Podaci pokazuju da je trovanje ugljen-monoksidom načešći uzrok povređivanja i smrti širom sveta. Tačan broj ljudi otrovanih ovim gasom je nepoznat. Mnogi slučajevi smrti nisu otkriveni ili su ostali nezabeleženi zbog nedostupnosti podataka. Ugljen-monoksid izaziva trovanje ukoliko se uređaji sa otvorenim plamenom koji se koriste u domaćinstvu za pripremu hrane ili grejanje, ne koriste pravilno ili su neispravni. Takođe, česti su slučajevi trovanja kada se automobili drže upaljenim u zatvorenim garažama.
Naš sugrađanin I.J. i njegova porodica nedavno su se otrovali ugljen-monoksidom u svojoj kući. Srećom, to se dogodilo tokom dana, pa je tragedija izbegnuta.
“Tog dana smo bili kod kuće majka, sestra i ja. Obećao sam da ću nam pripremiti ručak. Posle nekih 15-ak minuta kuvanja, bilo mi je loše, skoro da sam se srušio. Nekoliko puta sam izlazio napolje da udahnem svež vazduh i vraćao sam se unutra. Na kraju sam odustao od kuvanja i čak sam mislio da će se ukućani naljutiti što neću spremiti ručak, iako sam to obećao. Osetio sam da mi je sve gore kad god uđem u kuhinju, ali nisam imao objašnjenje za to. Otišao sam da legnem. Prva pomisao je bila da sam se razboleo, pošto vladaju virusi i mnogi ljudi su bolesni”, počinje priču za naš portal I.J.
“Posle mene je mama uzela da kuva i njoj je pozlilo. Sa sestrom sam, srećom ja otišao u kuhinju, jer se ona srušila kada je ušla. Pala je u nesvest. Nije bila komirana, ali nije mogla da stoji. Kad smo mama i ja malaksali mislili smo da je virus u pitanju, ali kada je sestra pala, koja se nije žalila da ima bilo kakve probleme, shvatili smo da je nešto ozbiljnije. Odmah sam posumnjao na trovanje ugljen-monoksidom. Nije nam bilo sve jedno”, dodaje naš sagovornik.
Glavobolja, vrtoglavica, mučnina, malaksalost…
Simptomi koje su imali bili su slični gripu.
“Prvo su se javile glavobolja, vrtoglavica, malaksalost, dezorjentisanost, mučnina. Nikada tako nešto nisam doživeo”, kaže I.J.
Kako bi otklonio sve sumnje I.J. se obratio za pomoć.
“Prvo sam pozvao dimničare, ali su nas oni uputili na Gradsku toplanu. Ljudi iz toplane su stvarno brzo došli. Oprezno su ušli jer nisu znali šta ih čeka unutra, kako smo mi. Rekli su nam da je to jako ozbiljna situacija i tako su se i ponašali. Isključili su nas sa grejanja i dogovorili smo se da dođu posle posla da pogledaju o čemu se radi i da otklone kvar na kotlu, iz kojeg je ugljen-monoksid cureo”, kaže I.J.
Kotao nije pravilno servisiran zbog čega je došlo do curenja ugljen-monoksida
Gasni kotao koji naš sugrađanin koristi za zagrevanje kuće ugrađen je pre nešto više od 10-ak godina. Redovno je servisiran, kaže naš sagovornik. Međutim, ispostavilo se da su oni mislili da ga majstori pravilno održavaju.
“Mi imamo nemački kotao, koji je jak i koji je moderan. Kada smo ga ugrađivali mislili smo da je to stvarno dobro i da nećemo imati problema. Sada se ispostavilo da nismo našli majstora koji zna da servisira i održava takav kotao na pravi način. Ni ovlašćeni servis, očito, nije znao da ga servisira. Nama su majstori svaki put govorili da nam je dimnjak mali i da je to problem, a sada se ispostavilo da oni nisu znali da održavaju kotao kako treba. Nisu dobro čistili filtere i on nije mogao da izbacuje gas. Tog dana, kada smo se otrovali, ljudi iz toplane su došli uveče i sredili su kotao. On se sada ne čuje, a ranije je brujao. Nemamo nikakvih problema. I oni su nam objasnili da se ovakve stvari dešavaju, jer na tržištu nema dovoljno stručnih majstora”, priča naš sagovornik.
