Kroz program za razvoj zadrugarstva Ministarstva za brigu o selu od 2017. godine do sada je za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga uloženo oko 2,2 milijarde dinara. Početkom nedelje ugovore o dodeli bespovratnih sredstava potpisalo je još 57 zadruga. Među njima je i Zemljoradnička zadruga “Zrenjanin” koja je dobila 13 miliona dinara za nabavku mehanizacije i opreme.
Zemljoradnička zadruga “Zrenjanin” ima 55 zadrugara i još 50-ak kooperanata.
“Imamo zasnovanu ratarsku proizvodnju. Sarađujemo sa otprilike 100-ak poljoprivrednika iz Zrenjanina. Zadruga u ovom obliku postoji od 1990. godine, ali to je ustvari stara zadruga koja datira iz 50-tih godina prošlog veka. Kroz vreme ona je menjala oblik zavisno od društvenog uređenja u državi. Ja sam na čelu zadruge od juna prošle godine, kada sam u redovnom postupku izabran za njenog direktora pošto je staroj direktorici istekao mandat. Od tada do sada uradili smo projektnu dokumentaciju za podno skladište na parceli koju smo kupili baš za tu namenu u građevinskoj zoni. Jedna od stavki za realizaciju tog projekta je bila da prođemo na ovom konkursu Ministarstva za brigu o selu za nabavku opreme“, počinje priču Darko Gavrilović, direktor Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin“.
„Na konkursu smo dobili 13 miliona dinara. To su namenska sredstva za nabavku telehendera i kolsku vagu. Građevinski objekat i pristupne saobraćajnice ćemo mi finansirati. Maja smo dobili lokacijske uslove za izgradnju. Plan je da se do jula sledeće godine tj. do žetve pšenice završe izgradnja i implementacija opreme. Da možemo da vršimo prijem pšenice roda 2022. godine“, objašnjava naš sagovornik.
Zemljoradnička zadruga „Zrenjanin“ gradi prvo sopstveno skladište
Podno skladište koje će se graditi će biti prvo skladište u vlasništvu Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin“.
„Sve do sada prijem žitarica je vršen na prijemnim mestima drugih pravnih lica. Ovim mi dobijamo sigurnost da naša roba neće nestati ako firma kojoj smo predali rod slučajno uđe u neki problem. Mi sada dobijamo sopstveni skladišni prostor i nemamo taj rizik. Drugo, poljoprivredno zemljište naših kooperanata gravitira oko tog skladišta koje će se nalaziti na Lazarevačkom putu. To je za njih najbliža lokacija za predaju po skidanju useva u žetvi. Naravno, zadrugari će imati priroritet prilikom predaje. To znači da će u najkraćem mogućem roku izvršiti transport i isporuku robe. Sve to smanjuje troškove. Zadruga, takođe, dobija mogućsnot ostvarivanja dodatnih prihoda od drugih proizvođača na ime manipulacije i lagerovanja… Sve to utiče na poboljšanje finansijskih pokazatelja, opstanka i razvoja zadruge“, kaže Gavrilović.
„Uz to, na tržištu možemo da nastupamo samostalnije u smislu da je roba kod nas i da možemo da je ponudimo bilo kome na prodaju i da tako ostvarimo najbolju cenu. Ovako kad god smo vukli na tuđa skladištna mesta mi smo morali tu robu da prodajemo vlasniku silosa, jer nam se ne isplati da izvlačimo robu, pošto nas tada uslovljavaju sa raznim troškovima. Kada si u njihovim rukama ne možeš da ostvariš maksimalnu cenu na tržištu. Ovako ćemo moći da nastupamo samostalno, moći ćemo i da izvozimo proizvode, da mi „frankiramo“, da vozimo u luku, na vagone… Jednostavno, dobijamo samostalnost u daljem plasmanu robe“, ističe direktor Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin“.
Ukupna vrednost investicije je 35 miliona dinara.
„U to spadaju izgradnja objekta i nabavka opreme i mehanizacije. 13 miliona smo dobili od države, ostatak ćemo sami investirati. Deo će biti iz sopstevnih sredstava, a u pregovorima smo sa bankama i potencijalnim partnerima oko finansiranja kroz investicione kredite“, kaže Gavrilović.
Poljoprivrednici prepoznali benefite zadrugarstva
U proteklih godinu i po dana raste interesovanje poljoprivrednika za saradnju sa ovom zadrugom.
„Od juna prošle godine dosta smo stvari odradili. Postavili smo malo drugačije tokove trgovine. Napravili smo nove ugovore o kooperaciji. Podigli smo to na viši nivo. Imamo niže troškove nabavke repromaterijala, što su i poljoprivrednici prepoznali. Nama je kooperacija skočila u proseku nekih 30-50 posto u odnosu na prethodne godine. Ove godine smo imali prijem proizvoda veći za 40-50 posto i kroz merkantili, kroz razdruženje i kroz semena i đubriva koje smo plasirali u kooperaciju. Ovo je još jedna dobra stvar, tako da očekujemo povećanje saradnje i sa drugim poljoprivrednicima. Sve pozitivne uslove koje ostvarimo na tržištu prenosimo na proizvođače. Ove godine su, recimo, naši saradnici imali jeftinije đubrivo u nabavci 40-50 evra po toni. Semena isto. U otkupu su imali maksimalne moguće cene. Vidim da su zadovoljni“, objašnjava naš sagovornik.
Tokom setve pšenice mnogi proizvođači su upozoravali da mineralnog đubriva nema dovoljno i da mu je cena drastično povećana, što je otežavalo ovaj i te kako važan posao u poljoprivredi. Direktor ZZ „Zrenjanin“ kaže da za prolećnu prihranu i setvu poljoprivrednici ne moraju da brinu.
„Đubriva će biti dovoljno. I jesenje đubrivo kada je otišlo gore na 700-800 evra, mi smo ga prodavali na nivou 400-500 evra. Dosta smo uštedeli na tome. Što se tiče prolećne prihrane pšenice rezervisali smo određene količine azotnog đubriva, poljoprivrednici će biti obezbeđeni i cena će biti pristojna. Čekamo trebovanja da vidimo koliko kome treba da ne izvršimo neku nabavku po trenutnim cenama koje su tri puta veće nego prošle godine. Nije nam u interesu da nam ostane skupo đubrivo. Da mu, recimo, sledeće godine padne cena, a da nama ostanu skupe zalihe. Vodimo računa o tome“, zaključuje na kraju razgovora Darko Gavrilović, direktor Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin“.
Podsticaj za 57 „fabrika pod otvorenim nebom“
Nakon potpisicanja ugovora sa zadrugama resorni ministar Milan Krkobabić je rekao da je uz podršku države još 57 „fabrika pod otvorenim nebom“ dobilo novi impuls za rast, razvoj i unapređenje svog poslovanja, a jedinice lokalne samouprave nove zamajce privrednog razvoja. Među njima je 18 starih za koje je izdvojeno do 15 miliona po zadruzi i 39 novih kojima je namenjeno do 7,5 miliona dinara.
U narednom periodu poslovanje će na ovaj način unaprediti 15 ratarskih, 21 voćarska, 6 stočarskih, po 4 povrtarske, vinogradarske i pčelarske zadruge i jedna zadruga koja se bavi proizvodnjom lekovitog bilja. Ove godine srestva su prvi put dobile jedna turistička i jedna socijalna zadruga.
Fotografiju ustupio Darko Gavrilović, foto: Ministarstvo za brigu o selu – Miloš Miškov, agencija Beta i Siniša Đukić, MBS
.gif)
.gif)
