ZREPOK: Korekcije nelogičnih rešenja na lokalu i brže usvajanje Zakona o međubankarskim provizijama

Dvadeset dve firme i kompanije okupljene u udruženju Zrenjaninski poslovni krug – ZREPOK, ostvarile su ukupan prihod od preko 32 milijarde dinara, što je za 9,51% više u odnosu na prihod ostvaren godinu dana ranije. Ovu informaciju, kao i podatak da je broj zaposlenih u firmama članicama ZREPOK-a, sa 3.604 u 2016. godini, porastao na 4.055 u 2017., saopštio je predsednik tog udruženja Dragoljub Bjeloglav. Govoreći o poslovnim rezultatima ostvarenim u prošloj godini, Bjeloglav je poslovanje članica ZREPOK-a ocenio stabilnim.

Razgovor sa medijima bio je prilika da se istakne ocena o trenutnoj klimi za poslovanje, porezu na imovinu, razvoju IT industrije, kao i o inicijativama koje je to poslovno udruženje podnelo lokalnim i republičkim organima.

– Uradili smo analizu koja pokazuje da je došlo do povećanja osnovice poreza na imovinu. Zbog propusta u zoniranju na koje smo ukazivali i ranije, sada imamo situaciju da je za pojedine nekretnine porez na imovinu isti i u prvoj i u drugoj zoni. Došli smo u situaciju da je cena kvadrata u različitim zonama izjednačena. Prosečna cena kvadratnog metra i u prvoj i drugoj zoni sada iznosi 74.501 dinar, dok je u prošloj godini bilo razlike. Kvadrat u prvoj zoni koštao je 61,793 dinara, a u drugoj 46,153. Prošle godine je bilo je i treće zone, od ove je nema, istakao je Bjeloglav.

Iz ovih razloga ZREPOK će nadležnima u lokalnoj samoupravi uputiti predlog da se uradi drugačije zoniranje, kao i da se u centru napravi još jedna, „esktra“ zona, što bi omogućilo pravednije vrednovanje kvadrata stambenog i poslovnog prostora.

Bjeloglav i njegov zamenik, Budimir Jovanović, kao i članovi Izvršnog odbora ZREPOK-a, Dragan Vidaković i Steva Kočalka, osvrnuli su se i na početak rada Poslovnog saveta. Kako su istakli, zasad mogu da budu zadovoljni činjenicom da je takvo telo formirano, jer bi time moglo da se spreči donošenje nelogičnih i nepromišljenih odluka.

– Odluke koje su bitne za funkcionisanje privrede u gradu, trebale bi najpre da dođu do Poslovnog saveta koji će biti obavezan da u razumnom roku da svoje mišljenje, a ne da sa materijalom budemo upoznati sat vremena pre usvajanja neke važne odluke. Mislim da će to umnogome sprečiti donošenje pogrešnih odluka. Mi nemamo dokaze da ovde postoji zla namera, ali iz mnogo slučajeva možemo da vidimo da su pojedine odluke nastale iz nehata ili kao rezultat neznanja. Više ljudi može bolje sagledati neke stvari i uloga članova ZREPOK-a u tom Poslovnom savetu može biti korisna, rekao je Dragoljub Bjeloglav.

Na pitanje da li postoji opasnost da Poslovni savet ne zaživi, on je rekao da je to uvek moguće, ali da prednost ipak daje optimističnim prognozama.

REZULTATI I AKTIVNOSTI ZRENJANINSKOG IKT KLASTERA

Od osnivanja, 2016. godine, do danas IKT klaster nije odustao od strategije za podršku IT razvoja u Zrenjaninu, pa se tako i dalje stremi ka tri važna cilja, istakao je Dragan Vidaković.

-Zrenjaninski poslovni krug je jako rano prepoznao IT potencijal u ovoj sredini, i imamo visoku ambiciju da ostvarimo zacrtane ciljeve. Prvi se tiče rešavanja problema nedostatka IT kadra što je potrebno postići kroz povećanje broja studenata koji studiraju na fakultetu, poboljšanje kvaliteta nastave, usmeravanje što više dece ka IT zanimanju. Drugi cilj je da se još više populariše IT oblast u Zrenjaninu, i treće, da se sva zainteresovana lica u IT zajednici podstaknu na međusobnu saradnju. Osnovni cilj klastera jeste da u narednih pet godina imamo 1000 IT stručnjaka koji rade u više desetina kompanija u Zrenjaninu, podsetio je Vidaković.

IKT klaster danas okuplja 22 subjekta, od kojih devet iz IT biznisa. Klaster je konkurisao na nekoliko projekata od kojih se jedan odnosi na opremanje škola računarskom opremom.

-Reč je o projektu vrednom 22 miliona dinara zahvaljujući kojem bi klaster imao mogućnost da obezbedi računare svim školama na teritoriji Zrenjanina i u naseljenim mestima, rekao je predstavnik ZREPOK-a i IKT klastera.

INICIJATIVA ZA HITNO USVAJANJE ZAKONA O MEĐUBANKARSKIM PROVIZIJAMA

Ovo udruženje podnelo je nedavno inicijativu za hitno usvajanje Zakona o međubankarskim provizijama za korišćenje POS terminala sugerišući državi na veliki problem sa kojim se susreće veliki broj firmi.

-Poznato je da je u Srbiji višestruko veća provizija za promet preko kartica nego bilo gde u regionu, i da se ista kreće čak i do dva odsto. I taj ceo teret pada na onog ko prodaje robu, odnosno na trgovca. Narodna banka Srbije je to uvidela i oni su dali nacrt zakona koji treba da ide na usvajanje, međutim od septembra se po tom pitanju ništa nije pomerilo. Sticajem okolnosti, juče smo dobili odgovor Narodne banke Srbije koja je obećala da će učiniti sve da se zakon što pre usvoji. Nama je to važno, jer je vreme novac. Koliko je ovo veliki problem mogu i da ilustrujem podatkom da je sedam članica ZREPOK-a, onih koje imaju POS terminale, u 2017. godini, po osnovu provizija za plaćanje platnim karticama, platilo 41,4 miliona dinara, što je izuzetno mnogo. Suština je da se provizija smanji i samo tako će privredni subjekat ili trgovac moći da smanji prodajnu cenu za taj iznos, ili će taj sačuvani novac moći da uloži u razvoj ili zarade zaposlenih, rekao je Bjeloglav na kraju razgovora sa predstavnicima medija.

Inicijativu kao i odgovor Narodne banke Srbije, ZREPOK će sada uputiti Narodnoj skupštini Srbije sa zahtevom da se novi zakon usvoji do 30. juna. Period njegove implementacije bi u tom slučaju trajao šest meseci, a početak primene od 2019. godine.