Pored nekih sugrađana mnogi od nas verovatno su više puta prošli, ali je pitanje koliko se puta zapitamo gde ovi ljudi žive, spavaju, šta je njihovo utočište onda kada grad u „sitan sat“ ostane pust?
U ovim hladnim januarskim danima obišli smo Svetosavsku ulicu, deo ispred Uspenskog hrama, gde obično prose za dnevni obrok.
U prvim minutima razgovora saznajemo da nemaju porodicu, primanja ni stalno mesto boravka. Preživljavaju od danas do sutra, a jedini prihod im je milostinja koju im udele prolaznici.
Jedan od dvojice naših sagovornika zagazio je u 75. godinu života. Iako ozbiljno narušenog zdravlja, primoran je da svakodnevno dolazi na ovo mesto.
-Ljudi uglavnom samo prolaze pored nas, neko nam ostavi po koju kovanicu, neko 10, 20 dinara, retko neku veću novčanicu ali verujte mi, zahvalan sam na svakom dinaru. Druga primanja nemam. Svoj radni vek proveo sam u beogradskom građevinskom preduzeću „Udarnik“, a kako je firma imala nesrećnu sudbinu tokom tranzicije, ja sam još uvek bez penzije. Administracija me upućuje na sve strane bez ikakve nade da ću išta uraditi, a vreme prolazi. Nemam pravo ni na obrok u narodnoj kuhinji, kaže ovaj čovek kojem je pre tri godine preminula ćerka.
Na pitanje da li danas ima išta za jelo, naš sagovornik pokazuje najmanje pakovanje keksa Petit Beurre
gestikulišući pokretima koji pokazuju da mu je to „puna kapa“.
-U stanu u kom živim, a koji nema ni struju ni vodu, imam još jednu kanticu masti – sa neizmernom
tugom u očima kaže nam naš sugrađanin.
Naš drugi sagovornik ima još manje. Na pitanje gde živi, dao je kratak odgovor: „Tu, blizu, u nekoj
šupi“. Nemilosrdna hladnoća, glad i životna sudbina, nisu učinili naše sagovornike previše pričljivima, ali kažu da se ne odriču lepih uspomena i doživljaja.
Na samo jedan pomen o uspomenama, preko lica prvog sagovornika prešao je talas retke radosti. Sa sjajem u očima prisetio se služenja vojnog roka na Brionima.
-Bili su to najlepši dani, rekao nam je na rastanku.
Prema popisu iz 2011. u Srbiji živi oko 18000 beskućnika, oko 450 njih spada u kategoriju primarnih
beskućnika koji žive na otvorenom, a ostali su takozvani sekundarni koji žive u nehigijenskim naseljima ili
objektima naseljenim iz nužde.