usvojen tako kako je predložen.

„U Upravi za poljoprivredno zemljište konačno imamo pravilnik koji samo što nije usvojen. Njegova završna i konačna verzija je ona na kojoj smo mi insistirali. Prevashodno da zakup državnog zemljišta po pravu prečeg, kada je reč o govedarstvu, bude najmanje 10 godina jer je nama kontinuitet u proizvodnji bio veliki problem“, ističe Sanja Bugarski, predsednik Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine, ali i savetnik ministra poljoprivrede.

„Zakup državnog zemljišta na godinu dana u stočarstvu ne donosi ni sigurnost, ni stabilnost. Mi imamo višegodišnje kulture, kao što je lucerka. Nju ne možemo da sejemo na zemljištu koje zakupimo na godinu dana. Jako će biti dobro ako nam državno poljoprivredno zemljište budu dali na 10 godina, kao što kažu. Da možemo da proizvodimo hranu za našu stoku. Sve što je kraće-nije dobro, jer ne možemo da planiramo proizvodnju“, objašnjava Ratinko Vučetić, stočar iz Taraša.

„Najava da bi stočari mogli da dobiju pravo na zakup državnog zemljišta na duži rok je jedna od dobrih stvari koja se desila. Mi kao proizvođači mleka smo u obavezi da radimo i da budemo kod kuće. Svake godine su nam tražili silnu papirologiju koju smo morali da podnosimo da bismo učestvovali na licitaciji. Uz to, imali smo i problem da ne možemo da zakupimo parcelu koju smo radili prethodne godine. Problem je i sa sejanjem lucerke. Ako se voćarima daje zakup zemljišta na više godina, onda može valjda to isto da važi i za stočare. Ipak je ovo proizvodnja koja se ne zasniva na kratak, već na duži rok“, kaže Dušan Galić, stočar iz Nakova.

Uslovi zakupa zemljišta na duži rok isti kao i do sada

„ Jedino što još ne znam šta će biti uslovi, da bismo mi stočari dobili pravo na zakup državnog zemljišta na duži rok. Moram da vidim i uslove za to, kao i za bespovratna sredstva za proširenje farme. Nekako sporo sve te informacije stižu do nas i moramo da se borimo da sve to saznamo“, dodaje Dušan.

Iz Uprave za zemljište kažu da su uslovi za zakup državnog zemljišta na duži rok isti kao oni koji su važili prilikom zakupa na godinu dana.

„Uslovi za zakup državnog zemljišta na duži rok biće isti kao i do sada. Tu nema nikakvih izmena. Ništa nije pooštreno“, tvrdi Dragana Gođevac Obradović, v.d. direktora Uprave za zemljište.

Mali i srednji proizvođači se ne vide u javnom pozivu za zakup zemljišta na 30 godina

Kada je reč o javnom pozivu za zakup državnog zemljišta na period od 30 godina za investicije u oblasti prerađivačke industrije, ali i stočarstva koje u sebi imaju uključen i razvoj genetike, koji je resorno ministarstvo objavilo 13. februara, on nije interesantan gazdinstvima koja su u sastavu Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.

„Reč je o ulaganju od pola miliona evra i iskreno, mi se i ne zanosimo idejom da budemo investitori u tom segmentu. Iako su mnogi od nas već odavno premašali i milione evra ulaganja na svojim farmama. Slamka za koju se držimo je dugoročni zakup državnog zemljišta po pravu prečeg na osnovu kojeg bi imali neku stabilnost. U pravilnik je uneto da se po isteku 10 godina radi samo aneks ugovora i da se tako produžava zakup, ukoliko se gazdinstvo i dalje bavi proizvodnjom mleka“, kaža Sanja Bugarski, predsednik Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.

Sa njom se slaže većina stočara.

„U tim investicijama koje omogućuju zakup državnog zemljišta na 30 godina, ne mogu da se nađem, niti vidim trenutno sebe. Jer tu treba mnogo ulaganja. Treba uložiti bar 3000 evra po hektaru. Mi, mali i srednji proizvođači, naročito mleka, nemamo mogućnost da toliko ulažemo. Ne znamo šta će se dešavati ni za 5 godina, a ne za 30. A znamo kakvi su trendovi kada je reč o mleku i u Evropi i kod nas. Inputi su sve skuplji, a cene naših proizvoda su sve niže. Traži se bolji kvalitet mleka, a za to su potrebne investicije. Mi ne možemo da zaradimo onoliko kolika je razlika između proizvodne i prodajne cene mleka da bismo mogli da ulažemo i u podizanje kvaliteta mleka i u nešto drugo“, objašnjava Ratinko Vučetić.

Obnova registracije samo za gazdinstva na kojima ima izmena

Još jedna od novina jeste da gazdinstva neće morati da obnavljaju registraciju svake godine.

„Ono što smo uspeli da uradimo sa Upravom za agrarna plaćanja i ostalim upravama, a što je bilo za sve farmere i ostale poljoprivredne proizvođače izuzetno bolno, odnosi se na obnovu registracije poljoprivrednih gazdinstava. Više neće morati svake godine 340.000 farmera da čeka u redu da na jednom šalteru odrade ovu proceduru, bez obzira da li imaju promena ili ne na svom gazdinstvu. Sada će obnovu raditi samo registrovana domaćinstva u kojima ima izmena. Izmene su unete u dva zakona i u pravilnik tako da će čitava procedura biti pojednostavljena. Nosioci gazdinstava u kojima postoje izmene iste će u roku od 30 dana moći da prijave i to u dogovorenom terminu“, kaže Sanja Bugarski.

Kada je reč o olakšicama za poljoprivrednike, treba napomenuti i da je odredba koja nije dozvoljavala da svaki bračni partner ima svoje registrovano gazdinstvo ukinuta. Uz to, relaksiran je i pasivni status gazdinstva. Do sada se u pasivan status prebacivalo gazdinstvo čak i onda kada krivica da nešto nije odrađeno u skladu sa propisima, nije bila dokazana. Od sada će prvo to morati da se dokaže da bi gazdinstvo izgubilo aktivni status.