Radovi našeg sugrađanina Božidara Stanišića teško mogu da se okrarakterišu kao amaterski. Ali, oni to zaista jesu. Iako mu je to bila želja, Božidar nije završio umetničku školu, jer se tome protivio njegov otac. Ipak, svoju ljubav iz najmlađih dana uspeo je da ostvari kada je postao deda. Rođenje unuka u njegov život je donelo nov hobi. Božidar Stanišić je tada počeo da radi slike – ulje na platnu, a kasnije i da oslikava nojeva jaja, kao i da pravi lampe od ljuski nojevih jaja. Kako je došao na ideju da rezbari ljusku nojevog jajeta, koliko je ovo težak hobi i koje motive najčešće radi pitali smo upravo Božidara Stanišića.
Nije lako kada dobar deo života radite ono što ne volite. Upravo je to bila sudbina Božidara Stanišića iz Zrenjanina. Radni vek je proveo obračunavajući plate zaposlenima, dok je istovremeno njegova umetnička strana ličnosti bila zapostavljena. Sreća i po Božu i po sve nas ostale, ovaj čovek zlatnih ruku je pod stare dane, kako sam kaže, ipak, počeo da radi ono što voli. Da nije, bili bismo uskraćeni za umetnička dela koje je stvorio.
“Počeo sam da slikam kada mi se unuk rodio. Žena me pita zašto to stalno ističem. Ja kažem da se zna da sam tada već imao status dede. Kako je došlo do toga? Ljudi iz firme su išli na slikarsku sekciju i donosili su svoje slike da kače po kancelarijama. Jedna slika je tako stigla do moje kancelarije. Ljudi su se divili kako je lepa, a meni nije bilo jasno zašto se čude, kad ja to mogu da nacrtam kad god hoću“, počinje priču Božidar Stanišić iz Zrenjanina.
„Oduvek su me privlačile fine stvari, ali otac to nije razumeo“
„Neki inat je u meni proradio. Oduvek sam želeo to da radim, ali nisam bio shvaćen od oca. Nastavnica ga je zvala da dođe u školu da porazgovara sa njim da me uputi za dizajnera. On je samo rekao da se od toga što se mažu boje ne živi i da od toga nema hleba. Nije ni hteo da ide na razgovor. Privlačile su me fine stvare. Ja sam hteo da budem precizni radio i tv mehaničar. Međutim, desilo se da sam završio ekonomsku školu. Dalje nisam išao. Radio sam u računovodstvu u Naftagasu. Poslednjih 6-7 godina sam uživao, jer sam slikao“, objašnjava naš sagovornik.
I tako su „iz inata“ nastale slike konja, prirode, salaša, ikone… Deo njih i sada krasi zidove Božidareve kuće.
„Oduševljavale su me slike Martinovića. Uvek sam težio Tapijevom hiperrealizmu, pogotovo dok sam slikao konje. Ja sam se čudio kad je govorio da je najteže da se naslika znoj kod konja. Da ti na slici to prepoznaš. I zaista uz mnogo truda to može da se izvede“, priča Stanišić.
Slike na ljusci od nojevog jajeta
Slike na platnu bile su samo početak iskazivanja talenta ovog našeg sugrađanina.
„Jedan kolega iz firme u kojoj sam radio doneo je ljusku od nojevog jaja i tražio da mu nešto naslikam na njoj, jer sam ja tada već slikao na platnu. Ja nisam znao kako da se slika na nojevom jajetu. On mi je rekao da može, jer je slikar Štiklica već uradio jedno. Rekoh ajde da probam. Doneo sam to jaje kući i pošto kolega voli pecanje ja sam mu naslikao jedan pejzaž. I onda sam osmislio da od medijapana napravim ram i da mogu da okačim to jaje da visi. Dole sam ugradio jedan magnetić kako bi to jaje moglo da se okreće, da se vidi i druga strana, ali da se ne klati. Kad je on to video oduševio se. I tako sam počeo da oslikavam nojeva jaja“, kaže naš sagovornik.
„To me je držalo jedno vreme. Radio sam ikone na ljusci od nojevih jaja. Sa jedne strane sam radio ikone koje su ljudi zahtevali, a sa druge sam najčešće po svom izboru radio ili manastir Ostrog ili Belog anđela pošto mi je to nekako univerzalno i znam da to svi vole. Niko mi nije rekao čak ni da je skupo kada sam određivao cenu. Samo ljusku od nojevog jaja sam plaćao 15 evra. Onda sam morao da kupim materijal za ramove, lakove, a gde je moj trud. To sam prvo prodavao po 50 evra, niko se nije bunio. Onda sam podigao na 60 evra. Na kraju sam te ikone na ljusci od nojevog jaja prodavao po 70 evra“, objašnjava Stanišić.
Rezbarenje ljuske nojevog jajeta
Penzionerski dani pomogli su našem sagovorniku da otkrije još jedan svoj talenat.
„Nove ideje tražim najčešće na jutjubu. Tako sam našao i rezbarenje nojevog jajeta. Kada sam to video odmah sam hteo i ja tako da uradim. Mene je to oduševilo. To je bilo rađeno kao čipka. Bilo je puno rupica. Ja sam se trudio da što više tih rupica ima. Posle sam shvatio da je mnogo jednostavnije raditi to da bude kao čipka, nego da se radi tako da se tanji ljuska nojevog jajeta da bi se dobili reljefi. Kad sam to uradio to me je uzelo pod svoje. Kao kod onih što traže zlato – kad nađu jedan grumenčić, uhvati ih groznica da traže još. Tako je i sa mnom. Čim jedno jaje završim odmah idem da kupim drugo. U početku sam, kažem, ljusku plaćao 15 evra, a sad sam se već sprijateljio sa čovekom i on mi daje to povoljnije“, kaže naš sagovornik.
„Uveče kad legnem da spavam, ako sam danas radio lampu, već znam šta ću tu sutra da radim. Razmišljam o tome šta bi bilo zgodno da se tu još doradi i popravi, izmeni. Ujutru popijem kaficu i onda krećem da radim. Ne volim da me neko prekida dok radim. Nemoj mi davati nikakve druge poslove dok ovo radim. Posle može sve i sve što treba. Ali, tek kad završim ono što sam započeo“, dodaje naš sagovornik.
Šta je potrebno od alata da bi se rezbarila ljuska od nojevog jaja?
Da bi se rezbarila ljuska od nojevih jaja potreban je poseban alat.
„Za rezbarenje jaja treba da se ima mala bušilica. One su sa 37.000 obrtaja. Što je broj obrtaja veći, to se bolje jaje uradi. Dremelove bušilice su najkvalitetnije. Nabavio sam i nešto kao flomaster, što ide na kompresor, na vazduh. Ona ima 65.000 obrtaja. Sa njom je milina raditi. Imam različite nastavke za bušilicu, burgijice male od milimetra. Potrebni su i skalpeli raznih oblika, zavisno od toga šta se sa njima radi. Onda su potrebni magneti i različiti dodaci koji idu uz mašinicu. Potrebni su i alati za izradu postolja. Nabavljam i led trake i i ispravljače za paljenje i gašenje lampi. Let trake su hladne, pa lampa može da gori koliko god treba. Ne greje se“, priča ovaj umetnik.
Kako se od nojevog jaja stvara umetničko delo?
Da bi izrezbario jedno nojevo jaje Božidaru treba u proseku 20-ak dana.
„Čovek od kojeg kupujem ljusku, precizno izbuši gore jaje i izduva ga. Ipak, ostane su malo prljavštine i ljuspica. Onda ja to jaje napunim vodom, pošto ono samo sa jedne strane ima rupu, i ostavim da prenoći. Sutradan ispraznim vodu i dok je jaje još vlažno sa parčetom žice, koje sam oblikovao da bude kao mala motikica sastružem opnu koja je ostala. Nekada izvučem trećinu opne u jednom delu. Koliko god mogu, ja to izgrebem iznutra. Onda ubacujem led traku da vidim gde još treba da se čisti. Ako sam dovoljno sve skinuo onda u jaje ubacujem magnet na kojem sam zalepio šmirglu i sa spoljne strane ga vučem po ljusci gore dole. I onda ošmirglam sve što je višak dok jaje ne očistim jednako sa svih strana“, priča Stanišić.
