Prijemom za učesnike u projektu i goste, konferencijom za novinare i demonstracijom rada pametnih uređaja u Zrenjaninu je danas promovisan projekat “Pametni sistem prikupljanja ambalažnog otpada”. Zrenjanin je prvi grad u Srbiji u kom će ovakav sistem početi da se primenjuje, a na ukupno 12 lokacija u gradu, javnim površinama i prodajnim objektima IDEA i RODA, postavljeni su brendirani reciklomati za sakupljanje ambalaže.4
Video možete pogledati OVDE.
Osnovna ideja projekta se zasniva na inovativnom pristupu i IT rešenju – odlaganjem ambalaže, označene nalepnicom “Recikliraj” i jedinstvenim kodom za svako pakovanje, korisnici će, kroz aplikaciju za mobilni telefon, biti u mogućnosti da prate svaku pojedinačnu jedinicu koju ubace, i za određeni broj sakupljene ambalaže ostvare popuste u odabranim maloprodajnim objektima, čime se stimuliše dalja reciklaža. Projekat obuhvata četiri vrste ambalaže zastupljene na tržištu – aluminijumske limenke, Tetra Pak, staklenu i PET ambalažu.
Promociji projekta u Zrenjaninu prisustvovali su danas predstavnici Vlade Savezne Republike Nemačke – Ministarstva spoljnih poslova, ambasade Nemačke u Srbiji, Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Nemačke saradnje u Srbiji (GIZ), kao i predstavnici kompanija, učesnica u projektu.
Nakon prijema, u Baroknoj sali Gradske kuće održana je konferencija za novinare na kojoj su se obratili gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, ministarka za evropske poslove i klimatska pitanja Ministarstva inostranih poslova Savezne Republike Nemačke Ana Lirman, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije Ivana Hadži Stošić, izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović, direktorka kompanije “Sekopak” Violeta Belanović Kokir i menadžerka u kompaniji “Ball packaging Europe” Jelena Petljanski Kiš.
Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura istakao je da je povod današnjeg okupljanja ekološki projekat koji se po prvi put realizuje u Srbiji.
“Ta činjenica stavlja grad Zrenjanin na visoko mesto gradova posvećenih održivom ekološkom razvoju, “Zelenoj agendi” i korišćenju obnovljivih izvora energije”, rekao je i dodao da je upravo s nemačkom organizacijom GIZ, pre samo dvadesetak dana, najavljen početak još jednog ekološkog projekta, na temu promociju korišćenja solarne energije.
“Sve to dokazuje da pratimo “Zelenu agendu” Republike Srbije i tendencije u oblasti “zelene energije” i energetske efikasnosti, koje su u tesnoj vezi sa ekologijom i zaštitom životne sredine. Ukazano nam je ovim projektom poverenje i imamo obavezu da ga opravdamo, ali pre svega da promenimo svest kod naših sugrađana, kada je u pitanju odlaganje otpada i racionalno korišćenje energetskih resursa, što su bitne stvari ne samo za naš grad, nego i za državu“, kazao je gradonačelnik i dodao da je projekat “Pametnog prikupljanja ambalažnog otpada” inovativan u svakom pogledu. Pomenuo je i neke druge aktivnosti Grada Zrenjanina u oblasti energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, kao i podatak da su na teritoriji grada podignute dve bioelektrane. Takođe, radi se i na važnom dokumentu, koji će se zvati “Zelena agenda Zrenjanina”.
“Verujem da će projekat koji danas promovišemo dodatno stimulisati naše sugrađane da se uključe u globalni pokret, globalnu podršku ekologiji”, kazao je Salapura.
Državna ministarka Savezne Republike Nemačke Ana Lirman izrazila je zadovoljstvo što danas boravi u Zrenjaninu, na pokretanju projekta za pametnu reciklažu, koji ima za cilj animiranje celog regiona u smislu unapređenja upravljanja otpadom.
“Zašto je potrebno da unapredimo upravljanje otpadom? Pre svega, to će nam pomoći da smanjimo zagađenje oko lokacija gde se upravlja otpadom, jer se reciklirani proizvodi mogu ponovo upotrebiti. Drugo, u skladu sa Pariskim sporazumom, reciklažom će se smanjiti potrošnja energije. Takođe je to dobro za građane Zrenjanina i drugih gradova, koji mogu imati finansijske koristi od ovog projekta, odnosno povraćaj dela novca kada donesu proizvode za reciklažu u stanicu za reciklažu, ali će takođe imati koristi i od boljeg kvaliteta vazduha, boljeg kvaliteta vode i boljeg okruženja, uopšte”, objasnila je Lirman.
