I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Aktuelno

Žito rodilo, cena podbacila

I pored obilnih kiša koje smo imali prethodnih meseci, proizvođači u srednjem Banatu mogu da budu zadovoljni ovogodišnjim prinosima pšenice. Naravno, ukoliko nisu u kategoriji onih kojima je led požnjeo hlebno zrno pre kombajna. Međutim, cenom od 15 dinara po kilogramu poljoprivrednici su više nego razočarani. Tvrde da ne mogu da pokriju ni troškove proizvodnje, a o zaradi  i ne razmišljaju.

Jesenas je u srednjem Banatu pšenica zasejana na 50 hiljada hektara. Đorđe Milotin, poljoprivrednik iz Torka, obrađuje 56 hektara. Žetvu pšenice već je završio.

-Prinosi su bili 4,6 tona po jutru. Sa prinosom sam super zadovoljan, budući da su mi sve površine bile polegle posle ovih „stolitarskih“ kiša. Što se tiče useva, usevi su bili osigurani, međutim DDOR je rekao da šteta nije veća od 5 posto, pa neće da priznaju ništa. S druge strane cena koja se momentalno kreće na tržištu je 15 dinara i to je možda nekih 70 posto realne cene. Znači treba da ide cena najmanje 25 posto gore da bih ja mogao na jesen ponovo da krenem u neku ozbiljniju proizvodnju. Ako se i dalje bude vodila ova poljoprivredna politika neće se moći zasnovati nova proizvodnja. Neka razmisle i država i budući ministar poljoprivrede da li će mladi ljudi ostati na selu ili će sve ostati na nama koji imamo blizu 60 godina i za 3,4 godine nećemo moći ni mi da radimo, objašnjava Milotin.

Đorđe Milotin

Đorđe Milotin

Fordomanija

Sa njim se u potpunosti slaže njegov kolega Serđo Okolišan.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

-Pod pšenicom imam 4 hektara i sa ovogodišnjim rodom sam koliko-toliko zadovoljan. Prinos je bio solidan – oko 7, 5 tona po hektaru, mada je moglo i više. Ove poslednje kiše su uticale na prinos, tako da je generalno prinos bio umanjen za nekih 10-15 posto. Što se tiče cene, cena je diskutabilna. Početna cena od  15 dinara sa PDV-om je jako mala, troškovi za pšenicu su veliki. Setva je bila 10-15 posto skuplja od prošlogodišnje zbog visoke cene semena, vešačkog đubriva, zato što znamo da pšenici treba od početka davati kompleksna đubriva, objašnjava Okolišan.

Serđo Okolišan

Serđo Okolišan

Obojica kažu da pšenicu neće prodavati odmah, već će čekati neko bolje vreme.

-Pola mi ide na otplatu zaduženja, a deo će da čeka neku bolju cenu. Kada smo uzimali repromaterijal niko nije hteo da nam kaže koji su pariteti. Nadamo se da će cena početi da se poravlja, dodaje Okolišan.

Iako se prinosi poslednjih godina povećavaju, zbog sve niže cene mnogi proizvođači preispituju odluku da se bave ratarstvom.

-Oko 50 tona sam ostavio kući, to računam da će mi biti jedini dohodak, sve ostalo ide u otplatu zaduženja za repromaterijal. Znači treba prvo da platim sav repromaterijal, treba da platim arendu, pa na kraju šta mi ostane. Mogu vam reći da je oko 9 hiljada koštalo samo to što sam dva puta štitio fungicidima, plus što ide arenda, đubrivo, semena – seme je kupovno, išao sam i sa folijalnom prihranom. Inače, pšenica koja nije zaštićena može da podbaci i do 40 posto u prinosu. Na moj ovogodišnji prinos to bi bilo manje i do 1500 kg po jutru. Ove godine, sa ovom cenom, koliko god da rodi, seljak neće moći da se pokrije, dodaje Milotin prisećajući se lepših vremena u proizvodnji žita.

-Proizvodnjom se bavim od 1982. godine. Pamtim vreme kada sam imao pšenicu na 20 jutara i posle žetve sam odmah doneo nov traktor, a sada od 100 jutara pšenice ne znam da li ću moći da otplatim kredite u koje sam upao, kaže Milotin.

Vremenske prilike od oktobra do juna tj. od setve do žetve uticale su da pšenica brže sazri i da žetva počne 10-ak dana ranije, objašnjava Zorica Rajačić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.

zetva2

zetva1

-Bilo je za očekivati da žetva krene ranije. Imali smo nešto posejane pšenice u prvim rokovima setve, a to je sam početak oktobra. Imali smo i dosta blagu zimu, tako da je pšenica brzo prešla iz faze bokorenja u fazu vlatanja. Pšenica je kasnije brzo prolazila i kroz ostale faze – klasanje, cvetanje, pa i sazrevanje. Sada je žetva u punom jeku. Kiša je prekidala u više navrata ovogodišnju žetvu i to se svakako odrazilo i na prinos i na kvalitet. Prve pšenice koje su požnjevene  imale su bolji kvalitet, sada je situacija promenjiva, sada imamo nešto niži kvalitet, veći sadržaj vlage i primesa, objašnjava Rajačić.

Velike probleme proizvođačima su napravile obilne kiše koje su pale neposredno pred žetvu.

-Na području srednjeg Banata samo u junu palo je oko 200 litra kiše, a višegodišnji prosek je nekih 80 litara po kvadratnom metru. Te obilne kiše su dovele do poleganja pšenice na čitavom regionu. Sada na to treba obratiti pažnju. Treba prilagoditi brzinu kombajna i dobro izregulisati podizače stabljike kako bi gubici bili što manji. Dosta ima i osipanja zrna, nešto izazvano ledom, nešto i udarima kiše, tamo gde su bili pljuskovi, dodaje naša sagovornica.

Predstavnici Poljoprivredne stručne službe sa proizvođačima

I dok će bolju cenu morati da čekaju, proizvoači nikako ne bi trebalo da odlažu obradu strništa, upozoravaju iz Poljoprivredne stručne službe. Pre svega neophodno je izvršiti ljuštenje tj. plitku obradu kako bi se stvorio plitak rastresiti sloj i zemljište pripremilo za obradu na punu dubinu. Takođe, time se smanjuje i zakorovljenost zemljišta.  Ovo bi trebalo obaviti odmah nakon žetve, po mogućstvu i istog dana kada je žetva.

Uz to, neophodno je i zaoravanje strništa tj. biljnih ostataka, jer se time u zemljište unose neophodne organske materije.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh