Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.
Bavio se domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva pa je mnoge bolesnike od raznih bolesti molitvama lečio.
Priča se da je, između ostalih, iscelio i Gordu, kćer rimskog cara Gordijana, koja je patila od neke duševne bolesti od koje je nijedan lekar nije mogao izlečiti. Za to ga je car bogato nagradio, ali on je sve darove podelio siromasima.Kada je na rimski presto došao car Dekije, Sveti Trifun je mnogo postradao, ali je sva ta mučenja rado podnosio govoreći: „O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam u ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!“. . . Mučitelji su ga osudili i 250. godine ubili.
Naši vinogradari slave svetog Trifuna kao patrona, pa toga dana idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati. Zbog toga Svetog Trifuna u Istočnoj Srbiji zovu Orezač i Zarizoj. Ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Svetog Trifuna slave i gostioničari.