I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Nove mere populacione politike: Inseminacija u zrenjaninskoj bolnici, vrtići u sedam sela, inkluzivno igralište

Grad Zrenjanin godinama unazad proširuje mere populacione politike sa ciljem da se poveća natalitet, da se parovima olakša da postanu roditelji i da tu svoju ulogu što bolje obavljaju. Kroz projekat koji je podržalo resorno ministarstvo, ove godine u nove mere populacione politike grada biće uloženo više od 20 miliona dinara. U šta će tačno biti uložen ovaj novac razgovarali smo sa Jelenom Dragić, načelnicom Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave grada Zrenjanina.

Mere populacione politike koju sprovodi grad Zrenjanin podrazumevaju direktna novčana davanja, ali i obezbeđivanje uslova da se roditeljima i budućim roditeljima pomogne u obavljanju uloge u kojoj su se našli.

„Podrška roditeljstvu nije samo podrška parovima, bez obzira da li se radi o bračnim ili vanbračnim partnerima, da se ostvare kao roditelji. Potrebno je i detetu obezbediti sve uslove. Grad Zrenjanin ostaje pri svim onim merama populacione politike koje je i do sada radio. A to je, da podsetim, 50.000 dinara za prvorođeno dete i 35.000 dinara za svako naredno rođeno dete bez obzira na redosled rođenja. Tu moram da naglasim da se broj rođenja broji po broju živo rođene dece majke. Imamo situacije, i to je ono što je nejasno parovima, da supružnici imaju decu iz prethodnih zajednica, pa su dobili svoje zajedničko. Uvek se red rođenja broji po broju živo rođene dece majke”, kaže Jelena Dragić.

I Taxi Zrenjanin

“Takođe, svaka beba koja je rođena u gradu Zrenjaninu dobija vaučer. Dajemo i autosedišta za prvih 60 beba rođenih tokom godine. Imamo meru kojom grad podržava roditelje što se tiče predškolske ustanove, boravka i ishrane trećeg i svakog naredno rođenog deteta u predškolskoj ustanovi, kao i boravka i ishrane u osnovnom obrazovanju za treće i svako naredno rođeno dete u porodici”, dodaje naša sagovornica.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Vrtići za decu od 3,5 do 5,5 godina u Čenti, Knićaninu, Botošu, Aradcu, Farkaždinu, Orlovatu i Belom Blatu

Veliki problem roditeljima koji žive na selu jeste čuvanje dece dok su oni na poslu.

“Grad Zrenjanin godinama pomera granice i gledamo da omogućimo da roditelji sa decom ostanu da žive u naseljenim mestima. Grad je uvek pružao veće mogućnosti od naseljenih mesta, pa su se mnogi parovi po zapošljavanju, dobijanju deteta selili u grad. Zbog mogućnosti odlaska u predškolsku ustanovu, zbog školovanja… Svuda u svetu je normalno da se živi van gradskog jezgra, jer sama naseljena mesta pružaju drugačije mogućnosti za život. Prošlog puta kada smo pisali projekat i kada smo dobili sredstva osnovali smo vrtićke grupe koje obuhvataju decu od 3,5 do 5,5 godina tj. do polaska deteta u obavezan predškolski program. To smo učinili u Elemiru, Stajićevu, Ečki, Melencima, Kleku, Lazarevu, Lukićevu”, objašnjava Dragić.

“Ove godine smo opet aplicirali za sredstva i u novih sedam naseljenih mesta od školske 2020/21. oformićemo vrtićke grupe za mlađu decu. To će biti u Čenti, Knićaninu, Botošu, Aradcu, Farkaždinu, Orlovatu i Belom Blatu. Time ne samo da omogućavamo rani razvoj deteta i rano uključivanje u vršnjačku grupu, već i jedna svetska studija pokazuje da deca koja se ranije uključe u obrazovni program imaju više šanse da ostanu duže u sistemu obrazovanja i da dostignu viši nivo obrazovanja u odnosu na decu koja nisu uključena. Podsetiću, Zrenjanin je jedan od retkih gradova koji ima strategiju razvoja predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Sa terena stižu povratne informacije koje pokazuju da su roditelji veoma zainteresovani za upis dece u vrtić. U nekim mestima zainteresovanost pokazuje da bi mogle da se formiraju i dve grupe u odnosu na maksimalan broj dece koji dozvoljava zakon da budu u jednoj grupi”, dodaje naša sagovornica.

Zrenjanin bi na jesen trebalo da dobije inkluzivno igralište

Resorno ministarstvo je podržalo i projekat izgradnje inkluzivnog igrališta za decu u Zrenjaninu.

“Mi već imamo neka igrališta koja su prilagođena svoj deci. Bez razlike da li imaju telesni ili intelektualni invaliditet ili nemaju nikakvih poteškoća. Inkluzivna igrališta ne samo da omogućavaju deci sa poteškoćama da odrastaju kao njihovi vršnjaci, već tu dolazi do spoja sve dece. Od ranog uzrasta se radi na prevenciji bilo kakve diskriminacije. Odrasli su ti koji prave razliku, deca ih ne poznaju. Deci je bitno da provode vreme zajedno u igri i da razvijaju svoje motoričke sposobnosti. Igralište više će samo doneti prosperitet svima. Ono je trenutno u pripremi i do septembra će verovatno negde biti i izgrađeno”, najavljuje Dragić.

“Inkluzivno igralište treba da obuhvati podlogu koja je meka, da se dete ne bi povredilo prilikom pada. Podlogu koja neće izazivati alergije kod osetljive dece. Tu moraju da budu sprave koje će omogućiti da ih koriste i deca koja imaju poteškoće i ona koja ih nemaju. Da imaju graničnike za leđa, za bokove, držače za nogice… Da svako dete može da bude tu i da može da se igra. To može da bude i dete sa epi napadom. Da li ćemo takom detetu uskratiti igru sa vršnjacima? Hoćemo ako je podloga na igralištu betonska, jer ona može da bude jako opasna”, precizira naša sagovornica.

U zrenjaninskoj bolnici bi trebalo da počne da se radi inseminacija

Grad Zrenjanin od 2016. godine finansijski podržava parove kojima je potrebna biomedicinski potpomognuta oplodnja da bi se ostvarili kao roditelji. Prema najavama, u zrenjaninskoj bolnici bi uskoro trebalo da počne da se radi inesiminacija.

“Želja nam je bila da ženama i parovima našeg grada omogućimo da taj prvi segment ulaska u BMPO rade ovde. Inseminacija je postupak koji se sprovodi u slučajevima gde ne postoji medicinski implikacija da mora da se ide isključivo na vantelesnu oplodnju. Inseminacija je unutartelesna BMPO. Do sada su žene odlazile u Novi Sad, prolazile su kroz postupke… Stres je, po našem mišljenju, najveći neprijatelj parova u postupku BMPO. Kada se već ulazi u tu priču koja je duboko intimna, koja je za parove izuzetno stresna, dodatni stres druge sredine, drugih lekara, neznanja s čim će sve da se suoče parovi je potrebno smanjiti. Nije sve jedno da li ćete ići s jednog kraja grada ili iz nekog naseljenog mesta do zrenjaninske bolnice ili u neki drugi grad. Do ove godine nije bilo razumevanja da se inseminacija uvede u zrenjaninsku bolnicu, nije nam projekat prolazio. Ove godine jeste”, kaže Dragić.

“Trenutno je u postupku nabavka medicinske opreme koja je neophodna da bi se tehnički stvorili uslovi za tako nešto. Tu je i motiv nekom od naših lekara da se dodatno usavrši i edukuje da bi postupak mogao da se sprovodi u našoj bolnici. Za VTO je potrebno mnogo više i mnogo drugačiji uslovi. Ovde žene već poznaju lekare, ne izlažu se dodatnim finansijskim troškovima, veća je verovatnoća da će partneri moći da im pruže direktnu podršku… Brojne su prednosti. Nadamo se da će zrenjaninska bolnica postati centar za sve žene iz srednjeg Banata kojima je ovaj postupak potreban. Mislim da će program zaživeti od sledeće godine”, precizira naša sagovornica.

Grad Zrenjanin nastavlja da finansira parove kojima je potrebna VTO, a ne mogu da prođu uslove RFZO-a

Od 15. juna država finansira neograničeni broj pokušaja VTO. To ne znači da grad više neće podržavati parove kojima je ovaj postupak neophodan.

“U grad će i dalje dolaziti parovi koji ne ispunjavaju uslove za BMPO o trošku države. Ono što je javnost najčešće prepoznavala to je da zbog broja pokušaja o trošku države par više ne ispunjava uslove RFZO-a. Taj segment država sklanja i svako ko ispunjava kriterijume po pravilniku RFZO ima neograničeni broj pokušaja VTO do određene starosne granice. RFZO snosi u potpunosti sve troškove, a to su i troškovi svih laboratorjiskih analiza, stimulacija, dodatnih lekova, eventualno operativnih zahvata i sam postupak BMPO. Međutim, RFZO ima druge kriterijume koji su ostali isti i neki parovi ne ispunjavaju te uslove. To je granica za antimilerijan hormon, BMI, muški sterilitet, starosna granica, dete prethodnog reda rođenja… Sekundarni sterilitet se i dalje ne prepoznaje. U praksi smo videli da parovi prirodnim putem dobiju prvo dete, ali da kasnije ne može da se ostvari drugo začeće”, objašnjava Dragić.

Starosna granica za apliciranje za postupak VTO koji finansijski pomaže grad Zrenjanin je 45 godina

“Grad Zrenjanin je omogućio svim parovima koji imaju dete, ako imaju dvoje dece iz postupka BMPO da apliciraju i za treće dete… To je mera populacione politike. Dvoje dece su prosta reprodukcija, a treće i svako naredno je priča o natalitetu i porastu nataliteta… Bez obzira na broj rođene dece grad Zrenjanin će pomoći za naredno dete. Mi parove ne ograničavamo, već ih podstičemo. Kod nas je granica za apliciranje za postupak 45 godina. Mislim da mi to nećemo pomerati, jer studije pokazuju da je to period kada je medicinski bezbedno i za ženu i da dete. BMI kod nas nikada nije bio ni predmet razmišljanja. Na lekaru koji vodi ženu je suštinski da proveri zdravstveno stanje žene i da postupak sprovede kada je za to najbolji trenutak. Ne postoji rok u kojem novac mora da se potroši. Grad će i dalje izdvajati 200.000 dinara po paru”, dodaje naša sagovornica.

Edukacija zaposlenih u pružanju podrške sugrađanima

Kroz projekte koje je podržala država, a koji se odnose na mere populacione politike jeste i edukacija zaposlenih.

“U prethodnom periodu smo išli na edukaciju stanovništva i parova. Pružali smo psihološku podršku, davali smo neophodne informacije, imali smo gostujuće stručnjake, držali smo tribine, okrugle stolove, edukovali smo mlade kako bismo preventirali rano stupanje u seksualne odnose, neželjene trudnoće… Objašnjavali smo šta za mlade znači kada se suoče sa ranim stupanjem u roditeljstvo ili, ne daj Bože, prekidom neželjene trudnoće… Pričali smo kakav trag to može da ostavi na psihu mladog čoveka. Ovoga puta akcenat, što se tiče edukacije, stavljamo na zaposlene. Naravno nastavljamo paralelno i to što smo do sada radili. Ali, iskustvo nam je pokazalo da i zaposleni moraju da rade na sebi i da razvijaju senzibilitet. Tu mislim na zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, centrima za socijalni rad, domovima zdravlja, bolnici… Svim ustanovama sa kojima budući roditelji ili maldi roditelji dolaze u kontakt”, kaže Dragić.

“Moram da kažem da sam ponosna na zaposlene u društvenim delatnostima. Prvo, većina njih su mladi ljudi koji su ili mladi roditelji ili razmišljaju o porodici. Ta njihova senzibilisanost je pokazala da se ne odgovara na jedno pitanje, već se sa ljudima priča. Kroz razgovor može da se vidi šta sve to mi kao grad možemo da uradimo. Pristup čoveku mora da bude drugačiji. Koliko god radili i dalje postoji stigmatizacija i to mormao da razbijemo. Mediji su nam u tome najveći partneri. Što više budemo pričali o VTO, porodici, začeću, o tome šta znači biti roditelj to će nam biti lakše. Prosto nije sramota govoriti o tome. Niko nas nije učio da budemo roditelji”, dodaje naša sagovornica.

Zrenjanin ima besplatno psihološko savetovališe u centru grada

Za sve Zrenjanince postoji psihološko savetovalište koje je potpuno besplatno.

“Za sve parove, sve roditelje, mlade i što se tiče BMPO, toka trudnoće, partnerstva, braka, roditeljstva kada postanu roditelji, grad Zrenjanin ima psiholško savetovalište pri Centru za pružanje usluga socijalne zaštite Most. Ono je, kažem, dostupno svakom građaninu i potpuno je besplatno. To je jedan od vidova podrške koje grad pruža. Jedna od stvari koja će biti ubrzo uvedena jeste da savetovalište počne da radi i popodnevnim satima. Tamo nije ograničen broj sesija. Nekom je potrebno više, nekom manje. Savetovalište se nalazi u TC Pink. Ovo je posebno važno za parove koji ulaze u postupak BMPO”, ističe Dragić.

“Postoje razni izazovi kroz koje se prolazi i sve je to rešivo. Što god otvorenije budemo o tome pričali, da je to potpuno normalno i da se to dešava svakom, to će i sredina bolje prihvatati. Na žalost, praksa mi je pokazala da parovi i kada ulaze u postupak BMPO uglavnom ne žele da se to sazna. Moram da naglasim da je grad Zrenjanin jedan od retkih koji ne traži povratnu informaciju o postupku, jer to je duboka intima samih parova. Vrlo strogo čuvamo podatke parova koji apliciraju za pomoć grada. Sredina mora da shvati da je sve normalno i da svako može da bude u toj situaciji”, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.

Za nove projekte populacione politike država je odvojila 15.074.100 dinara, a grad Zrenjanin učestvuje sa još 5.175.900 dinara.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh