Milica Gecin je maturantkinja Zrenjaninske gimnazije, opšti smer. Dobrom organizacijom i željom da znanje proširuje, podjednako uspešno savladava gradivo svih školskih predmeta. Milica je svestrana pa je pravi izazov za nju da se opredeli samo za jedno zanimanje. Lepo peva, priprema se za polaganje međunarodnog ispita iz ruskog jezika, takmiči se, osvaja prva mesta iz srpskog i ruskog jezika, pohađa lingvističke radionice, učestvuje na konferencijama, privlače je prirodne nauke. Ove godine je nagrađena republičkom nagradom iz književnosti za najbolji pismeni zadatak na temu Savremeno čitanje poezije Vaska Pope. O tome kako sve postiže, šta želi da studira i zašto misli da srpski jezik treba negovati razgovarali smo sa Milicom i njenom profesorkom Sašom Radošević.
Na nedavno održanom takmičenju iz književnosti među radovima 56 inspirisanih učenika iz 23 grada, Miličinom radu dodeljena je prva nagrada.
“Najbolji sastavi na takmičenju iz književnosti nagrađuju se već 30 godina. Teme su uglavnom povezane sa jubilejima pisaca ili godišnjicama objavljivanja značajnih dela. Ove godine obeležava se 100 godina od rođenja Vaska Pope, pa je za učenike 4. razreda bilo predviđeno pisanje na temu savremenog čitanja Popine poezije. Prvom nagradom sam bila veoma iznenađena”, počinje priču Milica Gecin.
“Tema sastava je bila inspirativna s obzirom na to da su se tih dana po mojoj glavi i dalje vrteli Popini neuobičajeni simboli o kojima smo radili na času i o kojima sam prethodno čitala u njegovoj zbirci pesama Kora. Kako me je njegova poezija podstakla na razmišljanje, tako mi je bilo bitno samo da, kao i mnogo puta dosad, formulišem i sebi razjasnim svoje misli upravo kroz pisanje. Kad sam saznala za nagradu, veoma mi je prijalo što je tok mojih misli uspeo da se istakne među mnogim, verujem, podjednako zanimljivim razmišljanjima mladih ljudi”, dodaje naša sagovornica.
Kako je komisija obrazložila nagradu za najbolji rad na takmičenju iz književnosti
U svom radu, Milica je pisala o specifičnom kaktusu.
“Među pesmama ciklusa Spisak najviše sam se vezala za pesmu Kaktus, budući da je držanje kaktusa jedan od mojih malih hobija. Stvorila sam jednog čoveka-kaktusa, koji se kroz ceo sastav „bori“ sa simbolima Vaska Pope na putu ka otkrivanju sebe. Trudila sam se da u radu integrišem sve ono zbog čega je poezija Vaska Pope toliko maestralna, a da to ne odvajam od sebe i onog što može pratiti i moj i život svakog pojedinca”, objašnjava Milica.
Žiri svoju odluku obrazlaže pozivajući se na Miličino originalno traganje za smislom pomoću “vrzinog klupka“ i procenjuje da pismeni zadatak odražava zrelu misao.
OBRAZLOŽENjE KOMISIJE
“Rad Milice Gecin odlikuje kompozicioni sklad i lirsko nadahnuće koje mlade čitaoce iznova vraća simbolima Popine poezije, tragajući za njihovim smislom. Traganje za smislom originalno je pretočeno u lirsko „vrzino klupko”, u koje se veštom rukom vođeni, odmotavaju i zamotavaju lirski krugovi Vaska Pope. Preplitanje simbola i motiva naše svakodnevice i njene česte besmislenosti, otkriva da je i u ovom veku bekstvo u liriku put koji oplemenjuje dušu i pruža snagu i utehu čoveku u traganju za smislom i istinom. Ovaj nagrađeni pismeni zadatak obiluje zrelim razmišljanjem i bogatstvom koje u mladom čitaocu budi lirika Vaska Pope”.
Miličin rad iz književnosti predstavljen je javnosti
Miličino delo objavljeno je u Informatoru Društva za srpski jezik koje se štampa u okviru Republičkog zimskog seminara, ovog puta 63. po redu.
“Znači mi što će moje tumačenje Popine poezije ostati zabeleženo u ovom Informatoru koji na godišnjem nivou okuplja najznačajnije rezultate postignute u oblastima srpskog jezika i književnosti kao školskog predmeta. Pored izlaska rada u Informatoru, uskoro očekujem da u Zborniku bude objavljeno istraživanje na kojem sam radila u okviru jedne lingvističke radionice koja je organizovana letos u Naučno-obrazovno kulturnom centru u Tršiću. Organizacija samog istraživanja, kao i predavanja kojima sam prisustvovala bili su u rukama profesora i naučnika sa Instituta za srpski jezik SANU”, objašnjava naša sagovornica.
“Na radionicama sam se bavila poreklom frazeologizama i uticajem srpske i internacionalne kulture na frazeološki fond srpskog jezika. U decembru sam imala priliku da, kao i ostali polaznici seminara, svoje istraživanje predstavim na konferenciji održanoj na Filološkom fakultetu u Beogradu. Boravak u Tršiću predstavlja za mene divno iskustvo. Predavanja i istraživanje su me upoznali sa tim u kolikoj su meri jezik i mišljenje, kultura ili bilo koji aspekt života međusobno povezani”, kaže Milica.
Milica je prvi veliki uspeh ostvarila u sedmom razredu na takmičenju iz gramatike.
“Moji prijatelji su već upoznati da od tada tradicionalno učestvujem na ovom takmičenju, i to, naravno, podržavaju. Osim toga, nedavno sam ih upoznala i sa vezom jezika i mišljenja koju sam malopre spomenula. Jezik kojim govorimo je u stanju da formira naše misli i neretko misao/ideja ostaje nedefinisana jer ne biva iskazana rečima. Zato jezik predstavlja veoma bitnu stavku u mom životu. U jeziku uživam i čitajući. Moja porodica je odigrala veliku ulogu u tome da stvorim zdrav odnos prema književnosti i jeziku, tako da su nagrade samo bile dobrodošle”, objašnjava naša sagovornica.
Osim književnosti Miličina velika ljubav je i medicina
Naša sugrađanka se sve češće zanima pisanjem. Ipak, želi da upiše Medicinski fakultet.
“Najveća inspiracija dolazi kada ja osmislim teme. Moram reći da je profesorka Saša umnogome doprinela tome da svoje nadahnuće ne ograničavam kada je u pitanju pisanje na neke zadate teme (kao što su sastavi u školi). Insistirala je, na primer, na ekspresivnosti, na upotrebi slikovitih primera u sastavu i uz takve komentare sam uvidela da školski sastav ne mora biti stroge strukture, već tema može biti obrađena i kroz niz slikovnih predstava pretočenih u slikovite primere”, kaže Milica.
“Moji uspesi na takmičenjima uglavnom se svode na jezik, jer sam kroz školovanje imala najviše prilika da se u tome ostvarim. Profesorka Saša Radošević me je uputila kako na lingvističke radionice tako i na druge mogućnosti koje proučavanje srpskog jezika nudi. Ipak, podjednaku količinu interesovanja imam i za prirodne nauke. Sagovornici me često pitaju: ,,Zar nije logično da upišeš Filološki?“. Nakon što iznesem činjenicu da je obrazovni sistem nažalost tako strukturisan da je teško uvideti itekako jaku vezu između prirodnih i društvenih nauka, a još ređe između nauke i umetnosti, slože se sa mnom. U želji da, kao i u svemu, idem do kraja, razvila se ljubav prema proučavanju načina na koji funkcioniše mozak, organ bez kojeg ni misli, ni simboli, a na kraju ni jezik ne bi bili mogući”, objašnjava naša sagovornica.
