Željko Lučić: „Nadam se da ću uskoro moći da se vratim svom poslu“

Bariton svetskog glasa, među najtrtaženijim u vodećim operskim kućama od Frankfurtske opere, Milanske skale, Pariske i Bečke državne opere do njujorškog Metropolitena, rođeni Zrenjaninac Željko Lučić uživa epitet jednog od najvećih operskih pevača današnjice. Međutim, svi oni koji ga poznaju, znaju da je on i mnogo više od toga. Suprug, otac, komšija, domaćin, prijatelj, pre svega čovek, jedan od onih koji na vrhuncu slave čvrsto stoji na zemlji. Za naš portal govori o izazovima aktuelne situacije, o planovima, ljubavi prema pevanju, kulturnim vrednostima i tradiciji…

U okolnostima koje su zadesile celu planetu, prirodno je da intervju započnem pitanjem kako ste Vi i Vaša porodica i kako provodite vreme u novonastaloj situaciji?

Željko Lučić: Hvala na pitanju, dobro smo i zdravo!! Ova novonastala situacija zadaje nam mnogo briga, ali se trudimo da ne upadnemo u stanje psihoze i panike, mada su uslovi za tako nešto idealni. Vreme provodimo organizujući zajedničke “akcije”, šetnju, vožnju biciklima, kuvanje, gledanje filmova…

Početak tekuće sezone obeležio je lik Magbeta, umesto Plasida Dominga. Koliko ste bili pripremljeni za ovu ulogu?

Željko Lučić: Za ulogu Macbeth-a nisu mi bile potrebne specijalne i duge pripreme! Ta produkcija je takoreći – moja produkcija, jer sam premijeru radio daleke 2007. godine. Tužno u svemu je što se desilo Plasidu, pa je cela produkcija protekla pod senkom tog skandala. (zbog optužbi za seksualno uznemiravanje, kralj opere Plasido Domingo povukao se iz opera u Los Anđelesu i Njujorku, prim.aut)

Koliko je globalna vanredna situacija uticala na tekuću sezonu? Kako u ovom trenutku izgledaju Vaši planovi?

Željko Lučić: Ove restrikcije i “sankcije“ donele su i nove poglede na svet, nove planove, nova razmišljanja, a pre svega razočarenje! Desilo nam se nešto zbog čega moramo da radikalno menjamo svakodnevicu. Sve se u trenutku promenilo, da ne kažem srušilo. Otkazane su predstave u teatrima, a kraj ludila se ne nazire. Nadam se da ću “uskoro” moći da se vratim svom poslu i da normalno dalje funkcionišem.

Da li ste u mladosti imali ideju ili želju da postanete profesionalni pevač?

Željko Lučić: Moja ideja je bila da postanem profesionalni horski pevač! Od malena sam pevao po horovima, pa mi se to činilo i normalnim. No, međutim, život je krenuo drugim smerom, i sad sam tu gde jesam.

Iz ove perspektive, koji su najbitniji momenti koji su Vas poveli putem operskog stvaralaštva i doveli do toga da danas osvajate publiku i kritiku u najvećim svetskim operskim dvoranama?

Željko Lučić: Glavni “krivac” za sve ovo je profesor Slobodan Bursać! On me je uputio za Beograd kod profesorke Doroteje Spasić, a ona kod profesorke Biserke Cvejić. Eto, ta tri momenta su označila moj profesionalni život.

Da li ste, sa epitetom verdijevskog baritona, zaokružili opus ovog kompozitora? 

Željko Lučić: Nisam do kraja. Na žalost, ostade mi par opera, prvenstveno njegovih prvenaca, koje mi nisu na repertoaru. Bila mi je želja da zaokružim njegov opus, ali o tome ćemo u drugom životu. U ovom sam uradio sve što sam mogao.

Kakav je bio Vaš odnos prema muzici pre nego što je ona postala Vaša profesija?

Željko Lučić: Voleo sam da pevam, a to je zasluga mojih roditelja. U kući se negovalo pevanje narodnih pesama, pa još u dva glasa.. Majka je vodila melodiju, a otac “tercirao”. Ja sam se pridruživao, i otuda se najverovatnije razvila ljubav prema pevanju.

Zrenjanin je odavno potvrđen kao grad neverovatnog muzičkog potencijala. Međutim, ima li po Vašem mišljenju ovaj grad uslove da taj potencijal i zadrži?

Željko Lučić: Na žalost – ne! Činjenica da je grad izgubio hor svetskog renomea “Josif Marinkovic”, da se i drugi poznati hor “Koča Kolarov” ugasio, govori o tome koliko nas je život udaljio od kulturnih vrednosti i tradicije. Borba za opstanak postala je preokupacija svih, a u takvim uslovima mesta za kulturu nema.

Zrenjaninska muzička publika mašta o tome da ponovo zapevate u našem gradu. Koliko je ova želja realna?

Željko Lučić: Vrlo ostvarivo! Meni je bila čast da održim onaj koncert u Kulturnom centru i bio sam ponosan na taj momenat. Nadam se da će se uskoro pojaviti nova prilika za ponovni susret. Bilo bi mi izuzetno drago.

Prijatelji i poznanici Vas znaju kao vrlo duhovitu osobu, vedrog duha. Imate li neku poruku za naše sugrađane u ovim, ne baš najlagodnijim i najsrećnijim trenucima?

Željko Lučić: S obzirom da nade nema i da će apokalipsa uskoro označiti i naš kraj, dragi moji možete da radite šta god vam je volja – neće vam pomoći! Eto, malo šale nije na odmet, poručio je s osmehom na kraju razgovora bariton svetskog glasa.