„Kad spolja rezbarim ljusku, prvo nađem motiv koji mi se sviđa i indigom ga preslikam na jaje. Malim bušilicama usečem ivice. Onda počinje čišćenje sa grubom dijamantskom prašinom. I opet dolaze šmirglice koje stavljam na limene trakice. Prvo radim sa gruljom, pa sa finijom i još finijom… To šmirglanje ide do besvesti, jer dosta ima mesta koja su sitna i koja se ne šmirglaju tako lako. Mnogo puta me je supruga pitala šta sam radio ceo dan, kad ona ne vidi nikakvu razliku. A ja joj kažem: “Ti ne vidiš, ali ja vidim, jer ja upalim svetlo i vidim gde je tamnije i gde treba još da tanjim“. Ja to ne mogu da izmerim, mogu samo da vidim i da dorađujem. Zato i kažem da je mnogo zahtevnije rezbarenje, nego ono što se samo buši jaje. Bušenje jaja može za dva dana da se završi“, precizira naš sagovornik.
Lampe od nojevih jaja
„Tek kad jaje završim onda pravim otvore kroz koje ubacujem cevčice i led trake da bi to bile lampe. Da bih našao centar jaje držim u ruci i olovkom prevlačim linije preko njega sa jedne na drugu stranu. I onda pogledam. Tamo gde se najviše linija seče, tamo je centar. Ovo se pokazalo kao dosta pouzdana metoda. Retko kad je bilo da to nije tačno. Jedino ako jaje nije pravilno“, kaže ovaj umetnik.
Prilikom brušenja ljuske potrebno je imati i zaštitnu masku.
„Na početku nisam znao šta mi se dešava. Posle nekoliko sati rezbarenja u zatvorenom prostoru počinjao sam da crvenim, da mi raste temperatura, počinjao sam da treperim i da osećam kiselkasti ukus u ustima. Onda sam shvatio daje to od kalcijumove prašine koja se stvara struganjem nojevog jajeta. Onda sam našao maske koje su dosta skupe, ali koje su sprečavale da udišem kalcijum. Kod nas one koštaju oko 3.000 dinara po komadu. Ja sam nabavio 3 komada za 1.500 dinara. Maska obvezno mora da se nosi ili uveče moraš da popiješ nešto za temperaturu. Budeš „izbačen“ van koloseka“, kaže Stanišić.
Bojenje lampe zahteva mnogo strpljenja i truda
Od nedavno Božidar je počeo i da boji motive na izrezbarenim ljuskama.
„Počeo sam i da bojim lampe. To je dosta teško. Razmišljao sam kako. Probao sam sa bojama za štampač. Da ih stavim na štapić za uši, pa da nekako njih uvučem unutra. Ali, to se razlivalo, jer ljuska apsorbuje tečnost. Ja samo pipnem tačkicu, a to se razlije. I onda tu ne možeš ništa da popraviš, jer je to zatvoreno. I onda mi je palo na pamet da uzmem šestar za školu. Onaj deo gde se stavlja mina je mali, a pokretljiv. Pa sam to skinuo sa šestara, stavio mine od bojica i onda polako bojim. Mora polako i precizno da se radi, jer ako pogrešim ne mogu sa gumicom da obrišem to iznutra“, objašnjava naš sagovornik.
Bitlsi su „stradali“
Naš sugrađanin je do sada uradio više od 30 lampi. Na njima se mogu videti antički motivi, ali i likovi. Tako su se na ovim specifičnim lampama našli Če Gevara, Merlin Monro, Njegoš, Tito, Novak Đoković, Putin, Majkl Džekson i mnogi drugi.
„Jedna lampa se razbila do sada. Na njoj imam Bitlse urađene. Kada sam radio trećeg Bitlsa video sam da je jaje puklo. Završio sam to, ali to ne mogu ni da nosim na izložbe, niti da ikome prodam. Do sada sam uradio 35-36 lampi. Ikona na nojevim jajima sam islikao otprilike isto toliko. Jako brzo sam video rezbarenje, pa me je to privuklo. Žena me često pita kada ću opet malo da slikam, ali ja kažem „nemoj me sad, dok me ovo drži hoću to da radim“. Traže ljudi ikone. Ali, ikonu moraš baš precizno da radiš, tamo nema improvizacije. Verovatno ću se vratiti slikanju, kad se ovoga zasitim. Ali, još se to ne dešava. Svaki put vidim da nešto mogu brže i bolje da uradim nego na početku, pa me drži da radim“, kaže Božidar.
Cena lampe zavisi od količine rada i truda koji su u nju uloženi
Odrediti cenu nekom umetničkom delu nije lako.
