Tokom prethodnih mesec dana na bilbordu ispred Gomex Totala stajala su veštačka pluća koja su trebala da prikažu kakav je kvalitet vazduha u Zrenjaninu. Akciju je u nekoliko gradova Srbije sprovelo Udruženje Kreni-promeni. U našem gradu partner na projektu im je bila Zrenjaninska akcija.
“Akcija sa plućima je odrađena sa Udruženjem Kreni-promeni. Postavljeni su bilbordi sa simuliranjem oštećenja koja naša pluća svakodnevno doživljavaju kada udišemo PM2,5 i PM10 čestica. Bilbord sa plućima koja u sebi imaju ventilator koji uvlači vazduh, koji prolazi kroz materijal gde se zadržavaju čestice čađi i svih ostalih materija koje se nalaze u vazduhu je stajao u Zrenjaninu ispred Gomex Totala. Ta pluća na vizuelan način pokazuju koliko je naš vazduh zagađen i koliko smo svi mi u opasnosti zbog toga. Rezultati pokazuju da je stepen zagađenja prilično visok. Cilj je podizanje svesti o važnosti kvaliteta vazduha i činjenici da većina gradova, iako su u zakonskoj obavezi, nema plan o kvalitetu vazduha. Želimo da nateramo nadležne da aktivnije rade na problemu zaštite zdravlja građana Srbije. Mi smo se priključili akciji jer želimo da budemo deo rešenja, a ne deo problema zagađenja vazduha”, kaže Miša Živanov, aktivista ZRAK-a.
Zrenjanin i dalje bez zvaničnih merenja kvaliteta vazduha u realnom vremenu
Da kvalitet vazduha nije zadovoljavajući pokazala su i merenja uređaja koje su lokalni aktivisti postavili na nekoliko lokacija u gradu.
“ZRAK je tokom prošle i preprošle godine u saradnji sa Zrenjaninskom omladinskom razvojnom organizacijom i Rerijem na projektu “Da znam šta dišem” uspeo da nabavi pojedinačne digitalne merače kvaliteta vazduha koji u realnom vremenu pokazuju sve parametre zagađenja vazduha. Ta merenja su pokazala da je Zrenjanin u vrhu gradova koji imaju visoko zagađenje u Srbiji. Da su najveći problem pojedinačna ložišta i tranzitni saobraćaj koji prolazi kroz grad. Uskoro će verovatno biti i povećanja zagađanja – kada bude proradila fabrika guma Linglong. Mi sada praktično imamo referentna merenja koja pokazuju stepen zagađenja u gradu pre rada Linglonga. Kasnije ćemo videti da li će početak rada fabrike guma izazvati pomeranje zagađenja vazduha na opasniji nivo”, objašnjava naš sagovornik.
“Takođe, u prethodna tri meseca nabavli smo i malo kompleksnije uređaje za merenje kvaliteta vazduha. Oni pored standardnih čestica mere i suspendovane organske materije, ozon, ugljenmonoksid i sumpor dioksid koji su veliki uzročnici respiratornih oboljenja koja trajno oštećuju naša pluća. Želimo da utičemo na institucije i grada i pokrajine i republike da ono što je u njihovoj obavezi i obavljaju. Da podsetim da je grad Zrenjanin tj. naš Zavod za zaštitu i unapređenje zdravlja u obavezi da obaveštava građane o zagađenju. Mi kao grad zvanično nemamo merače koji mere kvalitet vazduha u realnom vremenu da bi građani u trenutku kada je zagađenje najveće mogli to da znaju. ZRAK je, kako organizacija koja sarađuje sa ostalim nevladinim organizacijam, uspeo da obezbedi te merače vazduha. Zrenjaninci mogu da saznaju kakav vazduh dišu putem raznih portala i aplikacija”, ističe Živanov.
Osim za čist vazduh, borba za vodu i dalje traje
Osim što ukazuju na problem sa zagađenjem vazduha, aktivisti ZRAK-a nisu prestali da se bore i za čistu, pijaću vodu.
“Nikada nismo stali sa aktivnostima koje su vezane za vodosnabdevanje i problem vode u gradu. 20. januara smo simbolično “proslavili” punoletstvo grada Zrenjanina bez vode. Naši aktivisti su učestvovali u ovom performansu. Simbolično smo napravili tortu i odneli je gradskim ocima na vrata, jer su oni uticali na to da mi 18 godina nemamo vodu za piće u našim domovima, a tu istu vodu plaćamo. Sa tom vodom ne možemo ni osnovne higijenske potrebe da ispunimo. Prema rešenju pokrajinskog inspektora od 20.1.2004. godine vodovod je bio u obavezi da obezbedi alternativno snabdevanje građana Zrenjanina vodom. To se do današnjeg dana nije desilo. I niko zbog toga nije odgovarao”, ističe naš sagovornik.
Pročitaj jošvesti
“Izmenom Zakona o komunalnim delatnostima omogućena je nakaradna priča koja se zove fabrika vode, gde su pojedinci zarađivali basnoslovan novac koji je sa računa grada Zrenjanina protivzakonito bio prebacivan. U eksploziji u fabrici vode dva radnika su nastradala. Oni su ostali bez posla i zdravstvenog osiguranja, a niko ne nalazi za shodno da taj problem reši. Mi smo pokrenuli peticiju za ukidanje izmena zakona kako bi sprečili dalje sumnjive i koruptivne radnje bilo kog pojedinca ili bilo koje grupacije i vratili komunalne delatnosti u nadležnost države. Voda ne bi smela da bude klasno pitanja. Voda mora da bude dostupna svima pod istim uslovima, po istoj ceni. Od vode ne bi trebalo da neko uzima profit. To će se u ovom slučaju desiti ako mi kao građani ne sprečimo to i ne nateramo državu da radi svoj posao”, objašnjava Živanov.
15.000 potpisa za izmenu Zakona o komunalnim delatnostima
Peticiju je do sada potpisalo oko 15.000 građana.
“Peticiju ćemo predati Vladi Srbije i svim nadležnim institucijama kako bi se zakon promenio. U svakom slučaju spremni smo i na radikalnije poteze kako bi se čuo glas naroda i želja Zrenjaninaca da imaju čistu vodu ne na nekoj volšebnoj fabrici vode, nego na česmama u kućama. Voda mora da bude dostupna na teritoriji celog grada, a ne samo gradskog jezgra. Ta fabrika ne rešava problem vodosnabdevanja u prigradskim naseljima. Sama vodovodna mreža nije u funkciji i ne ispunjava sve standarde. 80 posto naše vodovodne mreže je napravljeno od olovnih i azbesnih cevi koje su kancerogene. Priča da će fabrika vode rešiti neki problem ne stoji. Ona je i dok je radila pokazala da ne može da ispoštuje ni minimum pritiska koji je potreban da se građani snabdeju vodom, kao ni potreban kvalitet”, kaže naš sagovornik.
“Peticiju ćemo predati pre isteka trenutnog saziva skupštine. Nakon toga ćemo videti da li će i kakvih reakcija nadležnih biti. O svim daljim akcijama ćemo razgovarati sa našim sugrađanima, kao što smo i do sada radili. Buduće akcije će biti usmerene na to da problem Zrenjanina bude jasno vidljiv, ne samo na nivou države, već i regiona. Tu smo uključili i stručnjake koji se bave vodoprivrdom i međunarodne organizacije koje se bave ljudskim pravima i zaštitom okoline, a koji će nam, siguran sam, priteći u pomoć”, zaključuje na kraju razgovora Mišo Živanov.
.gif)
.gif)
.gif)
