Zrenjaninski onkolozi obeležili mesec borbe protiv raka

Onkolozi zrenjaninske bolnice obratili su se javnosti povodom obeležavanja meseca borbe protiv raka, saopštivši aktuelne podatke o broju obolelih.

Načelnica Onkološkog odeljenja primarijus doktor Nevenka Boškov istakla je u prvi plan rad Onkološke službe koja na najbolji mogući način zbrinjava pacijente iz našeg regiona, ali i entuzijazam zaposlenih koji ne jenjava pod zakonskim ograničenjima u zdravstvu. 

– Sa ponosom bih istakla da ova služba postoji 60 godina u regionu srednjeg Banata. Ne samo što lečimo i pratimo pacijente, nego i zbrinjavamo sve ono što je propratno. Imamo tri lekara sa prosekom od 55 godina što je mnogo, međutim uredbom kojom je oraničen prijem zaposlenih mi smo dovedeni u situaciju da se pitamo „šta će biti za 10 godina“. Baš zato što postoji ova dobro organizovana služba, karcinom dojke u Srednjobanatsom okrugu je ispod incidencije, i nismo slični proseku države već smo bliži proseku Evrope koja, rekla je dr Boškov.

Šef odseka onkologije, doktorka Ljiljana Lazarević podsetila je javnost da odeljenje ima 20 postelja za smeštaj pacijenata sa malignitetom.

–  Za Srednjobanatski okrug je karakteristično da muškarci najviše obolevaju od raka pluća, zatim raka debelog creva i na kraju raka prostate. Gledano po opštinama, najveći broj obolelih muškaraca registrovan je u Gradu Zrenjaninu, najmanji u Opštini Žitište. Kod žena je vodeći rak dojke, na drugom mestu je rak debelog creva, na trećem rak pluća, a ne četvrtom mestu rak materice, rekla je dr Lazarević.

Ona je podsetila i da je mart se mart posvećuje obolelim od raka, ali da je „za lekare i medicinske sestre i tehničare na Onkologiji, svaki mesec  – Mesec borbe protiv raka“. 

Onkolog doktor Ivana Ujfeljan Ristić iznela je podatak da je u 2013. u našem regionu otkriveno 93 slučaja raka dojke, i da je taj broj bio vrlo sličan u 2014. godini kada je evidentirano 95 novootkrivenih pacijentkinja. Od ukupnog broja, kod dve trećine je mogla da se uradi takozvana „poštedna operacija“, jer su tumori otkriveni u ranom stadijumu. Ona je rekla i da pacijentkinje uglavnom imaju više od 40 godina života, ali da je u 2014. godini evidentirana veoma mlada, dvadesetčetvorogodišnja pacijentkinja i nekoliko njih koje su na početku tridesetih.

Specijalista ginekologije, doktor Tibor Jesenski osvrnuo se na aktuelni skrining raka grlića materice koji se duže od godinu dana sprovodi u Zrenjaninu u sklopu Dispanzera za žene, a u saradnji sa Radiološkim odeljenjem zrenjaninske bolnice. Jesenski je rekao da se ovim putem otkrivaju veći broj onih žena sa prekancerogenim promenama za koje je dokazano da vremenom dovode do karcinoma grlića. U tom stanju ranog otkrivanja, ove prekancerogene promene se lako rešavaju.

– Na žalost, kod raka grlića materice pacijentkinje se javljaju u poodmaklom stanju kada više nema terapijskih mogućnosti. Postoji i rak tela materice koji se relativno lako dijagnostikuje, treći karcinom je karcinom jajnika koji je najpodmukliji. Jediono rešenje bar jednom godišnje pregled ginekološki sa ultrazvukom i labaratorijom i kolposkopijom da bi mogao da se dijagnostikuje na početku, rekao je dr Jesenski.

– U toku prošle godine organizovali smo sistematske preglede za 768 koleginica zaposlenih u bolnici, starosti od 18 do 66 godina.  Za rano otkrivanje karcinoma dojke odazvale su se 323 žene, i sa zadovoljstvom mogu da kažem da su svi nalazi negativni.  Na preglede za rano otkrivanje raka grlića materice došlo je 220 žena, od njih je 41 imala pozitivan Papa test. Svaka je nastavila dijagnostiku u našoj ustanovi, a za sada imamo podatak da su prekancerogene promene otkrivene kod četiri žena, rekla je danas medijima glavna sestra zrenjaninske bolnice Ivana Bujkov.

Današnjem sastanku prisustvovala je bivša pacijentkinja Onkološkog odeljenja, Tanja Jovanov, koja je izlečena od raka dojke.

– Pre osam godina pod ovim krovom, sa lekarima i medicinskim sestrama, vodila sam važnu životnu bitku protiv raka dojke. Upravo oni su me nekakvim čudom proveli bezbolno kroz taj put, uprkos izuzetno teškom periodu. Poručila bih svima da se redovno kontrolišu, da se oslone na stručnost i entuzijazam naših lekara. Ja sam primer da je ova bolest nije presuda, ovo je bolest sa kojom se živi. jer to je bolest sa kojom se živi ta bolest nije presuda ja sam primer, zaključila je Jovanova na kraju.