I dok je pre nekoliko godina odlazak na pijacu sa polovnom robom za mnoge bio nezamisliv i sramotan, danas je sve više onih koji se hvale dobrom kupovinom sa takozvanog buvljaka.
Ponuda iza glavne zrenjaninske pijace je šarenolika, baš kao i cene. Tu gotovo da nema stvari koja ne može da se nađe – od garderobe, preko alata do bele tehnike. Što je najvažnije, na “buvljaku” je sve daleko jeftinije nego u prodavnici, a neretko se tu mogu kupiti i potpuno nove stvari.
Četvrtak je osvanuo sunčan i oko 8 sati ujutru već je prilično toplo. Ipak, čini se da to ne smeta mnogo ni prodavcima, ali ni stalnim mušterijama na “buvljaku”. Oni koji hoće da pronađu najbolje parče garderobe ili opremu za kuću i posao već su tu. I uveliko se “cenkaju”. Na samom ulazu u zrenjaninsku pijacu polovnih stvari srećemo Dalibora Šajina koji sa prijateljem nosi policu za televizor do automobila njenog novog vlasnika.
.jpg)
-Teško je, ali mora da se radi. Mučimo se. Prodali smo ovu policu za 1000 dinara, a tražio sam tri. U radnji košta 5000-6000 dinara. Često dolazimo, ali je slaba pijaca, ljudi nemaju para… Cenkaju se po pola sata. Uglavnom kupuju te sitnarije od 100-200 dinara, maksimalno do 1000. Evo pogledajte kod nas ima svašta – alat, tehnika, igračke… Najzanimljive što smo prodali je wc šolja, ozbiljno, kroz smeh priča Dalibor.
Njegov drugar Saša Radu potvrđuje da gotovo nikada nisu prodali robu po početnoj ceni.
-Evo za ovaj monitor za kompjuter tražimo 1000 dinara, a završimo prodaju za 300. A monitor ispravan. Samo što je iz kante u Nemačkoj, jer oni to posle nekog vremena izbacuju, objašnjava Saša.
Daliborov brat Željko kaže da se na kraju radnog vremena, osim što se prebrojava pazar, sabiraju utisci i prepričavaju po nekad i ne baš lepe stvari.
-Kažu kupci da je mnogo bolje ovde da kupuju, jer je na drugim mestima skuplje. Ovde i “ubijaju” vreme i uštede novac. Imamo stalne mušterije. Ali najgore je kad dođu stariji ljudi pa kradu igračke, čaše i tako te sitnice. E, nema ništa gore. Mi ga uhvatimo, a on kaže da nema para. Onda čak nekad i poklonimo robu. Bolje odmah da pitaju da im nešto damo, nego da kradu, dodaje Željko.
Maja, koja prodaje u neposrednoj blizini, čuje Željkovu priču i potvrđuje da im lopovi zadaju glavobolju.
-Ima svakakvih ljudi. Dolaze neki samo da bi krali. I garderobu našu koju prodajemo, ali i telefone, novčanike… Moramo da motrimo i na robu i na ostale poštene kupce, da ne ostanu bez ličnih stvari. To je veliki problem, objašnjava Maja.
Ipak, pored ovih ružnih, mnogo je više lepih momenata na “buvljaku”. Osim što povoljno nabavljaju ono što im je potrebno, mnogi posetioci ove pijace su se tu i združili.
-Redovno dolazim na “buvljak”, makar jednom nedeljno. Ako stignem dolazim i dva puta – utorkom i četvrtkom. Žao mi je što ne mogu i subotom, pošto tada nisam u gradu. Ovde može da se nađe bukvalno sve. Od garderobe, do stvari za kuću, čak i tehnika. Nije samo polovna roba, nego ima i nove. To je ono što meni treba. Oblačim porodicu ovde, jer nalazim potpuno nove stvari. Dosta prijatelja sam upoznala baš ovde na “buvljaku”, jer sam pre tri godine bila nova u gradu. Družimo se, tražimo jedni drugima stvari, pokazujemo ko je šta našao, kome šta odgovara, kaže Nada Pajtašev.
Dok razgledaju stvari, grupa žena pristala je da i sa nama malo proćaska.
-Kupujem redovno ovde, dolazim i nađem neke stvari koje su me interesovale pa nekada nisam mogla da ih kupim. Svega ima, čak sad kažu i donji veš. Inače, to ne kupujem. Evo sad sam kupila jednu majicu, ona je skroz nova, sa etiketom. Cene su više nego pristupačne, kaže Ljiljana.
-Najčešće i najviše kupujem posteljinu, peškire, zavese… Sve što mi se učini da je lepo i kvalitetno. Torbe. Evo ovu torbu sam kupila, pokazuje nam Zoka i dodaje “roba je kvalitetna nije puno nošena i skoro sve su svetski poznate marke. To u butiku košta “đavo i po”. Ovde se jeftino oblačim i pravo da vam kažem nikada u životu nisam imala više garderobe nego sad, od kada kupujem na buvljaku.
-Dolazim ovde da se opustim, napunim baterije i uvek nešto kupim. Čak možda nekad uzmem i ono što mi ne treba jer je povoljno, pa posle shvatim da je ipak dobro što sam to kupila, kaže Olga dok se sama sebi čudi što je kupila set vilastih ključeva.
Dok obilazimo “buvljak” saznajemo da su patike od 100 dinara pa na više. Motorna kosilica je 60 evra, a može i jeftinije. Nov tepih košta 1000 dinara, ali ako damo 800 možemo da ga nosimo. Začin je u roku, a cena tri kesice za 100 dinara. Tu je i komplet za golf – dva štapa, torba, cipele i ostale sitnice. Košta 3000 dinara, ali je prodavac spreman za dogovor. Ako su vam potrebni delovi za kompjuter, mobilni telefoni, televizor, veš mašina, šporet, brusilica, bušilica, sitan majstorski alat “buvljak “ je pravo mesto za vas. Pažnju nam privlači i jedna gospođa koja oprezno prolazi između redova i razgleda. Zaustavljamo je i ispostavlja se da smo u pravu. Ovde je nova.
-Nikad nisam bila na “buvljaku”, prvi put sam došla. Sad sam stigla, malo razgledam. Ništa mi konkretno ne treba, imam trenutno vremena – penzioner sam. Čujem mnogi dolaze ovde, kupe svašta, sitnice, rekoh hajde i ja malo da pogledam, kaže Olgica Ćurčin.
I dok većina robu izlaže na zemlji, ima i onih koji su postavili tezge. Za jednom od njih velika gužva. Čujemo od redovnih mušterija – Jovica ima novu robu. Očigledno ga ovde svi dobro znaju.
-Imamo raznu robu. I onu koja je malo jeftinija, evo tu dole na zemlji i onu koja je malo skuplja to je na ovim tezgama od vojničkih sanduka. Tu je roba sve sto dinara, pantalone, majice.. Dole je jeftinije 50 dinara i 3 komada za 100 dinara. Posteljina ide od 100, 200 do 300 dinara. Evo pogledajte kecelje za kuvanje su od 50 do 100 dinara. Ovo je ekstra roba iz Nemačke, sve je markirano. Kvalitetno je, jedino što je polovno. Kupci su zadovoljni. I ja sam zadovoljan, od toga živimo. Moramo da budemo zadovoljni, kaže Jovica.
Dodaje da svaki prodavac na buvljaku ima svoje mesto.
-Tačno se zna ko gde stoji. Jedino novi koji dođu stanu nasumice. Mi kad dođemo kažemo da je to naše mesto ili neko od komšija kaže to je zauzeto, tu stoji Jovica, tu ovaj, tu onaj i on se pomeri. Ali, naravno, napravimo mi za svakog mesta. Svi vole da prodaju, jer svi ljudi ovde od ovoga žive, vidno raspoložen za priču objašnjava Jovica.
Malo dalje, Danijel Gašin dobacuje da bi im još bolje bilo kada bi se prostor na kojem prodaju dodatno uredio.
