Tetoviranje je u 21. veku u potpunosti postalo mejnstrim. Nekada je iscrtano telo bilo isključivo odlika određenih društvenih grupa, dok se danas tetoviraju ljudi gotovo svih uzrasta, polova i najrazličitijih zanimanja.
Jedna od najčešćih grešaka koju čine oni koji žele da se tetoviraju je ta što odluku donesu impulsivno, pa se nakon određenog vremena pokaju. Tada kreće potraga za metodama uklanjanja koje je znatno komplikovanije od samog tetoviranja. Naš sagovornik na ovu temu bio je Dragan Bakoš, tatu majstor iz Zrenjanina koji iza sebe ima dugogodišnje iskustvo.
Uklanjanje tetovaže zavisi od više faktora – veličine, njene starosti, mesta na kom se nalazi i načina na koji je urađena. Laserska metoda uklanjanja je najpoznatija, ali takođe postoji hirurško presađivanje kože, kao i korišćenje Skinial tečnosti, bazirane na mlečnoj kiselini.
– Tetovažu je moguće ukloniti u potpunosti ako nije previše velika i ako je crna. Ne može svaka boja da se skine, crvena i žuta gotovo nikako. Što je crnja, to se bolje uklanja, ali je od jako velike važnosti i to koliko je duboko urađena. Ako je preduboko, onda je uklanjanje veoma teško i moguće je da se neće sve u potpunosti obrisati. Dobro urađena tetovaža se lakše skida, kaže Bakoš za I love Zrenjanin.
Kod laserskog uklanjanja, uvek je potrebno otići na nekoliko tretmana – minimum dva do tri, pa naviše, a mora postojati i određen razmak između njih, dok zaraste rana.
– Ljudi se retko odlučuju za hirurško uklanjanje. Ako je tetovaža velika, koža se mora presaditi, a to ne može da izgleda prirodno. Ukoliko je pak mala, postoji mogućnost da se koža skupi, ušije, pa da ostane samo minimalan ožiljak. Kod preparata Skinial je slična situacija kao i kod lasera, takođe se mora sačekati da zarastu prve rane kako bi se tretman nastavio. Ove metode su skupe – tretman može da košta od 50 do 100 evra.
Jeftinija varijanta za koju se ljudi češće odlučuju, a koju i on praktikuje u radu sa mušterijama je da pokriju staru neželjenu tetovažu novom.
– Uklanjanje je sigurno skuplje i bolnije od samog tetoviranja. Laser je bolan, u to sam siguran iako nisam probao, pričali su mi da je osećaj kao da vam neko peče kožu. Kada je bol pri tetoviranju u pitanju, značajno je na kom mestu se radi. Nije svugde i svakoj osobi podjednak osećaj. Kada je prepravljanje u pitanju, pokušavamo mušteriju da navedemo da razmišlja kao da nema ono što želi da pokrije. Male tetovaže nije teško prekriti, ali problem nastaje kada se postavi ograničenje, odnosno kada mušterija ne želi da se tetovaža proširi. Ako imaš prostor, može da se uradi bukvalno bilo šta preko tetovaže.
Sve više ljudi impulsivno donosi odluku da se istetovira pa se na kraju pokaju. Kod ovog tatu majstora mušterije najčešće dolaze da uklone ili sakriju ime bivšeg partnera, odnosno partnerke.
– Dođu, urade tetovažu i kroz neko vreme eto njih opet sa željom da je pokriju. Ime devojke je najčešće, ima i „JNA“ varijanti, ali i onih koji prvo odu kod komšije koji ima „mašinicu“, pa posle dolaze kod nas da to poprave ili urade nešto sasvim novo. Ne treba sa tom odlukom žuriti, kao i ni sa čim u životu. Treba proučiti ideju koja se rodila preko noći, videti primer na internetu, upoznati se sa temom, pa ako i dalje ostane ta ideja, treba pronaći dobrog majstora sa kojim će se ući u priču i doći do konačnog motiva, poručio je Dragan Bakoš.
.gif)
.gif)
