Ilja Zoranić iz Udruženja penzionera šahista sproveo je jednu nesvakidašnju ideju na platou ispred mesnih zajednica na Bagljašu. Zoranić ovde svakog dana u prepodnevnim časovima postavlja improvizovanu šahovsku tablu i ređa figure koje privlače pažnju i dece i odraslih.
Najmlađi šahisti od godinu i po dana
„Ideja je potekla od gospođe Marije Janković, sekretarke Mesne zajednice „Veljko Vlahović“ i zahvaljujući njenom zalaganju nabavili smo ove figure. Tablu smo sami napravili, od neke vrste sunđera, odnosno pene. Pokretna je i sklanjamo je svako veče. Jako je dobra stvar da deca igraju tu i da im se razvija interesovanje šah. Pored toga što je lepa ideja, dobro utiče i na razvijanje njihovih intelektualnih sposobnosti. Deca rado dolaze da uče šah, jer neposrednu igru i kontakt sa protivnicima, ne može zameniti nijedna aplikacija, niti igra putem interneta. Velika je prednost gledati protivnika i njegove pokrete. Imamo decu različitog uzrasta, počevši od onih od godinu i po dana, pa naviše. Ovi najmlađi se naravno prvenstveno igraju sa figurama, ali i na taj način se vezuju za ovu igru. Zanimljivo je da ima i dece koja sa 5-6 godina već znaju osnovna pravila igre, a i mi pokušavamo što više da ih naučimo. Naravno, tinejdžeri od 14-15 godina već uveliko igraju šah ovde, a vežbaju i kod kuće. I na kraju i mi penzioneri smo rado ovde i igramo šah“, priča nam Ilja Zoranić.
.jpg)
Ilja je pokretač svega
„Ja ih za sada ne učim igri, uči ih fider majstor Perišić i drugi. Za svaki nivo igre imamo majstore koji ih mogu naučiti. Moja uloga je organizaciona i motivaciona. Ja šah veoma volim, i da ga igram koliko ga volim bio bi svetski prvak. Biti dobar u šahu je veoma relativna stvar. Ja sam pomalo nezadovoljan količinom znanja koju posedujem, iako šah igram već šest decenija. Počeo sam kada sam imao 10 godina. Igrao sam šah u „Proleteru“, učila me je gospođica Mija Grujić i majstor Laslo Bodoš. Deci su na prvi pogled zanimljive figure, pogotovo figura konja. Pažnju im privlače i figure kralja i kraljice, devojčice uvek prisvajaju kraljicu. To im stvara interesovanje, i dovoljno za dalje usmeravanje, jer ne možemo odmah znati ko ima talenat za igru. Šah pruža mogućnost uvida u borbu, koju imamo u svakodnevnom životu. Kada se što veći broj dece uključi, veća je mogućnost da imate kvalitetne igrače za kasnije. Imajući u vidu da se u šahu podstiče razvoj mentalnih sposobnosti, možda se ne razviju samo u ovom smeru, već budu umetnici i naučnici“, pretpostavio je Ilja.
Deca lako uče
„Trudim se da uvek budem pristupačan prema deci i da ih što više zainteresujem. Ograničenje u godinama ne postoji, dolaze deca svih uzrasta. Imamo i onih koji su redovni, pogotovo oko 7-8 sati uveče, kada je prijatnije. Uz pravi pristup, malo dete za kratko vreme može naučiti koja je koja figura i kako se kreće, kao i osnovna pravila igre. Uz takav pistup je moja supruga, koja se čak i ne bavi šahom, mog unuka od pet godina za sat vremena naučila tome. Pre toga on uopšte i nije bio zainteresovan za ovu igru, i bio je pomalo destruktivan prema tabli i figurama. Pozvao bih sve zainteresovane da dođu i igraju sa nama“, naglasio je Ilja Zoranić.
Dimitrije Mulić star 5 i po godina već godinu dana igra šah, a prvi put se oprobao na velikoj tabli.
„Ja već igram šah godinu dana, iako treniram fudbal i golman sam. U šahu mi se najviše sviđaju figure kralj, kraljica, lovac i top. Naučio sam pravila kako se igra, tetka me je naučila. Često igram šah, a danas je prvi put da igram ovaj veliki. Pozvao bih moje drugare da dođu da igraju protiv mene, velikog pobednika koji uvek pobeđuje svoju tetku Tamaru“, poručio je naš mali sugrađanin Dimitrije.
.gif)
.gif)
