I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Zrenjaninci na vrhu Svete Gore (VIDEO)

Odlazak na Svetu Goru je nešto posebno. Odande se niko ne vraća kao isti čovek, a to iskustvo je sa nama podelila i grupa naših sugrađana, koja je  napravila izuzetan podvig, jer je u okviru pokloničkog putovanja osvojila i najviši vrh Svete Gore – Atos 2033 m.

Polazak ispred crkve na Bagljašu – poslednjeg dana oktobra 2017

U razgovoru sa jednim od organizatora puta, Draganom Todorovićem, otkrivamo najbitnije momenta ovog pokloničkog putovanja.

– Već treću godinu za redom odlazimo na Svetu Goru i osim Hilandara obilazimo i ostala svetilišta, pre svega manastire i skitove, jer smo u tome prepoznali duh pravoslavlja na jedinstvenom mestu na svetu – prelepoj Svetoj Gori Atonskoj. Ove godine smo uradili nešto veličanstveno, jer smo uspeli da se popnemo na najviši vrh Svete Gore – Atos, koji je na visini od 2033 m. Želja za podvigom se rodila pre dve godine, kada smo prvi put bili na Svetoj Gori i ugledali Atos sa broda, koji je bio u oblacima, kilometrima daleko… Znali smo da za takav podvig treba dobro da se pripremimo – pre svega organizaciono i logistički, a onda i kondiciono.

I-Taxi

Kareja, administrativno središte Svete Gore

Naš boravak smo, nakon ukracavanja na brod iz Uranopolisa i stizanja u luku Dafne, počeli u Kareji, administrativnom središtu Svete Gore, gde smo obišli mnoštvo znamenitosti i isposnicu Svetog Save, a onda nastavili put ka Velikoj Lavri, najstarijem svetogorskom manastiru, gde smo i prenoćili.

Vrh Atosa (2033 m)

Mega Lavra (Velika Lavra) – najstariji manastir na Svetoj Gori

Na heliodromu pored manastira Velika Lavra

Velika Lavra

Zora na Svetoj Gori

Na Atos pod punom opremom

Sutra ujutru smo u 5.30 h krenuli  ka Atosu sa punom opremom (rančeve i torbe sa opremom smo sve vreme nosili sa sobom). Dobri poznavaoci Svete Gore, a naročito planinari znaju koliko je dugačak i strm put od Velike Lavre do Atosa.

Nakon 5 sati uspona i pešačenja, došli smo do Stavrosa ili krsta, gde se spajaju svi putevi i dalje vodi samo jedna staza na vrh Atosa. Od Velike Lavre do Stavrosa smo prešli tačno 13 kilonetara i 750 metara, ali je najveći napor tek bio pred nama!

Nakon predaha i obroka krenuli smo ka Panagiji i Atosu. Panagija je svetogorska crkva na 1.550 m nadmorske visine, gde smo ponovo predahnuli i odlučili da nastavimo dalje uprkos celodnevnom pešačenju i vidnoj iscrpljenosti… A onda, posle još dva sata izuzetnog uspona od Panagije ugledali smo veličanstveni vrh Atosa i crkvu sagrađenu na vrhu.

– Spoljna temperatura je bila oko 0 stepeni, bila je ogromna magla, kiša, vetar, a počeli su da padju led i sneg…Sve to nas nije sprečilo da dođemo do našeg cilja.. S obzirom na maglu i loše vremenske uslove, nismo bili u mogućnosti da vidimo prelep pogled na čitavu Svetu Goru, ali smo to ostavili za sledeću godinu – rekao je Todorović i nastavio:

Kiša, sneg i led

– Moram priznati da je najteži trenutak bio kada smo se spuštali sa Vrha Atosa ka Panagiji, jer su u isto vreme padali kiša i sneg, duvao jak vetar, bila je gusta magla, a teren izuzetno nepristupačan. Sve vreme smo morali da održavamo visok nivo opreznosti i koncentracije, jer su padovi, klizanja i povrede mogle da budu jako opasne, naročito posle 12 – časovnog pešačenja i 20 km pređenog uspona, kao i umora koje smo osećali… Ali želja sa osvajanjem Atosa i vera u Gospoda Boga, dali su nam dodatnu snagu i pomogli da se svi domognemo crkve na Panagiji, gde smo prespavali u vrećama sa spavanje, a sa nama je bilo i nekoliko braće iz Rusije.