Time se, kako je još rekla, objašnjava zašto nemačka Vlada podržava ovaj projekat reciklaže, ali i zašto je “Zelena agenda za Zapadni Balkan” jedan od prioritetnih ciljeva Vlade.
Zahvalila se Gradu Zrenjaninu i gradonačelniku, što su prihvatanjem ovog projekta iskazali liderstvo u ovoj oblasti i izrazili spremnost za saradnju, i sa međunarodnim partnerima, vladinim agencijama, i sa privatnim sektorom. Nešto kasnije, na lokaciji kod Kulturnog centra Zrenjanina, ona je, ubacivanjem prvog reciklažnog proizvoda, pokrenula “Pametni sistem prikupljanja ambalažnog otpada”.
Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije Ivana Hadži Stošić rekla je da, pored posvećenosti ispunjavanju globalnih ciljeva, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Srbija prihvata i evropske standarde i procese, kakav je i “Evropski zeleni dogovor”, kao nova strategija razvoja Evropske unije i obavezala se za sprovođenje aktivnosti u svih pet oblasti “Zelene agende za Zapadni Balkan”.
“Ministarstvo zaštite životne sredine je krovna institucija za definisanje strateškog okvira za zelenu tranziciju i s tim u vezi, 2020. godine pripremili smo mapu za cirkularnu ekonomiju u Srbiji, kao prvi dokument ove vrste u regionu. Januara ove godine donešen je i Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji, kao i Program razvoja cirkularne ekonomije, koji je u nacrtu i čije se usvajanje očekuje do kraja godine. Ministarstvo podržava projekat “Pametno recikliraj” i pozdravljamo inicijativu da se sa sistemom prikupljanja otpada u pametnim uređajima započne baš u Zrenjaninu, kao konkretnoj lokalnoj samoupravi i da će poslužiti kao dobar model i za ostale lokalne samouprave u Srbiji”, istakla je Hadži Stošić.
“Uvođenje pametnog sistema reciklaže ide u prilog apsolutno svima, jer je reč o izuzetno efikasnoj metodi koja, prema studiji renomirane britanske kuće Eunomia, može da pomogne da se već u prve tri godine prikupi više od 90% ambalažnog otpada. Naš cilj je da u Zrenjaninu za godinu dana sakupimo 30% od plasiranih proizvoda obeleženih nalepnicom “Recikliraj”, što bi pokazalo da je ovakav model održiv i da se može primeniti i u drugim gradovima i opštinama”, izjavila je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.
Pri ubacivanju svakog proizvoda u pametne uređaje, na ekranu će se pojaviti jedinstveni bar kod, koji je neophodno uneti u “Solagro” aplikaciju. Na svom ličnom nalogu građani će prikupljati bodove, koje zatim mogu zameniti za vaučere u IDEA i Roda maloprodajnim objektima.
“Ceo proces, od markiranja proizvoda do sakupljanja ambalažnog otpada, je potpuno nov u Srbiji i za nas je važno da vidimo kako će građani reagovati na ovakav vid reciklaže ambalažnog otpada. Sistem nam omogućava da imamo informaciju o popunjenosti pametnih mašina, što će olakšati sakupljanje otpada. Svi procesi u okviru projekta biće praćeni i optimizovani u skladu sa potrebama građana”, rekla je direktorka “Sekopaka” Violeta Belanović Kokir.
Jelena Petljanski Kiš, menadžer za održivost i javne poslove u kompaniji “Ball Packaging” istakla je da je na početku projekat bio usmeren samo na reciklažu limenki putem pametnih presa u Beogradu, da bi danas u Zrenjaninu bio predstavljen prvi sistem koji obuhvata i preostali ambalažni otpad.
“Ono što ovaj projekat čini drugačijim jeste napredno IT rešenje koje se zasniva na primeni koncepta jedinstvenog koda za svaku jedinicu ambalaže. Na ovaj način ostvaruju se veća efikasnost i transparentnost u procesu reciklaže”, navela je Petljanski Kiš.
“Sistem pametnog sakupljanja ambalažnog otpada” je projekat koji se sprovodi kroz program razvojne saradnje sa privatnim sektorom develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a zajednički ga sprovode GIZ i vodeći partner Ball Pakovanja Evropa, Sekopak, Solagro Smart Recycling, Mercator-S I RLG. Projekat se sprovodi u saradnji sa NALED-om, Recan Fondacijom – Svaka limenka se računa i kompanijama Coca-Cola Hellenic, Carlsberg, Tetra Pak i Knjaz Miloš.
Izvor: Grad Zrenjanin