I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Županijski park vapi za rekonstrukcijom

Županijski park, danas poznatiji kao Gradska bašta, nastao je davne 1889. godine. Zabrinjava to što se poslednjih godina o ovom spomeniku prirode slabo vodi računa. Sigurno je da nema osobe koja je ušla u Županijski park, a da nije stala pored fontane sa figurom rode, i kamenog lava koji se nalazi tik uz fontanu. Ipak, zub vremena učinio je svoje, pa je više nego očigledno da fontana i lav, ali i celokupan mobilijar i zelenilo u bašti, zahtevaju detaljnu rekonstrukciju. Nadležni najavljuju da će se naredne godine ozbiljno raditi najpre na idejnom rešenju, a potom i na samoj rekonstrukciji Gradske bašte.

Županijski park je nastao u okviru bedema bečkerečke tvrđave. Od svog osnivanja, pre skoro 130 godina do sada, Gradska bašta je pretrpela mnoge rekonstrukcije. Od osnovne ideje ondašnje vrtlarske škole nije ostalo gotovo ništa.

“Stilizovani deo u vidu partera nalazio se samo u centralnom delu, u liniji muzički paviljon – fontana – baštenska vrata. Ostatak te sadnje sačuvan je u masivu zelenila oko fontane. Geometrijski cvetnjaci su bili oivičeni živom ogradom od šimšira. Ukrasne staze su posipane belom rizlom ili prosejanim šljunkom. Funkcionalne staze su bile od cigle, a delom i popločane. U dnu bašte su bili objekti neophodni za funkcionisanje velikog zdanja županije. To su energana, bunar, stan domara, staklara i tople leje”, počinje priču Vojin Mraković, diplomirani inženjer hortikulture. Danas je penzioner, autor knjige „Zelenilo Zrenjanina“, a svojevremeno je bio zaposlen u Direkciji za izgradnju i uređenje grada.

Fordomanija

Vojin Mraković

“U park su postepeno unošeni elementi pejzažnog stila. To se vidi po položaju najstarijih stabala koja su često nelogično sađena. Pojedina stabla su toliko bila blizu objekta da su ga oštećivala žilama i granama”, dodaje naš sagovornik.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Županijski park je nekada bio otvoren samo za činovnike

Županijski park je prvi put otvoren za javne posete 1957. godine.

“Uredno održavana, polivenih travnjaka i staza, uz diskretno osvetljenje i muziku, Gradska bašta je tada bila pravi raj za mlade. Generacije i generacije Zrenjaninaca odrastale su uz fontanu u čijem je središtu roda i lava koji spava tik do fontane. Početkom sedamdesetih godina uklonjeno je desetak oronulih stabala. Prazna mesta su popunjena novim sadnicama i to brezama, ginkom, crnim borovima i živom ogradom od ligustruma. Početkom osamdesetih godina u penziju odlazi poslednja od stare garde baštovana, Mariška Štajer, i bašta polako počinje da gubi na lepoti. Nove generacije mladih više nisu šetale gradom i Županijski park kao deo korzoa ostao je bez posetilaca”, objašnjava Mraković.

Županijski park, 1962. godine

  1. godine Gradska bašta je revitalizovana.

“Rekonstruisane su fasade pomoćnih objekata, dovedeni su u red zidovi i oluci. Uklonjeni su ostaci srušenog staklenika i toplih leja. Izmešten je agregat za struju težak 10 tona, demontirana je stara javna rasveta na drvenim banderama. Nova rasveta je postavljna na stubovima od bronze. Takođe, urađen je automatski sistem za zalivanje. Dvanaest prskalica pokriva celu površinu travnjaka. Originalna mala kapija od kovanog gvožđa koja je skinuta 1962. prilikom uklanjanja spoljnjeg zida je pronađena u podrumu opštine. Postavljena je na mesto žičane kapije između bašte i parkinga”, priseća se naš sagovornik.

“Kada je reč o zelenilu, osnovna ideja je bila vratiti geometriju u parter. Uklonjeno je nekoliko samoniklih i preblizu posađenih stabala. Orezano je sve što je trebalo da se oreže. Posađeni su novi cvetnjaci. Postavljen je travnjak površine 3.200 kvadratnih metara. U malom cvetnjaku je postavljen i mermerni stub. 2004. godine akademski slikar Viorel Flora uradio je i mural sa bečkerečkom tvrđavom”, dodaje Mraković.

