Zrenjaninci vam preporučuju omiljene knjige iz fonda Biblioteke u 2020. godini

Godina koja je na izmaku donela je na svim poljima naših života ozbiljne promene. Učili smo i još uvek učimo da živimo drugačije. U moru nepoznanica, verujemo, nešto do sada, ipak, jesmo naučili. Naučili smo da je moguće da se ovoliko snažno uželimo jedni drugih; i koliko je važno da budemo tu za bližnje, budemo solidarni, komuniciramo na sve izvodljive načine, da se pažljivije slušamo…

Zato su bibliotekari Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“, ispraćajući ovu godinu, umesto uobičajenih prazničnih preporuka knjiga, poželeli da reč daju onima koji su im najvažniji – svojim korisnicima.

Koje su to knjige iz fonda Biblioteke ove godine posebno značile našim sugrađanima, pitale su bibliotekarke Biljana Tasković i Jelena Đorđević Perc.

Aleksandar Živanović, lekar

„Stidljivost i dostojanstvo” Dag Sulstad

Sredovečni gimnazijski profesor norveške književnosti vodi miran porodični život sve dok se u njemu ne dogodi nešto zbog čega na velikom odmoru u paramparčad izlomi svoj kišobran i usput opsuje jednu od učenica. Vraćajući se kući, on pokušava da shvati razloge koji su ga doveli do neslavnog završetka nastavničke karijere, vraćajući se na sam početak svog akademskog života.

U meandrima razmišljanja profesora Rukle otkriva se višeslojnost odnosa prema sebi, bliskom okruženju i društvu, i kako stidljivost i dostojanstvo, smatrane vrlinama i osnovom lepog vaspitanja, određuju te odnose.

Knausgor i Petešun smatraju Sulstada za najznačajnijeg savremenog norveškog pisca.

Biljana Grošin, nastavnica u penziji

„Žena iz Huareza” Uglješa Šajtinac

Moja preporuka je ova veoma zanimljiva i interesantna knjiga priča. Tajanstvena nit nemogućeg, neostvarivog prisutna je u svakoj priči. Prožima i javu i san i čitaoca, uvodi u sferu onostranog i navodi na razmišljanje.

Danica Strajnić, radnik u proizvodnji u „Drekselmajeru”

Birtija „Kod poslednjeg zalogaja” Vesna Almog, Aleksandar Vasović

Razmišljajući koju bih knjigu predstavila i preporučila kao vanredno zanimljivu, automatski mi se nametnuo jedan naslov koji me je privukao prvo kao takav, a potom,  zaronivši i iščitavajući neke od priča, potpuno osvojio svojom neobičnošću, originalnošću i iznenađujuće lepo izvezenim jezikom koju kroz 70 priča tkaju 2 pisca, tačnije, ratna reportera Vesna Almog i Aleksandar Vasović.

Iza naziva knjige BIRTIJA „Kod poslednjeg zalogaja” krije se 70 kulinarskih priča sa receptima egzotičnih, svagdašnjih, sirotinjskih i ekskluzivnih jela, sve zavisi od toga gde su ih pisci jeli, ali posebnu neobičnost daje mizanscen ovih recepata. Svako jelo iza sebe nosi nekoliko neobičnih likova, ljudskih sudbina i priča koje su, bez obzira jesu li njeni akteri poznati ili lica sa društvenih margina – jednako zanimljivi, kao i vreme i situacije u kojima su ih dva reportera kroz mirnodopsko ili ratno, detinje ili zrelo doba sretale. Vesna i Aleksandar nas vode kroz predele i kuhinje naše, balkanske, bliskoistočne, mediteranske, te svugde gde im je želudac zapamtio emociju koju su likovi njihovih priča izazvali u njima a pre obroka, koji im je zauvek obeležio neki period života. Zanimljivo je što čitalac nikako ne prepoznaje autora – toliko su oboje stilski ujednačeni, što ne verujem da je plod posebnog truda, već verovatno njihove srodnosti. Svaka priča je obogaćena sjajnom fotografijom, koja daje dodatni ukus svakom receptu, a mere sastojaka se opisuju prstohvatima, debljinama prsta, šaka i slično, neposredno i odokativno, kao, uostalom, i zapisi iz svesaka naših baka.

Dakle, ko je ljubitelj avanture, putovanja, adrenalina, somotskih uspomena iz detinjstva i mladosti, kuvanja i ljudi – dobrih, čudnih, kompleksnih, jednostavnih, neizostavno bi trebalo da uroni u čarobni svet ovih zanimljivih autora.

Dragana Tabački, školski bibliotekar

„Vreme svinga” Zejdi Smit

Danas njišemo vreme (naslov romana u originalu Swing time = vreme svinga, ali i zanjihati vreme) uz jedan od najdirljivijih romana britanske književnice englesko-jamajkanskog porekla, Zejdi Smit. Dok u pozaditi čujemo zvuke klavira i popularnog svinga praćenog plesnim koracima, naratorka evocira uspomene koje su obeležile njeno detinjstvo i odrastanje, čija je glavna junakinja drugarica Trejsi, kao i one uspomene novijeg datuma, u čijem je središtu popularna pevačica, ali i prijateljica Ejmi. Govoreći o bliskim osobama i svom odnosu sa njima, ne libeći se da sakrije svoje nade, ali i strahove, boli i razočaranost, naratorka nas vešto uvlači u niti romana i čini da se „Vreme svinga” ne ispušta iz ruku. Ispovedni ton i veoma uspešno preplitanje priča iz različitih perioda prošlosti, ali i sa raznih prostornih odrednica, dokaz su književnog umeća Zejdi Smit i razlozi popularnosti njenih romana. Ova knjiga je stoga topla preporuka za čitanje tokom hladnih zimskih dana.

Dušica Radočaj, nastavnica srpskog jezika i književnosti u OŠ „2. oktobar”

„Semper idem” Đorđe Lebović

Đorđe Lebović u ovom autobiografskom romanu piše istoriju svoje porodice i prati sudbinu njenih članova tokom Drugog svetskog rata. U njemu su oslikani Sombor i Zagreb, piščevi drugari iz škole, duhoviti teča Stiv, hrabra tetka Paulina, sposobna majka, brižni baba i deda, dobrodušni očuh i ne tako dobrodušno vreme. Iako su gotovo svi članovi porodice stradali tokom rata, a većina, pa i sam autor, osetili pakao logora, roman je nežno sećanje na detinjstvo, likovi su opisani sa puno topline, dijalozi su duhoviti, a radnja uzbudljiva. Pisac na kraju romana pravi mali „most” ka devedesetim godinama i poentira svojim naslovom, natpisom sa ulaza u jednu somborsku crkvu – uvek isto (semper idem).

Autorka takođe preporučuje i roman „Okean, more” Alesandra Barika

dr Filip Krčmar, istoričar i viši arhivist Istorijskog arhiva Zrenjanin 

„Embahade” I–II  Miloš Crnjanski

Jedan od najvećih srpskih književnika u ulozi spoljno-političkog komentatora u „Embahadama” oslikava stanje srpske, odnosno jugoslovenske diplomatije u međuratnom razdoblju i na samom početku Drugog svetskog rata. Pišući na osnovu vlastitog diplomatskog iskustva (kao nekadašnji ataše za kulturu jugoslovenskih poslanstava u Berlinu i Rimu), Crnjanski je za sobom ostavio – bez ulepšavanja i pesničko-kozmetičkih intervencija – potresnu i tragikomičnu sliku jugoslovenskog diplomatskog kora, u potpunosti nedoraslog visini situacije i ozbiljnosti istorijskog trenutka u kom se nalazio. „Embahade” otkrivaju pikanterije i malo poznate pojedinosti iz sveta diplomatije, toliko udaljenog od očiju običnog čoveka, skrivenu i nezvaničnu istoriju koja se po pravilu ne nalazi u školskim udžbenicima. Prvi tom (knj. I–III) obuhvata period od 1928. do 1941, a drugi – ratni period. Prema rečima samo Crnjanskog, ove knjige su njegove beleške o nesreći našeg naroda, a nisu ni dnevnik, ni istorijat, ni studija, ni pamflet. Nego, prosto, uspomene jednog očevica, pisca. O dobu, koje je bilo puno nesreća, žalosti, strahota, a koje će se uskoro činiti neshvatljivo i davno prošlo, neverovatno…

Još dve preporuke ovog autora su: „Prilozi za monografiju Novog Miloševa” urednik Dragan Rauški i „Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine” br. I–XXXII urednik: Bogdan Janjušević

Marija Subić, programer

„Fantom iz opere” Gaston Leru

Knjigu sam pozajmila iz biblioteke početkom godine. Sada je kraj godine, ali i dalje sam pod njenim utiskom. Fascinirao me je način na koji je pisac lako, nekako usput, suočio likove sa onim što jesu i kako bi voleli da ih drugi vide. Kako je u životu sve jednostavno i komplikovano. Kako je sve igra i kako je sve veoma ozbiljno. Neverovatna knjiga!

Mirjana Šlezjak, penzionerka

„Crveni šator” Anita Dajamant

Roman „Crveni šator” nas vodi u daleku prošlost, čak do početka srednjeg bronzanog doba. To je priča o suprugama, majkama, kćerima, o njihovim životima i teškim sudbinama. Civilizacija je napredovala, oko nas se sve promenilo, ali borba žene u društvu traje. Zato smo jače, upornije i odane ljubavi, sa velikim hrabrim srcem.

Olivera Skoko, viša kustoskinja Narodnog muzeja Zrenjanin i književnica

„Baldasarovo putešestvije” Amin Maluf

Bez izložbi, bez koncerata, bez predstava i promocija, ovakvu godinu bih najradije prekrižila da nije bilo divnih knjiga koje sam pročitala. Uz odlične nove naslove preporučene od strane naših bibliotekara, odlučila sam i da se vratim davno pročitanim knjigama koje su ostavile neki trag u mom sećanju. Kako ove godine nisam mogla nigde ni da otputujem, poželela sam da pročitam ponovo knjigu „Baldasarovo putešestvije” odličnog libanskog pisca Amina Malufa. Znam da sam se svojevremeno, čitajući je, baš dobro naputovala sa glavnim junakom, trgovcem sa Orijenta koji sredinom 17.veka kreće u potragu za jednom knjigom, da bi od rodnog Levanta, preko Đenove, stigao i do Londona. Opisi tih gradova, a posebno atmosfera i susreti sa tamošnjim stanovnicima, stvorili su utisak tokom čitanja kao da sam sve to videla i doživela.

Slavica Popov, viši kustos Savremene galerije

„Kuga” Alber Kami

Ako kažem da je umetnost između ostalog tu da nas ozdravi i održi normalnim u ovim izazovnim vremenima, možda će malo čudno biti da u ovom trenutku preporučim knjigu Albera Kamija „Kuga”, za koju smatram da nam u ovom periodu može pomoći da sačuvamo mentalno zdravlje. Pored toga što kroz nju sagledavamo kako karantin može da deluje na čoveka, Kami nam preporučuje jedan model mentalnog istrajavanja ovog pandemijskog maratona. On kaže da jedini način da se pojedinac bori protiv kuge, odnosno svake nedaće na koju direktno ne možemo da utičemo,  jeste poštenje, a to poštenje se sastoji u tome da svako vrši svoj poziv na najbolji mogući način, bilo da je to posao kojim se bavimo ili da, kao Ramber u romanu, u tom momentu izaberemo ljubav. Bitna je posvećenost i iskrenost u svemu što radimo.

Dunja Jazić, grafički dizajner, autor Instagram naloga @ombrofilija

„Besane noći i poljupci za doručak“ Mateo Busola

Iza ovog divnog naslova krije se zbirka kratkih priča koje opisuju svakodnevne porodične trenutke koje je Mateo Busola, muž i otac tri ćerke, tokom dve godine beležio u vidu objava na svom Fejsbuk nalogu. Mateo po profesiji nije književnik, već ilustrator i crtač stripova, tako da je stil pisanja krajnje jednostavan, ali svaka priča je prepuna bliskosti, ljubavi, duhovitosti i topline. Svojim razmišljanjima o očinstvu Mateo podseća sve nas koliko su dragocene svakodnevne, naizgled nevažne situacije kroz koje prolazimo sa onima koje najviše volimo i koliko su bitne male stvari koje delimo sa njima. Ja sam u ovoj zbirci pronašla apsolutno sve što očekujem od jedne knjige i uvek je rado preporučujem ili poklanjam u nadi da će i u drugima probuditi isti osećaj kao i u meni. „Besane noći i poljupci za doručak“ su snežno, ušuškano, božićno jutro na 279 stranica.