Pravoslavni hrišćani danas proslavljaju najradosniji praznik, Božić. Veći deo naših sugrađana je Božić dočekao na ponoćnim službama u nekoliko gradskih hramova.
Tokom prazničnih dana, hramovi su posećeniji nego uobičajeno, pa je tako i za Božić. Veliki broj ljudi, upravo zbog velikog značaja praznika, dolazi u hramove na službe. Božićna služba se razlikuje, između ostalog, jer ljudi veruju da upravo tokom nje, želje i molitve imaju jače značenje. Kaže se da čak i sveća koji se pali tada jače sija.
Simbola i običaja vezanih za Božić je mnogo, ali izdvojićemo dve karakteristične stvari.
Jedna od karakteristika Božića, je svakako i način na koji se u tom periodu pozdravljamo. Tokom najradosnijeg hrišćanskog praznika, ne govori se “dobar dan ” i doviđenja”. Umesto toga pozdravlja se rečima “Mir Božji, Hristos se rodi!”, a otpozdravlja rečima “Vaistinu se rodi”. Prema pravilima, ovaj način pozdravljanja treba koristiti sve do 19. januara, do praznika Bogojavljanja.
Simbol Božića je i česnica. Kod nas u Vojvodini se pravi u vidu kolača, a u drugim oblastima u vidu pogače, ili hleba. Naziv česnica potiče od stare reči čest, što je označavalo deo ili komad . Česnica se za ručak lomi, svako od ukućana sam treba da odlomi deo koliki hoće. Ovim običajem se članovi porodice uče skromnosti jer ne smeju da otkinu veći deo. Kod nas, obično domaćića iseče česnicu na jednake delove, kako bi svi isto dobili.
MIR BOŽIJI, HRISTOS SE RODI! SREĆAN BOŽIĆ!
.gif)
.gif)
