Nedavna statistika pokazala je da Zrenjaninci plaćaju najskuplju potrošačku korpu. U isto vreme prosečne neto zarade u ovom gradu bile su manje za oko tri odsto od republičkog proseka. Zarade po stanovniku u srednjebanatskom regionu u aprilu su zaostajale za republičkim prosekom za oko 23 odsto. Građani i dalje najviše novca troše na hranu i komunalnije.
Ivana Samardžić sa suprugom je dve godine živela u Novom Sadu, a potom su rešili da se presele u Žitište gde su krajem prošle godine otvorili manju hamburgeriju. Kažu da se na zaradu mala kupovna moć stanovnika u ovom mestu u poslednje vreme odražava i na njihovo poslovanje.
„U početku smo bili zadovoljni poslom, ali sada postaje teže. Teška situacija u „Agroživu“ odražava se i na celokupan život u Žitištu. I mi to osećamo po prometu. Nadamo se da će to biti promenjeno u skorije vreme. Za sada možemo da opstanemo“, ističe ona za RTV.
.jpg)
Kao potrošač i sagovornica RTV oseća nedostatak novca.
„Ne možemo baš planirati redovne odlaske na zimovanja i letovanja, ali možemo osnovne potrebe, i bitno je da detetu možemo da priuštimo sve ono što mu je potrebno“, kaže ova dvadesetsedmogodišnjakinja.
Prema poslednjim podacima objavljenim na sajtu zrenjaninske Regionalne privredne komore, prosečna neto zarada isplaćena po stanovniku u Srednjebanatskom regionu zaostaje za republičkim prosekom za 23,3 odsto. Zrenjaninci su u aprilu prosečno zarađivali manje od četrdesetčetiri i po hiljade dinara u neto iznosu, što je za 3,1 odsto manje od republičkog proseka.
Građani ističu da se najviše novca potroši se za hranu i komunalije.
Nedavna statistika pokazala je i da je potrošačka korpa u gradu na Begeju, sa nešto preko 73 hiljade dinara, najskuplja. Ekonomista dr Dejan Molnar objašnjava da je potrošačka korpa zapravo zamišljena struktura količine i vrste proizvoda koje građani kupuju, što ne znači da se u konkretnim gradovima i opštinama takva vrsta potrošnje i dogodila.
„Zbog toga je važno da se sagleda koji su to proizvodi ili grupe proizvoda uticali na to da vrednost potrošačke korpe, recimo poraste, i koliko su građani određenog grada zaista te proizvode i kupovali. U većini gradova i opština posluju već prepoznatljivi brendovi maloprodajnih objekata, koji imaju linearne, odnosno nediferencirane cene, tako da isti proizvodi verovatno isto i koštaju“, ističe Molnar.
Prema njegovim rečima pored poređenja vrednosti potrošačke korpe bitno je da se u obzir uzme i trend potrošačke korpe u jednom gradu, da se kroz vreme prati kako su se te vrednosti kretale, i na taj način dopune analize.
Izvor : Rtv.rs
.gif)
.gif)