„Kad određujem cenu lampe uvek razmišljam o tome koliko sam vremena ja to radio i da li sam imao neke muke pri izradi. Ja nisam znao da odredim cenu lampe. Onda sam pitao mog komšiju slikara Floru. Ako sam one ikone prodavao po 70 evra, i niko se nije bunio da je skupo, a ovo dva puta duže radim i mnogo više moram da pazim kako radim, onda je logično da cena bude 150 evra, jer ja nemam računa da prodajem jeftinije. Komšija mi je rekao da to treba da bude ta cena puta tri. Ali, ne da ove lampe prodajem penzionerima, jer onda neću moći ni onih 15 evra koliko sam plaćao ljusku od nojevog jajeta, da dobijem“, objašnjava naš sagovornik.
„Jedan čovek mi je rekao da ljudi koji se namršte kada čuju cenu lampe ne znaju ništa o umetnosti i o tome koliko je tu rada i truda uloženo. Neću da dam jeftinije. Ja radije volim da poklonim, nego da spuštam cenu. Ko se ne bavi sličnim nečim, to ne može da razume. Ja kažem za mene vreme ne postoji kada rezbarim ili oslikavam nojeva jaja. Ja sam u stanju da sednem i celu noć da radim. Mnogo puta se dešavalo da me prekine zet ujutru kad krene na posao. Pita me šta radim i da li znam koliko je sati. Ja kažem da ne znam. Ni na sat ne gledam kada radim“, kaže Stanišić.
Osim ljuske od nojevih jaja, da bi se dobila jedna ovakva posebna lampa potrebno je nabaviti i ostale delove.
„Postolja za lampe nabavljam gde stignem. Preko interneta, na buvljaku. Uzimam svećnjake, stone lampe stare. Od nekoliko delova napravim jedno postolje. Sam pravim dizajn kako meni odgovara“, priča naš sagovornik.
Članstvo u Udruženju žena „Dositej“
Svoja umetnička dela Božidar predstavlja na različitim manifestacijama i sajmovima. A više puta je i bio nagrađen za svoj rad.
„Zahvaljujući mojoj komšinici Zorici Aleksić, koja je predsednik Udruženja žena „Dositej“, išao sam na izložbe. Moji radovi su naišli na pozitivan odziv kod ljudi. Meni to godi i prija mi. Da, ljudi kažu da je to lepo. I onda me to vuče da još radim. I tako sam se ja učlanio u to udruženje žena, a nisam žena. Pa sad kažem da je to Udruženje žena „Dositej“ i Bože. Kad smo išli u Šid dvoje ljudi je reklo da će se javiti i da će doći da kupe lampe. Jedan je bio iz Hrvatske i rekao je da ima dosta slika naših ljudi. Da nikada nije video ovako nešto što ja radim i da bi voleo i to da ima u kolekciji. Pa sad, videćemo da li će se javiti i doći“, kaže Stanišić.
„Trudim se koliko mogu da pomognem ženama. Sada su me zamolili da im prenesem svoje znanje o slikanju na platnu. Ja mogu da ih podučim one osnovne stvari koje ja znam. Ne bih sada da ispadne da ja tu nešto znam puno. To je meni hobi. Mogu da pokažem kako se razapinje platno sa kalovima, može da se zalepi na lesonit ili medijapan. Kada sam počeo da slikam nisam znao da boja treba da se rastvara sa uljem. Ja sam to radio sa razređivačem, pa mi je boja pucala na slici. Dopunjujemo se svi tamo. Redovno idemo na izložbe i lepe nagrade osvajamo. Pre nekoliko godina u Mužlji na Međunarodnoj izložbi rukotvorina sam dobio nivo nagradu. Nagradu iznad svih nagrada“, dodaje naš sagovornik.
Ljudi se interesuju za lampe koje radi Božidar Stanišić
Na izložbama ljudi često nisu mogi da prepozaju od čega su lampe koje pravi Božidar Stanišić.
„Ja sam ih nazvao ambijentalne lampe. Međutim, ljudi kada vide te lampe ne znau šta je to. Samo kažu da su lampe lepe. I kad su već bili spremni da krenu, komšinica je rekla da su to lampe od nojevih jaja. I onda su se ljudi vraćali sa brojnim pitanjima. Rekli su mi da bi trebalo da napišem da su to lampe od nojevih jaja. I ja sam to i uradio. Napravio sam natpis na kojem piše „Lampe od nojevih jaja“, da svako ko to vide odmah zna o čemu se radi“, zaključuje na kraju razgovora naš sugrađanin Božidar Stanišić.
.gif)
.gif)
