Bez obzira na novogodišnje praznike, beloblatski zimski žeteoci rade punom parom. Možda deluje pomalo nestvarno, ali ovde, na beloblatskim pustama i trsticima, priželjkuje se što niža temperaturakao preduslov za dobru žetvu.
A za dobru žetvu, po rečima iskusnih sekača trske, najpoželjnija je temperatura od -20 stepeni. Kažu, tada je trska „najpitomija“ i najbolje se žanje. Sve je suvo, sekači trske ne propadaju u vododerine, kupe se lepo slažu – milina jedna. Treba zamisliti taj prizor na tih minus dvadeset stepeni, bez rukavica ili bilo kakvih zaštitnih dodataka.
Neretko i razdrljani, nasmešeni i vidljivo veseli, naši žeteoci rade skoro čitav dan bez prestanka. Pauze se prave samo za cigarete, eventaualno za neki gutljaj dobre rakije, za dodatno grejanje, i svakako za tradicionalan žetelački doručak, kada se na otvorenoj vatri peče slanina, u boljem slučaju i domaća kobasica. Ovo je samo početak ovogodišnje seče trske i ta žetva će trajati dokle god vremenski uslovi budu to dozvolili. Tačnije, dok temperature budu u „debelom“ minusu, a trske dovoljno. I, kada na zapadu, tamo prema Mošorinu, sunce ne bude tako brzo zalazilo, sledi i transport do seoskih deponija, odakle će se trska prenositi do prerađivačkog odredišta. Tamo će ih vešte ruke, uglavnom ženske, sortirati i pomoću vremešnih mašina obraditi do željenog finalnog proizvoda.
Nakon toga sledi transport do krajnjih kupaca. Čitav ovaj „ put trske“ nosi u sebi neke nostalgične priče. One, iz nekog drugog vremena, ali i ove nove, u kojima ima puno obećanja ali često i nepoštovanja dogovorenog i ugovorenog.
Nekada je reč bila dovoljna, jača od bilo kakvog ugovora, dok je danas sve neizvesnije i najčešće na štetu beloblatskih žetelaca i isporučilaca najkvalitetnije trske. Ipak, i bez obzira na sve novonastale okolnosti, u beloblatskim trsticima se i dalje čuje zimsko-žetelačka pesma, i dalje beloblatske snaše dočekuju svoje kosce u ranim večernjim satima sa punim lavorom tople vode i širokim, još toplijim osmehom.
Piše Milan Nedeljkov
.gif)
.gif)