Nedostatak stručnih majstora
Popravka je koštala 50-ak evra, ali to je daleko manje od cene koju je ova porodica mogla da plati da na vreme nisu odreagovali. Zbog toga je I.J. rešio da podeli svoje iskustvo sa čitaocima našeg portala kako se drugima ne bi desilo nešto slično. Ni redovno održavanje ne mora da znači da opasnosti od trovanja ugljen-monoksidom nema.
“Mi smo mislili da je to neko čistio, ali se sada ispostavilo da to nije rađeno kako treba. Ponavljam, to je neki nemački kotao, koji se retko ugrađuje ovde kod nas. To je isto kao kada uzmete neki dobar auto koji nije toliko zastupljen na našem tržištu i kada se desi kvar majstori ne znaju da ga poprave, jer se nisu obučili za to”, objašnjava I.J.
“Verovatno je da smo se mi i u prethodnom periodu trovali, samo u manjim količinama. Tog dana je jako duvao vetar i verovatno kotao nije mogao da izbaci sav gas od sagorevanja. Mi obično držimo vata od kuhinje otvorena, zamislite šta bi bilo da se to desilo u toku noći dok smo spavali. Ugušili bismo se svi”, kaže naš sagovornik.
Nakon udisanja ugljen-monoksida potrebno je što više kiseonika
I.J. se obratio i lekarima.
“Zvao sam Hitnu pomoć, jer sam čitao na internetu da trovanje može da ostavi i doživotne posledice. Nisam hteo da se igram s tim. Pozvao sam hitnu pomoć, oni su popričali sa nama i pošto niko nije bio duže u komi rekli su nam da ne moramo da dolazimo tamo, nego da nam je potrebno što više kiseonika. U početku sam mislio da bi možda bilo bolje da smo otišli u hitnu, ali kad je sve prošlo malo sam se i smirio”, objašnjava I.J.
Nabavka uređaja koji mere nivo ugljen-monoksida u prostoriji
Da bi izbegao slične neprijatnosti I.J. je rešio da ugradi merače ugljen-monoksida.
“Pričao sam sa nekim ljudima u inostranstvu i žena iz Britanije nije mogla da veruje da se tako nešto dogodilo, jer kod njih nije moguće ugraditi ovakve kotlove a da se ne ugradi i merač ugljen-monoksida. Njoj nije jasno kako je kod nas to moguće. Zato sam odlučio da preko interneta kupim i da ugradim takav merač. Više ne verujem ni jednom majstoru na reč. Merač košta između 2000 i 3000 dinara. Uvek bih to platio da mi se više nikada ne bi dogodilo ovako nešto”, dodaje naš sagovornik.
Redovno proveravati instalacije i dimnjake
Iz Gradske toplane poručuju da je najvažnije da potrošači redovno proveravaju svoje instalacije. Pogotovo što su neke već zastarele. Problem je što mnogi nemaju novca da to redovno rade.
“U Gradskoj toplani imamo majstore koji sve te stvari dosta dobro poznaju. Oni mogu da servisiraju instalacije jer se decenijama bave tim poslom. Najvažnije je da se instalacije i kotlovi redovno održavaju. Mi, kao Gradska toplana, uvek izlazimo na poziv građana i ono što možemo da kažemo jeste da je jako važno da naši korisnici na sistemu distribucije prirodnog gasa rade redovne kontrole odžaka i gasnih trošila. Budući da je u pitanju gas i da može doći do curenje ugljen-monoksida u prostorije, kao što se desilo u ovom slučaju, a što može da bude vrlo fatalno, apelujemo na korisnike da redovno kontrolišu sve instalacije u kući i odžake. Moram da kažem da ovakvih poziva nema mnogo. Obično ljudi zovu da nema plina, da je pao plovak, da plin curi kod sata… Ipak, treba biti oprezan jer ovakve situacije mogu da budu veoma, veoma problematične i fatalne”, kaže Melanija Lojpur iz Gradske toplane.
Dimnjak se proverava najmanje jednom godišnje
Mnogi ljudi greše jer misle da ne moraju da čiste dimnjak svake godine ako se greju na plin, kaže dimničar Konstantin Forotičan, vlasnik firme Dimnjak-čist. Ovim poslom se bavi više od 40 godina. Kaže da voli to što radi, jer pomaže ljudima.
