Udruženja žena poznata su po svojim ručnim radovima, specijalitetima i manifestacijama koje organizuju. Često pripremaju tradicionalna jela i poslastice po receptima koje su nasledile od svojih baka. Međutim, nije neobično da i same osmisle recepte za veoma ukusnu hranu, a koje ponekad i same zaštite. Tako je na nedavno održanoj manifestaciji Banatska sirijada prvi put predstavljena i posetiocima ponuđena kobasica sa kačkavaljem. Kako se priprema ova kobasica i da li je ovo specijalitet koji bi Udruženje Banatsko jagnje iz Boke moglo da zaštiti i uvrsti u svoju ponudu razgovarali smo sa Marijom Večanski, predsednicom udruženja.
Ljute, slatke, suve, sveže, manje, veće, domaće, industrijske… Na tržištu postoje različite kobasice kojima retko ko može da odoli. Ukoliko se stvore uslovi kobasica sa kačkavaljem mogla bi da postane još jedan brend Udruženja Banatsko jagnje iz Boke.
“Kobasicu sa kačkavaljem moje gazdinstvo pravi već duži niz godina. Ja se, inače bavim proizvodnjom sireva i kačkavalja, pa smo došli na ideju da pravimo domaću kobasicu sa domaćim kačkavaljem. To je kobasica bez dodataka, aditiva, soje… Soju ne stavljamo da kobasica ne bi zagorevala kada se peče. Moram da otkrijem domaćicama jednu tajnu, a to je kako da prepoznaju da u kobasici ima soje. Ukoliko se prilikom pečenja kobasice na dnu tiganja ili šerpe stvara masa kao žele i kada mast ili ulje brzo zagorevaju onda u kobasici osim mesa ima i soje. Mi koristimo isključivo čisto svinjsko meso i kačkavalj. Domaći kačkavalj se koristi zbog strukture koju ima da se ne bi istopio prilikom pečenja, već da bi ostao ceo u kockicama”, kaže Marija Večanski, predsedica Udruženja Banatsko jagnje iz Boke.
Kako se pravi kobasica sa kačkavaljem?
Iako do ovogodišnje Banatske sirijade nije javno predstavljala kobasicu sa kačkavaljem naša sagovornica je spremna da podeli recept za ovaj specijalitet.
“Na 10 kilograma mesa ide oko 1,5-2 kilograma kačkavalja. Kačkavalj je najbolje da se isecka na kockice 2-3 dana ranije i da se stavi u frižider da uhvati koricu. To se radi da bi sir bio kompaktan, da ga masnoća ne bi razlila i da se ne bi istopio. Kada se formira korica ona ga drži u komadu u kobasici. Od začina koristimo so, alevu papriku, biber. Malo smo stavili ljute paprike, čisto da bi kobasica bila pikantna, a ne jako ljuta jer ima ljudi koji ne vole ljuto. Ova kobasica mora sveža da se peče, ne sušimo je”, objašnjava Večanski.
“Nigde još nismo išli sa ovim proizvodom, nismo ga izlagali. Moje gazdinstvo, kažem, ovo duže vreme pravi za našu upotrebu. Istina, ima i drugih ljudi koji ovo prave, nije to naš neki izum, ali mi smo rešili da ove godine prvi put ponudimo kobasicu sa kačkavaljem i na Banatskoj sirijadi. Za ovu godinu smo spremili manju količinu, oko 35 kilograma, samo da bismo videli reakciju kupaca. Želeli smo da vidimo da li će ljudi prihvatiti ovaj specijalitet. Mogu da kažem da se mojim ukućanima to jako sviđa i da je to nešto lepo i ukusno. Da nije ja ne bih to ni ponudila drugim ljudima”, zaključuje na kraju razgovora Marija Večanski.
Da ljudi žele i vole da probaju različite ukuse i nove specijalitete dokazala je i ovogodišnja Banatska sirijada. Za manje od 20-ak minuta rasprodato je svih 35 kilograma kobasice sa kačkavaljem.