Kako se čuva jezik?
Smatra da svi moramo više da negujemo srpski jezik.
“Reči trpe pritisak brzine kojoj se teži. Brzina u protoku informacija, načinu života, u iskucavanju poruke, štedeći milisekundu vremena upotrebivši skraćenicu. Kako mladima, tako i starijima, nedostaje vremena da vode računa o jeziku. To je jedan od razloga zbog kojih u sastavu zahtevam da pola sata provedete zamišljajući da ste neki predmet, onako kako bi to voleo Vasko Popa. Poznavanje jezika doprinosi osvešćivanju sopstvenog identiteta, stoga smatram da se jezik treba naći na putu svakog ko želi da upozna sebe”, zaključuje Milica.
Profesor uvek prepozna talente
Profesorka Saša Radošević kaže joj nije bilo teško da prepozna Miličin talenat.
“Zadatak profesora više nije da stane pred đake i ispriča lekciju. Za punih 20 godina radnog staža nijedan takav predavački čas nisam održala. Posebno danas internet obiluje informacijama, a učenika od njih deli samo jedan klik miša. Zato profesor koncipira čas tako da učenik bude istraživač. Potrebno ga je do rešavanja problema voditi, podržavati i usmeravati, a ne davati konktretna rešenja. Na svakom času pratim da li su đaci aktivni, motivisani, usredsređeni. Pratim njihov napredak. One povučenije ohrabrujem da se jave jer samo tako mogu da procenim koje su jake a koje slabe strane odgovora”, kaže Saša Radošević.
“Vrlo brzo sam zapazila da je Milica veoma vredan, motivisan i svestran, ali povučen đak. Samo ju je trebalo podstaći i ohrabriti. Predajem joj od prvog razreda. Već je tada imala izgrađen sistem vrednosti, jasno je definisala želje i ciljeve. Oslobađala se i verovala u zajednički rad. Bez uzajamnog poverenja put do uspeha je duži. Posebno se istakla logičkim zaključcima na časovima gramatike te je poželela da nastavi da se takmiči i u srednjoj školi. Već u prvom razredu je osvojila treće mesto na republičkom takmičenju u Tršiću iz srpskog jezika i jezičke kulture. Naredne godine su takmičenja otkazana zbog epidemije, a u trećem razredu je opet ostvarila zapažen uspeh na republičkom nivou takmičenja. Iako je maturant koji neće upisati fakultet na kojem se vrednuje srpski jezik i ove godine će se Milica takmičiti. Čeka je okružni nivo sad u aprilu”, dodaje naša sagovornica.
Radoznalost, posvećenost, požrtvovanost i učenika i nastavnika je put ka uspehu
Pripremanje Milice za takmičenje je, objašnjava, pravo zadovoljstvo.
“Milica je već je u prvom razredu istakla da joj je rešavanje jezičkih mozgalica i nedoumica i jača strana i zadovoljstvo. Na času je dobijala dodatne gramatičke zadatke jer je zadate rešavala za tren oka. Očekivano je bilo da se prijavi za takmičenje. Sa Milicom nije teško dodatno raditi jer poštuje sve zakazane termine pripremnih časova, ne moram da je podsećam da radi testove ili da donese urađeni materijal. Radoznalost, posvećenost, požrtvovanost i učenika i nastavnika put je ka uspesima i mimo redovnih časova. O takmičenju iz književnosti nije razmišljala. Ova oblast je bila u senci gramatike. Međutim, zanimljiva analiza književnih dela, raznovrsne metode i tehnike rada na času privolele su đake da budu aktivni, da analiziraju, zaključuju, porede književne i istorijske epohe sa današnjim načinom života, navikama, sistemom vrednosti”, kaže Radošević.
“Na pismenom zadatku se vidi koliko su učenici ovladali gradivom i tehnikama pisanja. Ispravljanje pismenih zadataka traje i iscrpljuje ako profesor detaljno ispravlja, ukazuje na greške, upućuje kako ih prevazići, komentariše zadatak i pomaže učenicima pri pisanju poboljšane verzije rada. Milica je svaki komentar pažljivo iščitala. Trudila se da rad unapredi prema uputstvima koja su joj uz tekst navedena. Malo-pomalo, njen izraz je postajao sadržajan, slikovit, originalan. Počela je smelo i uspešno da se služi metaforama i simbolima. Tako četiri godine želje za usvršavanjem sopstvenih znanja i veština uz praćenje uputstva dovedoše do prve nagrade za najbolji pismeni zadatak u Srbiji. Bila je iznenađena kada sam joj rekla da ću njen sastav na temu Savremeno čitanje poezije Vaska Pope poslati na takmičenje. Nisam mogla biti sigurna da će rad biti nagrađen, ali sam znala da će biti među najoriginalnijim, sa čvrstom kompozicionom strukturom i zrelim pristupom temi”, ističe naša sagovornica.
Savremene tehnologije treba iskoristiti na pravi način
Đacima danas ne manjka interesovanja već strpljenja i redovnog rada, smatra profesorka.
“Pažnju im odvlače mobilni telefoni, igrice, internet. Na času su vrlo motivisani, atmosfera je dinamična, traga se za odgovorima, analizira, zaključuje, razvija kritička misao. Međutim, izostane da se kod kuće makar samo redovno ponovi šta je rađeno na času. Naši đaci su navikli da uče pred provere znanja (odgovaranje, kontrolni, pismeni i sl.). Izgubila se suština, a preovladala forma. Odnosno, ne ceni se znanje već ocena. Dovoljno bi bilo samo deset minuta da se kod kuće ponovi prethodno gradivo i učenik bi bio spreman da aktivno prati časove”, kaže Radošević.
“Brza rešenja su uvek primamljiva. Brzo živimo pa za čitanje književnih dela treba strpljenja. Lakše je naći gotov rad na internetu. Međutim, đaci već vrlo dobro znaju da profesor odmah prepozna da li je đak čitao knjigu ili gledao film, da li je sam pisaosastav ili je prepisao. Treba istaći da informaciono-komunikacione tehnologije osvežavaju nastavu. Na primer, đaci ne trepću dok slušaju Miloša Crnjanskog kako čita svoje poeme ili kad govori o svom stvaralaštvu. Razneže se kad gledamo intervju sa Desankom Maksimović. Probudi se u njima stvaralački duh kada radimo projektnu nastavu za koju koristimo i video-snimke i prezentacije. Zapahne ih takmičarski duh kad ponavljamo gradivo pomoću Kahu alata. Primeri su brojni”, objašnjava naša sagovornica.
Đaci se najbolje motivišu da rade ako prekinete predavanje kada je najzanimljivije
Motivisan nastavnik, kaže, motiviše svoje učenike.
“Pozitivnu energiju i ljubav prema poslu sam nasledila od svoje mame, takođe, profesora srpskog jezika. Taj entuzijazam prenosim u svoju učionicu. Osluškujem potrebe učenika. Kada osetim da su se zamorili na času, ispričam im neku anegdotu koja je u vezi sa temom ili uradimo neku brzu vežbicu za koncentraciju. Čitanje lektire je najveći izazov. Kako privoleti đake da pročitaju delo? Detaljno planiram kako da ih uvedem u svet dela. Procenim koji bi im deo romana bio najzanimljiviji pa im ukratko ispričam ili nađem anegdotu o piscu, ili o tome kako je delo nastalo, koliko je dugo stvarano. Po uzoru na legendarnu Šeherezadu iz Priča za 1001 noć, pripovedanje prekidam kad osetim da je đacima najzanimljivije da bi ih radoznalost podstakla da sami nastave dalje”, zaključuje na kraju razgovora profesorka Saša Radošević.
Fotografije ustupile Milica Gecin i Saša Radošević
.gif)
.gif)
.gif)
.gif)