“Dešava se da se dimnjak zapuši. Ljudi nisu ni svesni da može da bude jako opasno kada se greju na plin, ako ne održavaju dimnjake. Dešava se da upadne ptica ili da napravi gnezdo, da se obruši malter iz dimnjaka. Mnogi dimnjaci nisu pravljeni i malterisani po standardu – malterom koji je odgovarajući i koji može da podnese visoke temperature. Plin razara dimnjak i spolja i iznutra. Najgore je kada ga razara iznutra. Zbog toga moraju da se pregledaju najmanje jednom, pa čak i dva, tri puta godišnje. Nema veze što ljudi ne osete nikakv dim. Ugljen-monoksid je takav gas da nema ni boju, ni miris. Najbitnije je da se dimnjak leti pripremi za zimu. Tada se on čisti, pali, vadi se gar…”, objašnjava Konstantin.
Mnogo je opasnije kada se neko greje na plin, nego na drva
“Čak i paučina koja se stvori preko leta u dimnjaku mora da se skine. Na paučinu se hvata prašina. Pošto je gas od sagorevanja lakši ne može da probije tu paučinu i prašinu i onda dimnjak ne vuče dobro. Mnogo je opasnije kada se neko greje na plin, nego na drva, ako ne proverava redovno dimnjak. Kad se ljudi greju na drva, čim se dimnjak zapuši dim se vraća u prostoriju i to se vidi. Kada je reč o grejanju na plin, ugljen-monoksid se ne vidi i ne oseti i to je najopsnije. Ništa ne pokazuje u prostoriji u kojoj boravite da dimnjak ne vuče dobro”, dodaje naš sagovornik.
Ljudi moraju da brinu o svojim životima, objašnjava naš sagovornik.
“Ne moraju da zovu mene, neka zovu bilo kog dimničara. Čak im ja kažem da sami pregledaju dimnjake s vremena na vreme. Nas dimničara je sve manje, a ljudi moraju da brinu, pre svega, o svojim životima. Pre dve godine zvao me je jedan mladi bračni par iz Karađorđeva, koji je čekao prinovu. Kada sam pregledao dimnjak, našao sam unutra gnezdo od ptice. Punu korpu pruća sam izvadio iz tog dimnjaka. Da to nije odrađeno, pitanje je šta bi sa njima bilo”, dodaje Konstantin.
Stariji više brinu o dimnjacima
Ranije se mnogo više vodilo računa o dimnjacima.
“To je bila zakonska obaveza i ljudi su morali da nas prime da pregledamo i očistimo dimnjake. Sada to nije zakonska obaveza i zavisi od toga da li ljudi žele da pozovu dimničara. Srednja generacija uglavnom sama čisti dimnjake. Oni kupuju četke i to kao održavaju. Međutim, nemaju kvalitetan alat i to ne odrade dobro. Posle 3-4 godine dimnjak se zapuši i onda zovu dimničara. Tada mora da se radi probijanje. Najviše poziva imam od penzionera, starijih ljudi. Oni su oprezniji. Mlađi zovu samo kad se dimnjak već zapuši. Tada kažu „pomaži majstore“. Više me zovu ljudi sa sela, nego iz grada”, objašnjava naš sagovornik.
Godišnje održavanje dimnjaka košta oko 1000 dinara
Problem je što mnogi misle da je održavanje dimnjaka skupo.
“Ljudi nemaju para. Ali održavanje dimnjaka nije uopšte skupo. Godišnje održavanje je oko 1000 dinara. Ukoliko ljudi ne plate godišnje održavanje, onda se plaća po izlasku i tada cena zavisi od toga šta sve mora da se radi. Da li se i koliko dimnjak zapušio, da li se nešto unutra obrušilo… Izlazak košta od 500 dinara, pa na više zavisno od vrste intervencije”, kaže Konstantin.
Ljudski život je važniji od novca
U svom životu čika Konstantin je spasao više od 100 ljudi koji su mogli da se otruju ugljen-monoksidom.
“Kada sam ranije obilazio kuće, ljudi su često govorili da ne treba da se čisti odžak. Ja sam im tada govorio da čak i ne moraju ništa da plate, samo neka mi dozvole da pregledam da li je sve u redu. Često puta se ispostavljalo da je dimnjak zapušen. Pronalazio sam golubove, gnezda, cigle… Tek tada su ljudi shvatali da je moglo da im se desi da se uguše. Svi su mi zahvaljivali, neki su i plaćali uslugu. Ali, ja uvek kažem da je važniji ljudski život od bilo kojih para”, zaključuje naš sagovornik.
Ugljen-monoksid nastaje nepotpunim sagorevanjem organskih materija
Ugljen-monoksid je gas bez boje, mirisa i ukusa i najčeši je zagađivač donjih slojeva vazduha. Nastaje nepotpunim sagorevanjem organskih matrija, kaže doktorka Nada Macura iz Gradskog zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd. Svake godine nastane veliki broj trovanja nakon izlaganja ovom gasu. Koncentracija ugljen-monoksida može da bude veoma povišena u zatvorenim prostorijama u kojima boravi puno pušača, podzemnim garažama…
“Najčešće trovanje nastaje u zatvorenim prostorijama u kojima se ljudi greju na šporete. Takođe, ukoliko peku prasiće u garaži, jer im je toplije da to rade u garaži nego na otvorenom, jer tada dolazi do povećanja koncentracije ovog gasa u garaži. Ugljen-monoksid se nalazi i u izduvnim gasovima automobila, zbog čega nikako ne treba ostavljati automobile da rade u zatvorenom prostoru”, kaže doktorka Nada Macura.
Ugljen-monoksid je izuzetno toksičan
“Ugljen-monoksid se u molekulu hemoglobina vezuje na isto meso na koje i kiseonik, ali 230 puta brže. Zbog toga i male koncentracije ovog gasa mogu da izazovu trovanje. Na toksične efekte ugljen-monoksida posebno su osetljivi pacijenti koji imaju anginu pektoris ili koronarnu insuficijenciju, trudnice i novorođena deca. Takođe, pacijenti koji boluju od hroničnih oboljenja respiratornog sistema, anemične osobe, osobe koje nemaju normalan hemoglobin”, dodaje naša sagovornica.
Stepen trovanja zavisi od koncentracije ugljen-monoksida u vazduhu, dužine izloženosti gasu, dubine disanja, nivoa srčanog rada, kao i od toga da li osoba miruje ili je aktivna.
“Izloženost visokim koncentracijama ugljen-monoksida u malim prostorijama, garažama dovodi do gubitka svesti i smrti za samo nekoliko minuta bez drugih simptoma trovanja. Klinička slika trovanja ugljen-monoksidom su kratak i ubrzan dah – gušenje, glavobolja, mučnina, povraćanje, dijareja, malaksalost, emocionalna labilnost… Izražena je modrost na koži i bledilo”, objašnjava naša sagovornica.
Deci i trudnicama treba davati duže kiseonik
Najvažnije je da se osobama koje su bile izložene ugljen-monoksidu da kiseonik.
“Osobe koje su bile izložene ugljen-monoksidu treba odmah izvesti iz prostorije na svež vazduh. U težim slučajevima treba davati čist kiseonik preko maske. Te osobe se odmah šalju u najbližu zdravstvenu ustanovu kako bi im se ukazala adekvatna lekarska pomoć. Deci i trudnicama treba davati kiseonik nekoliko sati duže, jer se ugljen-monoksid vezuje i za krv fetusa. Kod pacijenata koji su u komi, sa ozbiljnim neurološkim i kardiovaskularnim poremećajima koje ne nestaju davanjem kiseonika, korekcijom niskog pritiska i kiselosti krvi može se primeniti tretman superbaričnim kiseonikom. Time se skraćuje trajanje kome i sprečavaju eventualne kasnije posledice trovanja”, dodaje doktorka Macura.
Istraživanja pokazuju da su odloženi efekti akutnog trovanja ugljen-monoksidom demencija, amnezija, psihoza, parkinsonizam, paraliza… Većina neuroloških posledica povezana je sa gubitkom svesti prilikom trovanja. Da bi se izbegla bilo kakva mogućnost da dođe do trovanja važno je redovno održavanje dimnjaka i grejnih instalacija u kući. Takođe, obavezno je i provetravanje prostorija u kojima se boravi.
.gif)
.gif)
