Inicijativu da baš Zrenjanin bude Evropska prestonica kulture, 2005. – te pokrenuo je Novi optimizam. Ima onih kojima je teško da ovu rečenicu kažu glasno, jer se nisu prvi setili. Te godine je Guta naš grad prvi označio ozbiljnim kandidatom, i vest je uredno objavljena. 
Međutim, posle izvesnog vremena, ne tako dugo, misleći da je javnost prečula Gutinu inicijativu, iz današnje gradske, a tadašnje opštinske uprave stigla je inicijativa istog sadržaja koju je potpisao jedan tadašnji & sadašnji gradski čelnik, kao da je ideja potekla od grada, baš tog dana, prvi put.
I tako su se između „komšija“ stvorile negativne vibracije.
Danas je to manje važno. Važno je da smo posle tog „PRVI“ dali podršku Novom Sadu i ušli u „koaliciju“ sa sve Sremskim Karlovcima kako bismo se za-jedno kandidovali kao regija kulture. Obezbedismo (im) cenzus… Da se razumemo, nemam ništa protiv Novog Sada, naprotiv, volim taj grad i celu Vojvodinu. 
Međutim kad se sklapaju ovakvi „dilovi“ posredstvom medija često se desi da neko nekog ispali. I naravno da niko iz Novog Sada nakon podrške nije ni pomenuo Zrenjanin, a kamoli zahvalio, a ne-daj-bože rekao kakve će grad na Begeju imti konkretne koristi.
Šta će nam uloga „regionalnog kandidata“ obezbediti u ekonomskom, socijalnom i kulturnom smislu?
Umesto toga, mogli smo da pročitamo koliko će se para u komšijskom gradu koji je preuzeo primat, potrošiti da se institucije kulture dovedu u stanje dostojno kandidata. 70 miliona, u godini koju grickamo. Niko se nije setio da se pridruži Zrenjaninu kao multinacionalnoj i multikulturalnoj sredini. Pridružili smo se mi. Novi Sad sada nema konkurenciju. Eliminisali smo se sami. Poznata izreka kaže „ako neće Muhamed bregu…“. Još će neko pomisliti da ima političke primese u celoj priči, a ne…Istina, predstavnici vlasti baš slatko pričaju o kandidaturi. A oni koji bi zaista mogli da se pozabave analizom – šta bismo mogli da prezentujemo „prestoničkim“ statusom, a šta da dobijemo – retko se oglase jer štafetu nose oni maloprepomenuti. U Novom Sadu se za svoj deo kolača već pripremaju i neke nezavisne umetničke asocijacije, a šta onda misliti o javnim institucijama? One čekaju verovatno ceo kolač. A mi koji smo dali podršku, nismo se setili da se u pri ulasku u moderan brak unapred definišu uslovi.
Još jedan zaključak – šanse nam se prepolovljuju, bar kada je u pitanju ono što bismo mogli da dobijemo. Prilično hazarderski potez, rekla bih. I nije poenta samo u novcu, nego i u prostoru za promociju svega onoga što imamo da pokažemo. Bojim se da će nam se taj prostor suziti ako NS predvodnik dobije status prestonice kulture.
Da ne bih više mrzovoljno ređala šta-sve-možda-hoće-neće-moći, ne bi bilo loše da sednemo za isti sto i lepo se dogovorimo. E-hej do 2020-te godine može svašta da se promeni, zaboravi… Da ne ostanemo na kraju čak i bez ideje o „kolaču“….
Leya81
.gif)
.gif)