U Gradskoj bašti ima 24 različitih vrsta drveća i žbunja

Kada je reč o biljnim vrstama koje su zastupljene u Gradskoj bašti, naš sagovornik kaže da je njihov sastav dobar. Ima 24 različitih vrsta, a najzastupljenije su tisa, crni bor, breza, lipa. Tu su još i ginko, crvena šljiva, divlji kesten, tuja, jablan, javor, mleč, platan, smrča…

Problem je, međutim, što se Županijski park danas slabo održava.

“Nekada se to održavalo bolje. Od biljnih vrsta ima promena u smislu da je nekoliko stabala posečeno. Posebno jedno stablo koje je bilo nagnuto prema objektu i koje je trebalo ukoloniti. I ima nekoliko lipa koje su, vidim, uklonjene jer su bile suve. I dva divlja kestena. Desilo se da se pola krošnje odlomilo. Park polako propada. Nekih vidnih obnova nema. Park je mračan, i imam utisak da se ne čisti. Puno je tamo pikavaca. Nekada su u park mogli da ulaze samo činovnici, nije mogao neko sa ulice da dođe. A danas tu dolazi ko god hoće. Ja vidim ljude koji sede na klupi da bi odmorili, a u međuvremenu su „smirili“ litru neke žestine i ispušili ne znam koliko cigareta. Pa to nije primereno za park“, kaže Vojin Mraković.

„Županijski park treba ozbiljno rekonstruisati“

„Županijski park treba ozbiljno urediti. To treba da uradi neko ko to zna da radi. Da sedne i da napravi jedan ozbiljan projekat rekonstrukcije. Jasno je da tu treba uložiti određena sredstva. Treba uneti u park nove sadržaje. Ja sam to još ranije predlagao. U knjizi koju sam izdao 2004. godine napisao sam da bi na bivšem prostoru kaveza, gde su bile ptice i u nekoliko navrata srndaći, a koji su i tada po mom mišljenju bili preblizu objekta tog značaja, trebalo napraviti, na primer, veliko šahovsko polje sa drvenim ili plastičnim figurama. I postaviti 2-3 klupe. Na taj način bi se dala prilika deci da se upoznaju sa šahom, a oni stariji bi imali mesto gde bi mogli da sednu, da se druže i odigraju koju partiju šaha“, objašnjava naš sagovornik.

Sigurno je da nema osobe koja je ušla u Gradsku baštu, a da nije stala pored čuvene „roda fontane“.

„I fontanu bi trebalo rekonstruisati. Ja sam još pre više od deceniju i po bio mišljenja da je taj jedan mlaz vode malo i da bi ga trebalo dopuniti još kojom figurom iz koje teče voda. Možda da to budu žabe, kornjače…  Ali, kažem opet, to treba prepustiti arhitektama, vajarima – stručnjacima… I to bi trebalo napraviti da funkcioniše, a ne da u fontani nekada ima, a nekada nema vode. Na zidu kod arhiva, kod donje kapije, nekada je postojala česma, odnosno automat za ispijanje vode. I to bi trebalo obnoviti. Tamo je od kamena uređena vaza… Parkovi bez vode nisu bog zna šta“, kaže Mraković.

„Park leti mora da bude zelen“

„Kada je reč o mobilijaru, trebalo bi ga zameniti ili osvežiti. Ne treba uneti neke ultra moderne klupe, ali mobilijar mora da se osveži. Pritom, on mora stilski da bude uklopljen u čitavu celinu. Ne mogu da budu neke skalamerije. I mora da se pazi da se ne pređe u kič“, dodaje naš sagovornik.

Jedna od najosnovnijih stvari u parku jeste ta da se zelenilo održava.

„Ovog leta, koje je bilo jako sušno, u parku nije moglo da se održi tih 3000 kvadrata trave zelenom. Jeste bila suša, jeste da je voda skupa, ali to je površina od svega 3000 kvadrata. Da to ne može da bude poliveno, to nije istina. Tamo postoji sistem za zalivanje sa tajmerom. Prskalice bi trebalo da izlaze u tačno određeno vreme. Međutim, to je zapušteno i ne radi. Nemoguće je da i bez tog sistema za zalivanje ova površina nije mogla da se održi zelenom“, kaže Mraković.