Da vidiš kako je blato ovde kad pada kiša, ne mogu da otvaram “radnju”. Uredno plaćamo sve, pa onda bi dobro bilo da stave i cement ovde dole. Moglo bi i još malo da se ovo proširi tamo gde je ona trava i žbunje. Vidi kod nas ima sve i sve je jeftino. Od igle do lokomotive. Retrovizori, mini linija… Cene idu do 500 dinara, nije ovde cena 10-20 evra… Evo najskuplji su ovi veliki zvučnici 500 dinara. Sve radi, sve je ispravno, pokazuje Gašin.
Na naše pitanje ima li ta roba garanciju, šaljivo kaže “ Ima dok ne daš pare” i dodaje “kako garancija, pa naravno da nema garancije”.
I Jovica se slaže da je blato nakon kiše ogroman problem.
-Kada je blato i kiša onda i ne dolazimo. Recimo, da je juče pala kiša sad bi ovde bila kaljuga, vuklo bi se blato. Bilo bi dobro da se to asfaltira, malo da se sredi. Valjalo bi i za mušterije i za nas. Evo vidite sad ovo što je dole, kada bi pala kiša, mi bismo nešto od toga spasili, nešto ne bismo. Dešavalo se koliko puta da padne kiša pa 30-40 posto robe moramo da bacimo. Rekli su nam da će nešto učiniti i mi se nadamo da će zaista nešto da urade, kaže Jovica.
U JKP “Pijace i parkinzi” potvrđuju da su imali pritužbe na stvaranje bara i blata od kiše i otopljenog snega i objašnjavaju da je prvobitnim planom predviđeno da se na prostoru gde se trenutno nalazi pijaca za prodaju polovne robe napravi parking.
-Grad trenutno nema rešenje za taj prostor. Moguće je da će u nekom narednom periodu to i zaista postati parking za putničke automobile, ali dok to ne bude mi ćemo gledati da na svaki mogući način uredimo taj prostor kako bi ti ljudi mogli da izlažu svoju robu i prodaju. Lokacija pijace za prodaju polovne robe je prevashodno bila u Jug Bogdanovoj gde su bili ogromni problemi i pritužbe građana i mesne zajednice Dositej Obradović, pa smo mi privremeno iznašli rešenje da ih prebacimo na lokalitet kod centralne pijace. U planu i programu rada za ovu godinu bilo je natkrivanje pijace u Jug Bogdanovoj ulici, tako da ćemo u planu i programu za 2017. obezbediti finansijska sredstva da taj prostor za prodaju polovne robe uredimo, kaže direktor JKP “Pijace i parkinzi” Ilija Mandić.
Dodaje da ekonomski pokazatelji govore da se na “buvljaku” ostvaruju značajni prihodi.
-I nama je u interesu da uredimo prostor da bi ljudi mogli da izlažu svoju robu. Uradićemo projekat u ovoj godini, a u sledećoj ćemo ga verovatno i realizovati u smislu da se možda poploča behaton pločama i tada bi se obeležila prodajna mesta. Svaki korisnik bi licitirao po dva metra svog prodajnog prostra, pa se onda ne bi stvarale gužve i ne bi bilo vanpijačne prodaje. Mi smo i ove godine ulagali u taj deo pijace, na primer nasipanjem rizle, kaže Mandić.
I sami smo se uverili da se na “buvljaku” može lepo pazariti, ali i da sa tog mesta sigurno nećete otići neraspoloženi. I oni koje znate i oni koje ne znate razmeniće sa vama svoja iskustva i ukazaće vam šta gde da kupite. Mnogi ovaj deo pijace zovu i “butikom”. Jedino što u ovom butiku morate sami da pregledate svu robu da biste našli nešto što vam se sviđa. Tu gotovo nikada ne postoje dve identične stvari, pa je potrebno da imate i sreće da je ono što vam se svidelo baš vaš broj. I za razliku od pravih butika ovaj je otvoren utorkom, četvrtkom i subotom od ujutru načešće samo do podne.
.gif)
.gif)
