Na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, dodeljene su godišnje nagrade „Agro biz lider“ najuspešnijim kolektivima i pojedincima. Među nagrađenima, za angažovano praćenje poljoprivrednog sektora, je i Nikola Božović, novinar redakcije Dopisništva RTS-a iz Zrenjanina.
U okviru Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, Klub agrarnih novinara, Društvo agrarnih ekonomista i Privredna komora Novog Sada dodelili su godišnje nagrade „Agro biz lider“, koje je ove godine zaslužilo 13 kolektiva i pojedinaca.
Nagrada za angažovano praćenje poljoprivrednog sektora pripala je Nikoli Božoviću, novinaru redakcije Dopisništva RTS-a iz Zrenjanina. Božović se novinarstvom bavi 35 godina, a poslednjih dvadesetak se opredelio da u svom radu aktivno afirmiše poljoprivredu i selo.
.jpg)
„Mislim da su naši poljoprivrednici u poslednjih desetak godina mnogo napredovali. Bio sam u prilici da putujem sa njima po Evropi i upoznam kako rade poljoprivrednici u Sloveniji, Austriji ili Nemačkoj. Sada mogu potvrditi da su naši paori sve to dostigli, a nedostaje im jedino nešto više novčanih podsticaja, pa da stignu do vrhunskih prinosa“, kaže Božović.
Dobitnici nagrade su i „Mona doza“ iz sela Kušić za turizam i poljoprivredu, „Hipo banka“ za agro kredite, Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada za nauku, preduzeće „Almeks“ iz sela Crepaja za primer dobre privatizacije u agro kompleksu, preduzeće „Moravica“ iz Arilja za zaokruženi proces proizvodnje.
Mlekara „Lazar“ iz Blaca dobila je nagradu za projekat obnovljivih izvora energije, Pavle Nenadović iz sela Voganj za rekordnu proizvodnju žitarica, Gazdinstvo „Đurić“ iz sela Rudovci za preradu voća, zemljoradnička zadruga „Mrkšićevi salaši“ iz Srpskog Itebeja za razvoj zadrugarstva, rasadnici „Topalović“ iz Lipolista za doprinos razvoju kulture stanovanja i domaćinstvo Gortva Jožefa iz Bečeja.
Pre dodele priznanja održana je tribina o poljoprivrednom razvoju Srbije do 2020. godine i približavanju Evropskoj uniji. Kao najbitniji segment, istaknuto je da naš agrar mora biti spreman da iskoristi najveći deo predpristupnih fondova, koje Evropska unija nudi.
Dragan Marković iz Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede kaže da su zahtevi za predpristupne fondove veoma strogi, ali da moramo da se prilagođavamo standardima unije koji kažu da se 30 odsto sredstava mora uložiti u takozvane, zelene mere, kao što su obzbeđivanje pašnjaka ili ulaganje u očuvanje zaštićenih područja.
Poljoprivreda u Srbiji je po mnogim pokazateljima najvažnija privredna grana, kojom se bavi oko 800.000 gazdinstava, a polovini njih je poljoprivredna proizvodnja jedini izvor prihoda.
U 2010. godini agrar je izvezao robu u vrednosti od 2,7 milijardi dolara.
Izvor: RTS
.gif)
.gif)