„To je park kojim se toliko hvalimo. Kada hoćemo nekome sa strane da pokažemo nešto u gradu, mi ga vodimo u Gradsku baštu, koja se nalazi tik uz opštinu, a pokazujemo da nismo u stanju ni travu da održimo zelenom. Mogu da mislim šta ti gosti pomisle o našoj hortikuri i tome dokle smo stigli, kad vide gde ih vodimo i čime im se predstavljamo“, dodaje naš sagovornik.

„Asfalt nije za park ovog tipa“

Staze u parku su, takođe, nešto čime bi se prilikom rekonstrukcije trebalo ozbiljno pozabaviti.

„Staze su nekada bile od ploča. Pošto su se ploče razdrmale, nekome je palo na pamet, bez ikakvog plana, da najveći deo staza presvuče asfaltom. Od ploča koje nešto znače, za koje su vezane određene priče, vi dobijete tu neku masu asfalta… Posle toga je opet neki pametnjaković izbetonirao ulaz kod glavne kapije. I to je debljna betona tolika da bi glatko tenkovi mogli da prolaze. Kada je reč o zelenilu, to je mala površina za neku veliku sadnju. Tise u polukrugu obavezno moraju da ostanu. I oko fontane su nekada bile posađene tise. Mi se tim tisama divimo, ali treba znati da je to prvobitno bila ograda koja nije održavana i prerasla je u drvo. Tu su dva kestena, ostala su četiri ginka, a bilo ih je šest… Nije unošeno ono što bi trebalo“, smatra Mraković.

Posebnu pažnju treba posvetiti kutku za najmlađe.

„Pošto tu dolaze deca, ne bi trebalo da bude neke velike mudrosti da bi se park oplemenio. Tu treba napraviti jedno igralište. Deca koja sada dolaze u park, izrašće i postaće ljudi koji žive u Zrenjaninu. Zar ne bi trebalo da zavole svoj grad“, pita naš sagovornik.

Sledeće godine idejno rešenje za rekonstrukciju parka

Nadležni za Županijski park slažu se da je ovom spomeniku kulture potrebna rekonstrukcija. Prve korake u tom poslu najavljuju za narednu godinu.

“Za iduću godinu je predviđeno da se uradi idejno rešenje rekonstrukcije spomenika prirode Županijski park u Zrenjaninu. Taj projekat je vrlo zahtevan s obzirom na instalacije koje se nalaze ispod županijskog parka, a koje se, takođe, moraju rekonstruisati. Tu se mora voditi računa i o drugim spomenicima. Ali, ne prirode, već spomenicima kulture. Kao što je poznato, cela zgrada je spomenik kulture i čitav taj kompleks je pod zaštitom. Tako da je taj projekat zahtevniji i sa stručnog i sa finansijskog aspekta”, kaže Dejan Jovanov iz Rezervata prirode u čijoj je nadležnosti Županijski park.

Dejan Jovanov

Za rekonstrukciju Županijskog parka potrebne brojne saglasnosti 

“Razmišljali mo da promenimo kompletnu stazu i kompletan mobilijar, kao i da obnovimo nedostajući sadni materijal, da uradimo dodatnu rasvetu. Da objekte koji su u vrlo lošem stanju zamenimo ili doteramo. Da sve bude onako kako treba da izgleda jedan spomen park i da to bude jedno reprezentativno izdanje, jer se i nalazi na reprezentativnom mestu. Iduće godine ćemo imati idejno rešenje i imaćemo najverovatnije i glavni projekat rekonstrukcije Županijskog parka, a onda ćemo kroz javnu raspravu najverovatnije doći do toga koje je najpoželjenije rešenje. A to ne možemo da radimo bez saglasnosti pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode s obzrom na to da se radi o zaštićenom području, i bez mišljenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture, jer se, takođe, radi o jednoj ambijentalnoj celini. Zajedno su i spomenici prirode i spomenici kulture”, dodaje naš sagovornik.

Obnova županijskog parka i uvođenje novih sadržaja sigurno bi naišlo na pozitivne reakcije Zrenjaninaca i njihovih gostiju. Pogotovo što iz Gradske uprave neko vreme već pokušavaju da ožive ovaj prostor i da vrate sugrađane u Gradsku baštu. To je između ostalog bio jedan od ciljeva Banatske bajke – manifestacije koja se letos održavala na tom prostoru.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam sve vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh