Nemačka je sa preko 130.000 zaraženih korona virusom u ovom momentu četvrta u Evropi posle Italije, Španije i Francuske. Ipak, u Nemačkoj nije uveden policijski čas. Naš sagovornik, Mihajlo Filipić, rodom je iz Ečke a u Leverkuzenu živi poslednjih trideset godina. U oblasti Severna Rajna-Vestfalija kojoj pripada i grad u kome živi, akcenat je na samodisciplini ljudi. Kako kaže, život se promenio preko noći i realno je očekivati da će nam budućnost biti drugačija od onoga na šta smo navikli. Dok su Nemci u prvim danima išli u nekontrolisane kupovine zbog pretpostavke o uvođenju zabrane izlazaka, sada postoji velika zabrinutost o radnim mestima i udaru na srednju klasu društva.
Kako trenutno funkcioniše oblast u kojoj živiš sa porodicom?
– Velike državne firme su brzo preuzele krupne mere i izmenile način poslovanja. Državni sektor funkcioniše, a objekti poput restorana, kafića, tržnih centara, frizerskih salona su zatvoreni. Konkretno, moja firma koja podrazumeva snabdevanje grada strujom, gasom, vodom i toplotnom energijom prešla je na terenski deo rada. Svi smo dobili automobile, po jednog kolegu sa kojim radimo u paru, i tablet računare putem kojih komuniciramo sa centralom. Gledali su da nas organizuju u paru po dvoje na osnovu znanja koje imamo. Kolega i ja imamo smo stručni za različite sektore i tako efikasno možemo da pokrijemo više oblasti rada. Sve poslove i instrukcije dobijamo preko tableta, prijave havarija koje treba da se saniraju i na osnovu toga izlazimo na teren. Nemamo kontakt sa firmom ni sa kolegama. Ukoliko nam ponestane materijala za izvođenje intervencija, takođe putem tableta pravimo zahtev, i na ulazu u firmu nas čeka sve ono što smo poručili.
Kakva je situacija na ulicama?
– Distanca se poštuje, ali ne nose svi zaštitnu opremu poput maski i rukavica. U marketima se drži odstojanje, postoji obezbeđenje koje kontroliše gužvu. Ljudi se kreću, voze bicikle. Koriste lepo vreme da se šetaju u prirodi. Međutim, nema grupnih okupljanja ni organizovanja događaja i manifestacija. Kada su u pitanju stariji stanovnici, stoji preporuka da ne kontaktiraju sa ostatkom populacije, ali nema striktne zabrane da moraju da ostanu u kućama. Moji roditelji su sami doneli odluku da ograniče kontakte sa drugim osobama i u kućnoj su izolaciji, mi ih redovno snabdevamo.
Putem medija smo imali priliku da u prvim danima pandemije vidimo panične kupovine u marketima. Kakva je sada situacija?
– Prvih dana je bilo kritično, izgledalo je kao u filmovima. Ljudi su trčali u markete, kupovali svašta i preko potrebe jer su stvarno mislili da će nam uvesti izolaciju po 60 sati kao u Srbiji ili kao u zemljama čiji stanovnici imaju zabranu kretanja 24 sata i izlaze slanjem SMS poruke. Zbog tako velike navale u tim prvim danima bilo je problema sa snabdevanjem prodavnica jer je u kratkom periodu došlo do drastične potražnje. Oni koji nisu bili deo toga ušli su u stanje panike kada su videli prazne rafove misleći da više neće biti namirnica u dovoljnoj količini za svakoga, ali to je zaista kratko trajalo. Situacija se stabilizovala za 2-3 dana.
Kako funkcioniše zdravstvo u vašoj oblasti?
-Postoje brojevi telefona zdravstvenih službi koji su dostupni i na raspolaganju stanovništvu 24 sata. Na taj način se uvek mogu dobiti saveti lekara. S druge strane, kućni lekari koji se privatno brinu za svoje pacijente takođe su dostupni za davanje saveta ukoliko neko dobije simptome koji bi mogli da budu posledica infekcije korona virusom. Ono što je dobro, napravljeni su punktovi za „drive-in-testiranje“ na koje se dolazi automobilima i bukvalno se ljudima uzimaju brisevi dok su u autu. Testiranje tako traje samo toliko koliko se uzme bris.
Bilo je najava da će deo školaraca u Nemačkoj uskoro krenuti u školu, da li je to tačno?
– Po pitanju održavanje nastave u ovoj situaciji, Srbija je daleko bolje organizovana. Nastavnici su ovde pokušali da održe komunikaciju sa decom putem mejlova tako što su im slali zadatke, ali to ne funkcioniše u najboljoj meri. Postoji plan da se deca od 5. razreda pa naviše vrate u školske klupe sa čim se većina roditelja ne slaže.
Čini se da doživljavamo civilizacijsku promenu i da toga još nismo u velikoj meri svesni. Kako se tamošnje stanovništvo psihički nosi sa celom situacijom?
-Pa starije i srednje generacije kritično, a mlađi svet izlazi na kraj sa tom situacijom mnogo lakše i bolje. Nas teši neko razmišljanje da smo u srednjim godinama u kojima imamo šansu da se izborimo sa virusom, a što se tiče starijih ljudi, pretpostavljam da su oni u osetljivijoj i težoj psihičkoj situaciji. Mi mlađi moramo da funkcionišemo, moramo da radimo. Moja porodica, ljudi koje poznajem, zaista se čuvamo, koristimo dezinfekciona sredstva, maske, rukavice i tako radimo. Dvadeset prvi vek je, živimo u digitalnom svetu i mislim da ćemo u budućnosti sve više funkcionisati preko interneta, od kupovine do vršenja usluga, zabave, druženja, na šta nekada nismo ni pomišljali.
U kojoj meri je stanovništvo zabrinuto zbog uticaja korona virusa na ekonomiju?
-Ljudi su zabrinuti i to je normalno. Ceo svet je zabrinut, ne samo Nemačka. Ekonomija pada iz dana u dan u veliku krizu. Srednja i manja preduzeća se zatvaraju jer su zavisni od velikih kompanija i sistema koji su stali, pogotovo auto industrija po kojoj je Nemačka poznata. Pretpostavlja se da će zbog toga biti puno otkaza u narednom periodu. Čini se da idemo u pravcu američkog sistema života, da će ljudi morati da rade dva posla da bi izašli na kraj jer se i plate smanjuju. Nemačku je jakom činio srednji stalež koji je imao državu u svojim rukama, a dolazi situacija da ostaju prisutni siromašan i bogat sloj stanovništva, zaključio je Mihajlo Filipić na kraju razgovora poručivši svima u Srbiji da čuvaju svoje zdravlje.