Napad panike je period intenzivnog straha ili diskomfora u kojem se simptomi razvijaju i dostižu svoj maksimum u nekoliko minuta. Tipičan napad panike traje između 5 i 20 minuta, ali stanje povišene anksioznosti može trajati i dugo nakon što prestane napad panike.
Subjektivni doživljaj:
Svi koji su nekada doživeli napad panike će vam reći da je to izrazito neprijatan osećaj koji ne bi želeli nikada više da osete. Osobe koje su doživele napad panike najčešće izveštavaju da su ih simptomi odjednom i bez razloga preplavili, da su imali osećaj kao da im je stao mozak, da su sami sebi bili čudni, da su im stvari oko njih u tom trenutku bile čudne, da su imali osećaj da će poludeti, umreti, onesvestiti se i da su na ivici živaca.
Fiziološke reakcije kod napada panike:
Kod napada panike dolazi do aktivacije simpatičkog nervnog sistema koji dovodi do telesnih promena kojih se osoba plaši. Simpatički nervni sistem aktivira ono što se zove bori se-ili-beži odgovor. Zapravo ovaj odgovor je star koliko i ljudska rasa. Njegova svrha jeste prezervacija, očuvanje života. Kada se naš predak našao u opasnosti, kao što je iznenadni susret sa opasnom životinjom, imao je dve mogućnosti: da se bori ili da beži. Koju god opciju da je izababrao, cilj aktivacije simpatičkog nervnog sistema jeste da aktivira organizam i omogući osobi da se brzo pokrene. Kod paničnog napada dolazi do aktivacije istog mehanizma, stim što u ovom slučaju ne postoji objektivna opasnost. Napad panike je „pogrešan alarm“ koji se aktivira iako objektivna opasnost ne postoji.
Simptomi koji se javljaju usled aktivacije simaptičkog nervnog sistema su:
-Ubrzan rad srca, palpitacije
-Znojenje
-Drhtanje, trešenje
-Osećaj nedostatka vazduha, ubrzano, plitko disanje
-Mučnina ili grčevi u stomaku
Neki od ostalih simptoma napada panike su:
-Osećaj gušenja, osećaj davljenja
-Napetost/stezanje u grudima, bol/nelagoda u grudima
-Vrtoglavica, ošamućenost, nesvestica,
-Derealizacija, depresonalizacija
-Utrnulost ili senzacije peckanja
-Valovi toplote ili hladnoće
-Strah od gubitka kontrole ili ludila
-Strah od smrti
Ljudi najčešće imaju samo neke od ovih simptoma i oni ne moraju biti uvek isti.
Osnovni strahovi:
Kada dođe do paničnog napada javlja se jedan od 2 vrste straha:
1. Strah od fizičke dezintegracije (infarkt ili mozdani udar)
2. Strah od psihičke dezintegracije (gubitka kontrole ili ludila)
Ovi strahovi se javljaju kao reakcija na simptome koje osoba oseća i dalje pojačavaju intenzitet straha i dovode do napada panike.
Ponašanje:
Kada se napad panike desi najčešće osoba želi da pobegne iz te situacije, sa tog mesta, najčešće kući gde se oseća najsigurnije. Ovo kasnije dovodi do izbegavanja situacija i mesta gde bi se napad ponovo mogao javiti kao što je: odlazak u prodavnicu, šoping centar, pozorište, korišćenje javnog prevoza, duži boravak
van mesta življenja, boravak u gužvi… Takođe, može doći do izbegavanja fizičkih aktivnosti koji bi mogle izazvati simptome koji nalikuju onima koji se javljaju tokom paničnog napada, kao što je ubrzano disanje ili lupanje srca.
Kako ga sprečiti:
Prema teoriji Rebt-a (Racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije) ono što igra ključnu ulogu u nastanku paničnog napada jesu iracionalna uverenja koja osoba ima. Nakon što se jave fizičke senzacije (ono što osoba prvo doživljava jesu senzacije, a ne panika), osoba se fokusira na taj simptom, telesnu senzaciju i javljaju se automatske misli kao što su: „Šta mi se to dešava?“, „Nešto nije uredu!“, „Onesvestiću se!“, „Poludeću!“. Ove misli dalje pojačavaju simptome koje osoba oseća. Ljudi nisu uznemireni događajima po sebi, već uverenjima, stavovima koje stvaraju povodom određenih događaja. Ta uverenja u slučaju paničnog napada mogu biti: „Ne smem dobiti napad panike!“, „Moram se kontrolisati!“, „Ne mogu ovo da podnesem!“, „Ovo je užasno!“. Upravo ova uverenja dovode do panike i održavaju panične napade.
Ono što je potrebno da bi se sprečio napad panike jeste prvo da shvatite kako nastaje i šta ga održava (obratiti pažnju na prikazani dijagram). Nakon toga je potrebno pronaći i definisati iracionalna uverenja koja održavaju napade i zameniti ih za racionalna, ona koja neće dovesti do paničnog napada i omogućiće vam da bolje funkcionišete. Definisanje i osporavanje iracionalnih uverenja kao i pronalaženje racionalne alternative se najbolje postiže u saradnji sa terapeutom koji vas može voditi kroz ovaj proces i pomoći vam da prepoznate i osvestite svoje misli koje vas uvode u paniku.
Nakon promene uverenja sprovode se bihejvioralne vežbe gde se osoba izlaže senzacijama i situacijama koje je plaše, kao i tehnike disanja i relaksacije.
Svake godine jedna od deset osoba širom sveta doživi napad panike, dok jedan od 75 ljudi oboli od paničnog poremećaja. Istraživanja su pokazala da racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija postiže najbolje rezultate u tretmanu sa ovom problematikom.
Piše dipl. psiholog Sloboda Katanić, REBT psihoterapeut pod supervizijom
.gif)
.gif)
