Zora Đurić je, kaže, domaćica iz Banatskog Karađorđeva. Pre šest godina odlučila je da slobodno vreme posveti proizvodnji slatke zimnice. Tako su se u Dodinom špajzu našli džemovi, likeri, slatka, pekmejzi, kao i rakije. Kako je sve počelo, gde je sada i kakvi su planovi za naredni period kada je u pitanju brend Doda pitali smo Zoru Đurić.
Zora Đurić je svoj sadašnji posao pokrenula pre šest godina, pre svega, iz zadovoljstva.
“Ranije se podrazumevalo, da kao majka i domaćica, za svoju porodicu spremam slatku zimnicu. To što sam pripremala se dopalo i mojim prijateljima koji su me toplo preporučivali i svojim prijateljima. I tako polako kreće moja avantura. Inače, po zanimanju sam tehnolog prehrambenih proizvoda koji nikada nije radio u struci. Tako da je sada došlo vreme da primenim znanje stečeno tokom školovanja. Najviše primenjujem tradicionalnu recepturu sa vojvođanskih prostora. Recepti su većinom sačuvani od baka. I to od prije Poznanić, Banaćanki, Nemica… Od svog voća proizvodim džemove, pekmejze, sirupe, likere…”, kaže Zora Đurić iz Banatskog Karađorđeva.
“Za Doda proizvode koristim voće iz sopstvenog voćnjaka. Sami uzgajamo voće i mogu vam reći da je veoma bitno iskontrolisati sam uzgoj voća uz što manje tretiranja hemijskim preparatima. Ukoliko se desi da ostanemo bez nekog voća, tada sirovinu tražimo isključivo kod proverenih voćara. Za kvalitetan proizvod ceo postupak proizvodnje mora da se kontroliše. Od gajenja biljaka preko načina kuvanja, pakovanja, plasiranja. Za izgradnju brenda treba puno vremena i energije. Kada ste na pravom putu, sa pravim ljudima i uz jaku želju uspeh je tu. I evo, Doda je tu”, dodaje naša sagovorica.
Zora Đurić čuva od zaborava tradicionalne vojvođanske recepte
Želja ove meštanke iz Banatskog Karađorđeva jeste da kroz svoje Doda proizvode sačuva tradicionalne vojvođanske recepte.
“Recepti su nasleđeni mada se desi ponekad da eksperimentišem i sa egzotičnim voćem kao što je narandža. Naime, narandžu sam pripremila po našoj tradicionalnoj vojvođanksoj recepturi i kombinacija sirovina je bila savršena. Ovaj pekmejz je prošle godine na Etno sajmu hrane i pića dobio nagradu. Recepti nisu tajna, ali je jako bitno da unesete svoju energiju u svaki proizvod i onda vas to čini originalnim. Ako se desi da nekada nešto i ne uspe – ništa strašno. Moja svekrva zna da kaže “idemo dalje, biće bolje”. I zaista je žena u pravu”, kaže Đurić.
“Velika podrška u ovoj mojoj avanturi su svakako porodica i prijatelji kojima sam zahvalna što su uz mene. I fizički i duhovno. Na samom početku ljudi su me pitali da li mi je sve ovo potrebno. Kada radite nešto što vas ispunjava, onda znate da ste na pravom putu”, objašnava naša sagovornica.
Komercijalizacije Doda proizvoda neće biti
Zora Đurić ima registrovano poljopirvredno gazdistvo. Svoje proizvode prodaje sa kućnog praga, preko društvenih mreža, po raznim manifestacijama, sajmovima, a, možda i najviše, zahvaljujući preporukama poznanika. U ponudi ima džem od jagode, dunje, višnje, šljive, kajsije, likere, rakije, sok od zove…
“Prilikom posete sajmovima i učešem na manifestacijama upoznaju se novi ljudi. Tu se i stiču novi prijatelji, razmenjuju iskustva vezana za proizvodnju, pakovanje, plasman… Stvara se zdrava konkurencija”, otkriva Đurić.
“Planova za dalje ima. Ostajem verna tradicionalnoj recepturi. Sve ću i dalje spremati ručno, ništa neće biti industrijski. Mi ne težimo komercijalnoj proizvodnji, jer bi tada Doda izgubila svoju energiju i lepotu proizvoda. Takođe, planiramo da sami zasadimo običnu i crnu zovu”, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.
Iako je na tržištu sve više malih proizvođača koji nude proizvode slične Doda proizvodima, Zora Đurić se zdrave konkurencije ne plaši. Naprotiv. Rado deli recepte koje ima, kako bi što više ljudi pripremalo prirodne, tradicionalne poslastice od voća.
.gif)
.gif)
.gif)
.gif)