Sveta Gora

Na vrhu Atosa (2033 m)

Skit Svete Ane se nalazi na 230 m iznad mora, na vrhu litice

Sutradan smo krenuli ka Skitu Svete Ane – prelepoj crkvi, koja se nalazi na litici iznad mora, gde smo predahnuli, a zatim brodom iz luke Agia Ana otišli u luku Jovanica, odakle smo mini – busom prebačeni u srpski manastir Hilandar, gde smo na konaku proveli poslednji dan… Svake godine srpska svetinja manastir Hilandar na sve nas ostavi najveći utisak… i ovoga je bilo tako… Pomolili smo se za sve ljude dobre volje, ostavili blagoslov u vidu namirnica, koje smo poneli iz Zrenjanina i krenuli ka Srbiji nakon 5 dana boravka.

PRAVOSLAVCI IZ KANADE

Prilikom posete Hilandaru upoznali smo monaha Petra, Kanađanina rođenog u Kvebeku. Njegovi koreni su francuski, ali je u mladosti primio pravoslavlje. Uzeo je srpsko monaško ime – Petar.

Na pitanje zbog čega pravoslavna vera, zagonetno se nasmešio i pokazao prstom ka nebu: „Pitajte njega!“, kratko je odgovorio.

Dvanaest godina proveo je kao monah na Svetoj Gori, a sada je došao u posetu Hilandaru, da se podseti tih dana i poseti prijatelje. Inače, živi u Kvebeku, sam, posvećen svakodnevnoj molitvi i Bogu.

Srećemo i tamnoputog pravoslavca iz Kanade, momka koji je rođen na severu Amerike, a njegovi roditelji su katolici sa Haitija.

– Tražio sam veru, koja če me nadahnuti, ispuniti… Čitao sam mnogo o različitim verama i kada sam naišao na pravoslavne molitve, shvatio sam da je to – to, objašnjava naš sagovornik.

Monaha Petra i njega je slučajno spojila naša grupa, u kojoj se nalazio i Zrenjaninac Dragan Savić, koji je jedan period života proveo u Kanadi i stekao kanadsko državljanstvo, ali se posle rada u inostranstvu vratio u grad na Begeju.

Dragan Savić (u sredini) sa monahom Petrom i tamnoputim Kanađaninom

– Ostaje žal što zbog vremena nismo uspeli da pomognemo našoj braći monasima u branju maslina, ali ćemo to ostaviti za sledeću godinu, kada planiramo ponovno pokloničko putovanje.

– Dodao bih još i zahvalio se svim članovima ekspedicije na izuzetnoj timskoj atmosferi i pozitivnom duhu, naročito u trenucima kada smo satima čekali brod, koji je kasnio zbog nevremena i kada nam je ponestajalo koncentracije, ali smo ostali zajedno do kraja.

Hilandar

Pogled sa mora na ruski manastir – Sveti Pantelejmon

Zrenjaninci na Hilandaru

OVAJ PODVIG SU OSTVARILI:

Vladimir Rajić, Miloš Pešić, Zdravko Plećaš, Jovan Vukojević, Boris Živanov, Marko Zarubica, Branislav Vodeničar, Darko Kostovski, Sebastijan Dorožan, Budimir Budimir, Niko Crnogorac, Dragan Savić, Goran Tucić, Dragan Todorović, kao i Milan Jović, koji živi u Nišu, ali je inače iz Karađorđeva.

– Pohvalio bih našeg dugogodišnjeg vozača Gorana Tucića, vlasnika firme Sagot, koji je svojim duhom celu grupu održavao pozitivnom energijom. kao i firmu Realno, koja nas je opremila majicama sa simbolom Atosa, Hilandara i našeg grada – zaključio je Dragan Todorović.

 

 

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh