I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

„Zrenjanin je jedan od retkih gradova u kome se vodi računa o pešačkim zonama“

U izložbenom salonu Istorijskog arhiva Zrenjanin održana je promocija knjige arhitekte Aleksandra Stanojlovića „Pešačke zone u starim gradskim jezgrima“, kao i tribina na temu pešačkih zona i javnih prostora u Zrenjaninu, Srbiji i Evropi.

Na tribinu su pored autora, govorili i arhitekta pešačke staze u našem gradu, akademik prof. Branislav Mitrović, predstavnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture i istoričar Bojan Kojičić, i master istoričar Aleksandar Radlovački.

Govoreći o knjizi autora Aleksandra Stanojlovića, akademik prof. Branislav Mitrović je rekao da je pisac veoma iscrpno i ispravno analizirao stanje pešačkih zona u našem užem i širem okruženju.

PerSu marketi

-Zrenjanin je jedan od retkih gradova u našoj sredini gde se vekovima unazad zaista obraćala pažnja o pešačkim zonama. Razvojem urbanizma i saobraćaja, ta pažnja nije jenjavala, te se i dan danas postavlja logično pitanje o uređenju tih starih, gradskih jezgara – istakao je Mitrović.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Istoričar umetnosti, Bojan Kojičić, osvrnuo se na ulogu jedne nevladine organizacije, koja je osnovana krajem 90-ih godina i delovala na početku 21. veka. Radi se o Zrenjaninskoj inicijativi „Naš grad“ (ZING).

-U knjizi Aleksandra Stanojlovića može se naći jedna rečenica da se upravo ta organizacija, čiji sam i ja bio aktivan član, pokrenula inicijativu za uređenje glavne ulice i Trga slobode. Naime, smatrali smo da tadašnja sredina nije bila sposobna na reši ovaj gorući problem, i zbog toga smo aktivno delovali pri tome da se pristupi raspisivanju konkursa za uređenje centra grada Zrenjanina. „ZING“ su činili priznati i učeni stručnjaci, intelektualci, arhitekte, inženjeri, istoričari i lekari, koji su u tih nekoliko godina skoro svakodnevno ukazivali na tadašnje goruće probleme ove zajednice. Tada je postojao dijalog između građana i institucija, institucija i lokalne samouprave, kao i vlasti i građana. Iskustvo mi govori da na žalost, tog dijaloga danas više nema, rekao je između ostalog Kojičić.

Piše: Tivadar Borbelj

 

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam sve vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh